Stefan Mitrović: Četiri meseca ostavite sve sa strane da napravimo nešto veliko

Vratio se u srpski fudbal da uspostavi novi poredak. Kad je odlazio, leta 2012, Partizan je bio dominantan i baš protiv njegovog bivšeg kluba Metalca iz Gornjeg Milanovca proslavio petu od šest uzastopnih titula. Sad već osam godina gleda u leđa Crvenoj zvezdi. Teško se Stefan Mitrović sa tim miri, jer želi da vrati crno-belima status najboljeg tima u dražvi.

Zato je na pleća natovario ogromnu odgovornost. Kako sam kaže, ovo mu je najveći izazov u karijeru započetoj na ovdašnjim, a oblikovanoj na terenima Češke, Slovačke, Nemačke, Portugala, Francuske, Španije i Belgije.

Posle 280 utakmica u inostranstvu rešio je da opet bude deo Mozzart Bet Superlige.
“Dugo je tinjala želja za povratkom, stvarno mi je zadovoljstvo što sam opet u srpskom fudbalu, uveren da ću iskustvom i znanjem pomoći mladom timu da dođemo do cilja. Svi znamo šta je to, da prekinemo dominaciju Crvene zvezde. Na povratak gledam kao na najveći izazov u karijeri zato što znam da se ovde sve meri pet puta.Posle svega što sam prošao imam veliku obavezu, a od odgovornosti ne bežim. Stvarno na ovo gledam kao na najveći izazov u karijeri”, istakao je Mitrović tokom gostovanja u podkastu “2x45” emitovanom na Jutjub kanalu Mozzart TV.

Bivši reprezentativac, u pojedinim susretima i kapiten državnog tima, detaljno je objasnio zbog čega od proletos nije igrao za Gent (došlo do promene uprave, nova je morala da smanjuje budžet za plate, na šta se nadovezao i nesporazum sa trenerom). U međuvremenu, pregovori sa Partizanom su započeti pred kraj 2025, da bi završeni pred kraj januara, uz Mitrovićevu zahavlnost Rasimu Ljajiću, Predragu Mijatoviću i Danku Lazoviću.
“Posle razgovora sa porodicom i detaljnog razmišljanja, kad sam sve stavio na sto, nisam imao ni trunku dileme. Srećan sam što sam ovde, naša saradnja temelji se na poštovanju i poverenju, a iz toga se uvek izrodi nešto dobro. Na osnovu toka pregovora shvatio sam koliko me ljudu u Partizanu žele. Ne bih previše pričao o finansijskom aspektu, dođe trenutak u karijeri kad ekonomski deo nije prioritet, tako da ne bi ulazio u to da li sam se odrekao dela novca koji bi mi sledovao u Belgiji. Pojavljivale su priče da je oko finansija bio problem, da se mimoilazimo Partizan i ja, međutim, hoću da prekinem te spekulacije, to uopšte nije bila tema u pregovorima. Dogovorili smo se bukvalno za pet minuta, jedini problem je bio ugovor u Gentu gde sam morao da ga raskinem ugovor pod uslovima koji su meni odgovarali”.

Čovek koji se dokazao u tri od pet najjačih liga kontinenta stavio je Partizan na prvo mesto kad su izazovi u pitanju, što sugeriše koliko mu je stalo da uspe.
“Svi znamo veličinu Partizana, o kakvom klubu se radi, kakvu istoriji je gradio i kakve emocije izaziva. Na sve to, igrati u svojoj zemlji predstavlja drugačiju vrstu pritiska. Biti u  inostranstvu je surovi profesionalizam, iako se vremenom vežeš za neki klub, ali igrati u svojoj državi za najveći klub je nešto posebno. Znam zbog čega me je Partizan doveo, svestan sam da je ekipa mlada, jasno mi je da sam uz Sašu Zdjelara faktor koji je, možda, bio potreban da se borimo s Crvenom zvezdom za titulu. Veliki je ovo izazov za mene zato što znam da se ovde sve gleda drugačije. Isto tako znam da, ako ne donesem to što bi trebalo Partizanu u ovim godinama, možda mogu da stavim mrlju na karijeru. Kao najstariji u svlačionici, uz Bibarsa Natha, moram da budem primer kako se ponaša fudbaler Partizana i profesionalac, jer fudbal nije samo ono što se vidi na televizoru. Bio sam i sam mlad igrač, znam kako sam razmišljao u tim godinama, definitivno to fali ovim momcima, a to su mentalitet i karakter koji u ovoj životnoj dobi nemaju. Znam u kakvim uslovima živimo i kako se odvija sve što se tiče fudbalske atmosfere u Srbiji, tako da ću pojavom i iskustvom moći da doprinesem ekipi da kad izađemo na teren da svi osećaju pritisak od Partizana. To je mnogo bitno. Partizan je to izgubio i mora da vrati”.

