Štulić beži od euforije: Nemoj da letiš da bi pad bio podnošljiviji

Što bi rekao Toma Zdravković – sve je u životu prolazno, moj druže... Da je hvalisavac, mogao bi komotno da zapeva, časti društvo u kafani i zaliči na čuvenog boema, ali pošto je skroman, ne dozvoljava Nikola Štulić da ga ponese euforija, iako prolazi kroz najbolji period karijere, ilustrovan pogocima u šampionatu Belgije i pozivom Dragana Stojkovića pod zastavu Srbije za martovski baraž sa Austrijom, vredan ostanka u A diviziji Lige nacija.

Ne dozvoljava, jer zna kako je bilo. Ne juče ili prekjuče, nego uvek tokom profesionalnog sazrevanja. I kad je bio skrajnut na margine u Partizanu, i kad je u Nišu počinjao na klupi, i kad se preselio u Šarlroa, pa ga slali u rezervni tim. Ako je tad bio razočaran, a jeste, 23-godišnji napadač kao u pesmi pamti i „ljubav i tugu“, da bi stigao do „srećnih dana“ kakve sad proživljava.

Zato je tonalitet glasa identičan bilo da govori o prošlim, sadašnjim ili budućim izazovima. Znak da je odrastao.
„Mirno sam prihvatio vest da sam na spisku selektora“, kao da se to dešava svaki dan govori Štulić Mozzart Sportu.

A dosad je bilo samo jednom. I to van FIFA termina, kad je Piksi poveo Orlove u Los Anđeles da igraju kontrolni meč sa reprezentacijom Sjedinjenih Američkih Država, ali su mu tada na raspolaganju bili uglavnom igrači iz Mozzart Bet Superlige.
„Možda sam se malo iznenadio ovog puta, jer nije bilo nikakvog nagoveštaja da me selektor prati. Bar ja nisam znao. Samo me je dva dana pre objavljivanja spiska pozvao tim menadžer reprezentacije da mi saopšti da sam pozvan. Veliki je to podsticaj za mene, bitan detalj za biografiju, nema veće časti nego kad te pozovu da predstavljaš državu, ali sam i dalje isti fudbaler kao što sam bio prethodnog petka kad smo odoleli Genku. Prolazio sam u životu i u sportu kroz razne situacije, nagledao se dobrog i lošeg, trpeo i radovao se, tako da znam da je i ovo samo trenutak. Moj zadatak je da nastavim da radim na sebi i sve dok budem igrao dobro i davao golove, biće u redu“.

A golove daje. Ove sezone devet u prvenstvu Belgije, u koje je zakoračio pre malo više od dve godine, mada tek sad demonstrira potencijal za koji se verovalo da poseduje još dok je bio u mlađim kategorijama Partizana.
„Sa nama napadačima se nikad ne zna. Sve zavisi kako će se meč otvoriti, kako je ekipa koncipirana, koje šeme koristi, kakvu konekciju sa saigračima ostvariš. Ako od starta počneš da treseš mreže onda je sve lakše, dok je u mom slučaju moralo da prođe malo više vremena. Osim toga, u Belgiji se igra otvoren fudbal, stvara dosta šansi, ali daleko od toga da je takmičenje naivno. Trener Rik de Mil je ’namestio’ ekipu, mladi smo, poletni, igramo atraktivno, stvaramo dosta šansi i meni to odgovara“.

(Star sport)

Sad je tako. Ide i Štuliću, i ekipi, ali postoji razlog što je momak iz Sremske Mitrovice pobegao od euforije u koju bi mnogi na njegovom mestu upali. Zato što je do pre samo nekoliko meseci igrao za rezervni tim Šarlroa, koji se takmiči u Trećoj ligi Belgije. Tokom septembra i oktobra je bio na marginama u klubu, a u martu pod svetlima tamošnje glavne pozornice i potencijalni džoker selektora protiv Austrijanaca.
„Svakom centarforu je potrebno samopouzdanje. A da bi ga dobio, neophodni su ti minuti. Na početku sezone je Šarlroa imala petoricu napadača, dvojica su prosleđeni na pozajmice, trebalo je i ja da idem, ali se desilo da jedan kasni sa povratkom iz reprezentacije, drugi se povredio i prostor se otvorio da makar ulazim. Onda je trener De Mil je rekao da bi za mene najbolje bilo da neko vreme igram za rezerviste, ali način na koji mi je to predočio je bio ključan da tu ideju prihvatim. Rekao je da ću mu biti na oku, da će pratiti moja izdanja i da ću dobiti šansu. Da sam ostao u prvom timu, ne bih bio u ritmu i verovatno ne bih mnogo pokazao kad bi me poslao na teren. Ovako sam osećao da mogu i da ću priliku zgrabiti kad mi se ukaže“.

