Stomak i jetra u grudima - Švajcarac koji je po rođenju imao 50% šanse da preživi

Svetsko prvenstvo nam se bliži, a samim tim je veliki broj serijala tekstova vezanih za ovaj najveći fudbalski događaj. Tako Gardijan svakoga dana izbacuje priče o igračima iz različitih reprezentacija, a danas je na redu bila Švajcarska, protivnik Srbije na Mundijalu u Grupi E.

Tema - Rikardo Rodrigez. Čovek koji je najzaslužniji što se Švajcarska uopšte kvalifikovala na Svetsko prvenstvo. Švajcarci su igrali baraž protiv Severne Irske i tada je Rodrigez u prvom meču dao jedini gol, a u revanšu skinuo loptu s linije u 91. minutu. Svi su saglasni da se tim Vladimira Petkovića ne bi našao u Rusiji da nije bilo ovog defanzivca.

Ali sama činjenica da ovaj čovek igra fudbal je zapanjujuća! I to zbog samog početka njegovog života. Čak je njegova majka rekla 2011. godine da je svako ko je mislio da će Rikardo postati vrhunski igrač smatran kao da nije normalan.

Razlog?

Kada je Rodrigezova majka, Marsela, rođena Čileanka, bila trudna osam meseci, doktori su otkrili da još nerođena beba ima defekt, odnosno rupu na dijafragmi koja dopušta stomačnim sadržajima da dođu do grudnog koša.

U Rodrigezovom slučaju, njegov stomak, slezina, jetra i creva su se pomerila ka grudima i čim je rođen morao je da bude hitno operisan. Dato mu je 50% šansi da priživi. Doktori su bili toliko zabrinuti da neće preživeti da su čak pozvali i sveštenika. Njegov deda sa majčine strane, Nelson, odmah je rekao svešteniku da ode.
"Moj unuk je dovoljno jak, preživeće, nemojte da brinete oko toga", rekao je Rodrigezov deda. I, na sreću, bio u pravu.

Rikardov ujak je ubrzo stavio malu sliku Bogorodice u njegov krevet. Morao je da ide na svakih šest meseci na proveru u prve tri godine života. Nije smeo ni da se razboli, prisećala se njegova majka. Odmah bi postalo jako opasno po njegov život.

Ta veza između majke i sina je bila eksremno jaka i nije se menjala. Marsela je preminula 2015. godine zbog raka. Od tada Rodrigez nosi broj 68 kao godinu kada je rođena. Ima taj broj i na leđima istetoviran. Kao i slova "J" i "M" na vratu što su početna slova oca i majke.
"Mogu da čujem i dalje majku. Ona je u mojoj glavi. U srcu. U redu je sve, hvala Bogu", rekao je Rodrigez koji je istetovirao i Bogorodicu na ruci.
"Sada nosim svog zaštitnika uvek sa sobom", rekao je reprezentativac Švajcarske.

On je odrastao u naselju koje se još naziva i "Bronksom Ciriha". Počeo je da igra fudbal u Švamendingenu i sa šest godina prešao da igra za Cirih, iako mu je stariji brat igrao za Grashopers.

Nije zažalio, odatle mu se karijera razvijala na pravi način, kasnije je zaigrao za reprezentaciju, pa za Volfzburg, da bi stigao do Milana. Tu živi u jednom od najeksluzivnijih kvartova ne samo u gradu već u Italiji, a komšija mu je pevačka zvezda Ticijano Fero.

Švamendingen možda deluje daleko u ovom momentu, ali kada god da gol pogleda ka nebu i posveti ga majci. Nikada ne zaboravlja odakle je došao. 

Gledaćemo ga protiv Srbije 22. juna.

Foto: Action images