Na tom putu Stefan Mitrović će biti neka vrsta svetionika mlađim naraštajima, poput Vanje Dragojević, Ognjena Ugrešića, Milana Roganovića, Nikole Simića…
“Pričao sam sa dosta njih, mislim da nisu svesni koju šansu imaju u Partizanu. Rekao sam im: “Ostavite sve sa strane naredna četiri meseca, fokusirajte se samo na fudbal, bićete sebi zahvalni celu karijeru”. Sad imaju četiri meseca da napravimo nešto veliko, da posle dugo godina uzmemo titulu. Pusti sve što je van fudbala, fokusiraj se na njega, na trening, na obaveze, na sve što može da te napravi boljim igračem. Slušao sam razne priče, ali sam se raspitivao o karakteru tih momaka i vrlo brzo sam se uverio da su izvaredni mladići, dobre osobe i da se njima može da se uspostavi kvalitetna komunikacija. Ne želim da me gledaju kao konkurenciju, prvi dan sam im to rekao, jer sam svoje snove već ostvario, a ovde sam došao da im maksimalno pomognem, da im budem stariji brat, kum i otac ako je potrebno. Uprava kluba je povukla pravi potez kad je dovela nekoliko iskusnih igrača, jer je mlada ekipa sklona oscilacija, a mi ćemo joj pomoći da ih bude što manje”.

Partizan je trenutno drugi na tabeli, zaostaje bod za večitim rivalom, a čak i kad je imao četiri više, pred kraj prethodne godine, mnogi nisu verovali da može do titule. Na primer, Radomir Koković je rekao da će razlika biti dvocifrena u korist Crvene zvezde.
“Video sam i sličnu izjavu trenera Čukaričkog pred utakmicu sa Zvezdom, pratim sve i mislim da su nas svi otpisali, ne znam iz kog razloga, jer Partizan je bio jesenji šampion. Ne znam zašto je tako. Rekao sam ekipi: “Njihovo je da pričaju, naše je da radimo, da verujemo u cilj, da se držimo zajedno”. Znamo da će da će mnogi ljudi sve uraditi da ne dođemo do cilja, ali mi moramo da se držimo zajedno. Svi - od ekipe, preko stručnog štaba, uprave i navijača. Naš fudbal godinama pratim i stvarno se ne bih vratio da ne verujem da možemo da osvojimo titulu. Čvrsto verujem u to”.

Uprkos turbulencijama, oličenim i kroz status Nenada Stojakovića, na udaru ne samo javnosti, već i dela čelnika koji su posle nerešenog ishoda sa niškim Radničkim tražili njegovu smenu
“Dugo ga poznajem, otvorena je i komunikativna osoba, mnogo zna fudbala. Mora i Neša da trpi pritisak koji nosi Partizan. Svaki put kad sam se čuo sa njim tokom pregovora dao mi je do znanja da sam mu potreban i da mogu da doprinesem ekipi. Shvatio sam da ima vrlo dobre poglede na fudbal i da je u stanju da pomogne mladim momcima. Naravno bio je pod pritiskom, svakim lošim rezultatom u Partizanu se pojačava, tako da je ovo što se dešavalo bila velika škola za njega. Sad je još ojačao kao trener. Najvažnije je kod trenera da mu slučionica veruje i da igrači imaju poverenje u trenera. A Stojaković ga ima, što se pokazalo u Surdulici, jer je posle svih priča da će biti smenjen, ekipa izašla da se bori i da on ostane trener”.

Jedan od detalja o kojima 35-godišnji defanzivac nikad javno nije pričao tiče se njegovog mentaliteta, ilustrovanog kroz činjencu da je dvaput tokom karijere ostajao bez kluba. I – nije odustajao.
“Ništa me nije pokolebalo da prestanem da verujem da ću napraviti uspeh. Mnogi ne znaju da sam u deset do 12 klubova u Srbiji bio na probi i nigde nisam prošao. Bio sam u Jagodini, u kragujevačkom Radničkom, Spartaku iz Subotice, užičkoj Slobodi… Svuda su se probe završavale neuspešno i nisam uspeo da potpišem ugovor, ali sam stvarno verovao u sebe, znao sam da imam kvalitet i uz rad mogu da dođem do nove šanse. To je izgradilo moj karakter. Sećam se kad sam bio u Metalcu, znao sam šta bi trebalo da radim da bih otišao iz tog kluba što brže moguće i zato sam pre i posle svakog treninga dolazio prvi, radio individualno na svakom aspektu, posebno fizičkom. U manjim sredinama su mi se malo i podsmevali, misleći da sve to činim kako bih se dodvorio trenerima, a ja sam gledao to na totalno drugačiji način. A kad nisam imao klub, po šest meseci sam trenirao kako bih napravio bazu koja me pratila celu karijeru”, poentirao je Stefan Mitrović u podkastu “2x45”.