To se i desilo. Po povratku u prvu ekipu na dve utakmice je Štulić ulazio, naredne dve počeo, a posle toga fudbalski eksplodirao, jer je na sledećih 11 mečeva bio strelac devet puta.
„Okrenula se situacija u moju korist, međutim, sve vreme sam bio posvećen i profesionalan. Naučen sam da tako pristupam prema obavezama i to je jedini ispravni put. Sve drugo vodi u stagniranje. Naročito kod nas napadača. Život me je naučio da ne postoji ništa lako. Uglavnom sam se i kretao zaobilaznim putevima, nailazio na prepreke, borio se, ali nijednog trenutka nisam gubio volju. Sve poteškoće koje sam prevazišao su mi pomogle da rezonujem racionalno, da ne letim sad kad je dobro i da pad bude što podnošljiviji kad se desi. A mora i to da se desi. E zato radim na sebi, da amplituda bude što manje. Verujem da svi treneri i saigrači za mene mogu da kažu da sam profesionalac, kao što verujem da svako uvek dobije ono što zasluži i na kraju pokaže koliko vredi“.

Ovakvo razmišljanje je ukorenjeno u prošlosti, jer je Nikola Štulić na prethodne dve adrese bio u drugom, možda čak trećem planu. Morao je da čeka i u Humskoj, i na Čairu, iako je reč o klubovima različitih ambicija i očekivanja, ali se od napadača svuda očekuje isto – da daje golove.
„Nije lako kad si mlad, a moraš odmah da pokažeš šta znaš. Partizan nikog ne trpi, nema strpljenja, kao što nema ničeg lošeg u tome. Jednostavno, veliki klub traži sve i odmah. Možda je meni u nekim situacijama nedostajalo zrelosti, kakvu sad imam. Možda je falilo boljeg statističkog učinka da se zadržim, ali pošteno govoreći, nisam mnogo utakmica počeo za crno-bele. Nisam ni na početku staža u Nišu pokazivao zašto me je Radnički doveo, ali sam ostao, i u drugoj sezoni je već bilo daleko bolje“.

Između ostalog i zbog uloge Tomislava Sivića, tadašnjeg trener Radničkog.
„Sa njim smo negovali ofanzivan fudbal i saradnja sa Savićem mi je baš prijala. Tokom priprema sam bio prvi strelac ekipe, a onda je trener došao na ideju da Savu Petrova, koji je ranije bio startni špic, izmesti na krilo, što je meni otvorilo prostor u napadu. Osećao sam se komotnije, sve je izgledalo drugačije, dao sam dva gola u Lučanima i do kraja jeseni skupio deset pogodaka, što me je i preporučilo ljudima iz Šarlroa. Bilo je interesovanja još nekih klubova, ali sam procenio da je belgijska liga najbolja za moj razvoj, jer važi za dobru odskočnu dasku. Vodio sam se kriterijumom da napadači imaju prostora da se razmahnu. Setite se da su ovde bili efikasni Aleksandar Mitrović, Lazar Marković, još ranije Nenad Jestrović ili Milan Jovanović, pa se nadam da ću nastaviti stazom koju su oni utabali“.

Mitrovića zbog povrede neće biti u dvomeču sa Austrijom, Dušan Vlahović je projektovan za startnog špica, a šansu čekaju još Luka Jović, Mihajlo Cvetković i Nikola Štulić.
„Nisam siguran da se nadam prilici, ali bih voleo da je dobijem. Ko ne bi? Koga god selektor da odabere, ubeđen sam da će dati sve od sebe. Fudbal je interesantan baš zato što se sve brzo dešava i što ništa nije sigurno. Bitno je ostati stabilan u glavi. Znam da nas čekaju zahtevne utakmice, protiv selekcija koja nema velike zvezde, ali poseduje germansku upornost i nikad ne odustaje“.

Baš kao ni Nikola Štulić.

LEKCIJA SA MARAKANE

(Star sport)

Koliko je Štulić drugačiji nego dok je igrao u Srbiji svedoči i podsećanje na epizodu sa stadiona „Rajko Mitić“ pre nego što se otisnuo u inostranstvo. Igrali su Crvena zvezda i niški Radnički u Kupu Srbije, Nikola je u penal-seriji matirao Milana Borjana, a onda kažiprstom ućutkivao navijače na severnoj tribini.
„Nije da se sad ponosim tom proslavom. I taj detalj me je naučio kako bi trebalo, a kako ne da se ponašam. Na stranu što sam dobro izveo penal, napravio sam haos. Bio sam mlad i nezreo, ali sam naučio lekciju“.

MOŽEMO SA VELIKIMA, NAPAŠĆEMO EVROPU

Dva kola pre kraja osnovnog dela prvenstva, Šarlroa je osma na tabeli, sa bodom zaostatka u odnosu na Standard, a godine unazad su nas naučile da pozicije ne znače mnogo u ovom delu sezone, jer se sve rešava u plej-ofu.
„Ovde postoje dva plej-ofa, tako da i sedmo mesto vodi u Ligu konferencije. Naš cilj je da pobeđujemo i domognemo se tog mesta na kraju. Možemo do međunarodne scene, jer smo dobili Antverp, odoleli Anderlehtu, evo sad igrali nerešeno sa Genkom, tako da imamo adute kojima možemo i sa velikima da se nosimo“, istakao je Štulić.