D. JocićStranac selektor nikada nije osvojio Mundijal, a sada će ih biti 27! Argentina + Francuska = 11
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | čet. 04.06.26. | 10:16
Mogu li Tuhel ili Anćeloti da promene istoriju?
Rekordi su tu da bi se rušili. I nemojte imati zrno sumnje da bar neki neće ostati na snazi nakon predstojećeg Svetskog prvenstva.
Mnogi će pasti po „sili zakona“, zbog većeg broja utakmica koje donosi nova faza takmičenja, šesnaestina finala, što će se prvi put igrati na Mundijalima. Možda Mesi ili Embape postanu najbolji strelci u istoriji takmičenja – nisu daleko, na tri, odnosno četiri gola iza vodećeg Miroslava Klosea (16). Ovaj prvi će svakako podebljati sopstveni učinak na vrhu liste sa najvećim brojem odigranih utakmica na planetarnim smotrama (26). A, smete li da se kladite da, sa ovolikim brojem ’slepih putnika’ među učesnicima, neće biti ugrožene recimo najubedljivije pobede ikada – bile su tri sa po devet golova razlike, među njima i ona Jugoslavije protiv Zaira 1974?
Izabrane vesti
Pa ipak, ima jedan podatak koji stoji čvrsto kao spomenik što mu ništa ne mogu ni oluja, ni bahati prolaznici, ni zub vremena. Od prvog Mundijala u Montevideu 1930, pa sve do onog u Kataru pre četiri godine, nikada Svetsko prvenstvo nije osvojila reprezentacija koja je na mestu selektora imala stranca!
Zašto ste prvo pomislili na Tuhela i Englesku, odnosno Brazil i Anćelotija?
To jesu spojevi koji izazivaju najveću pažnju uoči predstojećeg takmičenja u SAD, Kanadi i Meksiku, ali samo su dva najzvučnija od čak 27 primera gde će inostrani stručnjaci predvoditi reprezentacije učesnice! Lakše je, zato, krenuti od onih kod kojih to nije slučaj. Naprosto, manje ih je: Argentina (Lionel Skaloni), Francuska (Didije Dešan), Španija (Luis De la Fuente), Nemačka (Julijan Nagelsman), Švajcarska (Murat Jakin), Maroko (Mohamed Uahbi), Australija (Toni Popović), Holandija (Ronald Kuman), Meksiko (Havijer Agire), Južna Koreja (Hong Mjung Bo), Češka (Miroslav Koubek), Bosna i Hercegovina (Sergej Barbarez), Škotska (Stiv Klark), Obala Slonovače (Emers Faje), Japan (Hađime Morijasu), Egipat (Hosam Hasan), Iran (Amir Galenoei), Zelenortska ostrva (Pedro Leitao Brito - Bubista), Senegal (Pape Tijao), Norveška (Stale Solbaken) i Hrvatska (Zlatko Dalić).
Da li je u pitanju učinak na prethodnom Mundijalu, ili ipak pre geografski kriterijum, odnosno istorijska povezanost, tek iz država finalista Svetskog prvenstva u Kataru, računajući i Skalonija i Dešana, dolazi ukupno 11 selektora na predstojećem takmičenju – šest iz Argentine i pet iz Francuske!
Stručnjaci iz države aktuelnog svetskog prvaka predvodiće i Paragvaj (Gustavo Alfaro), Sjedinjene Američke Države (Maurisio Poketino), Ekvador (Sebastijan Bekaseče), Urugvaj (Marselo Bijelsa), te Kolumbiju (Nestor Lorenco). Francuzi selektori su još Sebastijan Minje (Haiti), Sabri Lamuši (Tunis), Rudi Garsija (Belgija) i Sebastijen Desabr (DR Kongo).
Slede Španci sa četvoricom stručnjaka, a pored De la Fuentea, to su Đulen Lopetegi (Katar), Roberto Martinez (Portugalija) i Tomas Kristijansen (Panama) – rođen u Danskoj, ali svojevremeno reprezentativac Španije, čije državljanstvo mu je ostalo primarno.
🚀🚀🚀🚀🚀
🚀🚀🚀🚀🚀
Nema Azura na trećem uzastopnom Svetskom prvenstvu, ali uz Karla Anćelotija na klupi Brazila biće tu još dvojica italijanskih stručnjaka – Vinćenco Montela na klupi Turske i Fabio Kanavaro kao strateg Uzbekistana.
Trojicu trenera daje i Nemačka. Pored Nagelsmana, još i Ralfa Rangnika na klupi Austrije, te Tomasa Tuhela na čelu stručnog štaba Engleske. Gordi Albion dakle ima selektora stranca, ali biće dvojica engleskih stručnjaka na Mundijalu – Grejem Poter na klupi Švedske i Daren Bejzli kao vođa nacionalnog tima Novog Zelanda.
BRAZIL OSVAJA SVETSKO PRVENSTVO (9.00)
Po dvojicu selektora daju još i Bosna i Hercegovina – pored Barbareza, tu je Sarajlija Vladimir Petković na klupi Alžira (iako je formalno naturalizovani Švajcarac); Maroko – još i Jamal Selami kao strateg Jordana, Australija – Grejam Arnold će predvoditi Irak; te Holandija – uz Kumana tu je još i Dik Advokat na čelu reprezentacije Kurasaoa.
Ovu listu zaključuju Nugo Bros, belgijski stručnjak za kormilom reprezentacije Južne Afrike, Džesi Marš, Amerikanac na klupi Kanade, Jorgos Donis, grčki trener koji predvodi Saudijsku Arabiju, te Karloš Keirož, Portugalac koga je za ovaj Mundijal izabrao Fudbalski savez Gane.
Didije Dešan (@AFP)Didije Dešan je već ušao u istoriju, kao jedan od trojice ljudi koji su Svetsko prvenstvo osvajali kao treneri i igrači, uz Franca Bekenbauera i Marija Loba Zagala, a sada ima priliku, baš kao i Lionel Skaloni, koji ga je u Kataru upravo u tome onemogućio, da posle Vitorija Poca postane prvi selektor sa dve svetske titule.
Takođe, dogura li Francuska do same završnice, probio bi se na prvo mesto po broju mečeva koje je neki selektor vodio na Mundijalu. Taj rekord već dugo drži Helmut Šen, koji je Zapadnu Nemačku predvodio na četiri svetska prvenstva (1966-1978) na 25 mečeva, Dešan ih trenutno ima 19. Karlos Alberto Pareirta je rekorder po broju Mundijala na kojima je učestvovao kao trener (šest) i taj rekord nije ugrožen, ali će Bora Milutinović dobiti društvo na drugom mestu, jer će i Keirošu ovo biti peto učešće na najvećem svetskom fudbalskom događaju.
Najstariji selektor na Mudnijalu (ne samo na ovom, nego ikada) biće ubedljivo Dik Advokat, koji u septembru treba da napuni 79 godina, a najmlađi je, baš kao što je to bio i na Evropskom prvenstvu pre dve godine, Julijan Nagelsman, koji će nekoliko dana posle finala napuniti 39.