Šumadijska laka konjica: Radnički bez klasičnog napadača rešeta mreže

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Kragujevca)

Nije slavna poput mađarske iz prve polovine pedesetih godina prošlog veka, ali je njen juriš teško izdržati. Šumadijska laka konjica minulog vikenda je u silovitom galopu pregazila Kolubaru na putu ka gornjoj polovini tabele Mozzart Bet Superlige. I nema nameru da se zaustavi…

Kada se posle utakmice na Čairu, u kojoj su Kragujevčani očitali lekciju niškom imenjaku, ispostavilo da je povreda prvog centarfora Crvenih Marka Šimića, ipak, ozbiljnije prirode nego što se činilo u prvih mah, nametnulo se pitanje ko će zameniti hrvatskog internacionalca na mestu centralnog napadača. Šimićeve prirodne alternative na toj poziciji, Vojo Ubiparip i Đorđe Maksimović, nisu se istakle učinkom u proteklom delu sezone. Ubiparip je ostao na jednom pogotku protiv lučanske Mladosti, dok Maksimović još uvek čeka prvenac.

Malo ko je očekivao da će trener Radničkog 1923 Dejan Joksimović u špic prekomandovati Evandra da Silvu. Srčani Brazilac, koji je svojim fudbalskim umećem i ponašanjem kako na terenu, tako i van njega, već na prvu loptu kupio simpatije kragujevačke publike, vatreni debi na mestu centralnog napadača imao je ni manje, ni više nego u susretu sa aktuelnim šampionom Srbije Crvenom zvezdom, gde je sve do 84. minuta, kada je ustupio mesto na terenu Đorđu Maksimoviću, vodio žestoku i mora se priznati neravnopravnu borbu sa korpulentnim Nemanjom Milunovićem. Trpeo je Evandro udarce, ali nije odustajao, borio se za svaku loptu i pokušavao da parira za glavu štoperu crveno-belih u vazdušnim duelima. Na kraju je teren napustio hramljući i vidno neraspoložen, ne toliko zbog povrede, koliko zbog rezultata, s obzirom da mu je to bio prvi poraz od dolaska u tabor šumadijskog superligaša.

Samo tri dana kasnije Kragujevčani su gostovali IMT-u u šesnaestini finala Kupa Srbije. Mada je Dejan Joksimović nameravao da odmori većinu igrača koji su izneli teret iscrpljujuće bitke protiv crveno-belih, Evandro nije želeo ni da čuje za poštedu. Utakmicu je, doduše, počeo sa klupe, da bi sredinom drugog poluvremena, u trenutku kada su Šumadinci zaostajali dva gola, ušao u igru i u kratkom vremenskom intervalu postigao dva gola. Prvi mu je poništen zbog ofsajda, a drugi, koji je priznat, bio je, pak, samo utešne prirode za njegov tim.

Evandro je i utakmici protiv Kolubare bio jedna od glavnih karika u redovima kragujevačkog tima. Na startu je odličnim udarcem iskosa sa desne strane stavio golmana Kolubare Stanivukovića na muke, zatim je iznudio prekršaj koji je prethodio vodećem golu Crvenih, a bio je i inicijator akcije kod trećeg pogotka, kojim je zapečaćena sudbina Lazarevčana. Brazilac se nametnuo kao predvodnik šumadijske lake konjice, igrač koji je svojim učinkom na terenu u potpunosti opravdao epitet kapitalnog pojačanja.

Vidosavljević protiv Gavrića iz Novog Pazara (© MN Press)

Drugi ključni igrač u Joksimovićevoj postavci je Milutin Vidosavljević. Momak koji je stigao na “Čika Daču” sa namerom da oživi karijeru, koja je sticajem okolnosti u jednom momentu zapela u ćorsokak, odlično se uklopio u novu sredinu i brzo počeo da demonstrira raskošno umeće. Radijus kretanja je impresivan, a talenat koji je nasledio od oca Slaviše, svojevremeno jednog od najboljih golgetera na području Kuršumlije, isijava iz svakog poteza. Nema sumnje da je pred ovim momkom, ukoliko ga posluži zdravlje, zanimljiva karijera, s obzirom na izuzetne fudbalske karakteristike koje poseduje.  

Čovek koji je bez imalo sumnje obeležio proteklu utakmicu sa Kolubarom je kapiten Nemanja Tomić, majstorski pogodak iz slobodnog udarca je Šumadincima otvorio vrata ubedljivog trijumfa. Mada već u poznim igračkim godinama, nekadašnja uzdanica Partizana igra sa podjednakim žarom kao na početku karijere. Nemanja Tomić je spiritus muvens kragujevačkog superligaša ove sezone, igrač koji sublimira ogromno iskustvo, talenat i onu dozu fudbalske lucidnosti, koja protivničke igrače izbezumljuje, a navijače Radničkog baca u ekstazu.

Nepravedno bi bilo u čitavoj ovoj priči o šumadijskoj lakoj konjici izostaviti i Stefana Čolovića, koji je zbog povrede propustio utakmicu sa Kolubarom, a čiji je doprinos ofanzivnom učinku kragujevačkog tima u poslednjih mesec dana i očigledan. Sigurno će njegovim povratkom na teren napad Radničkog postati još ubojitiji.

Na kraju, reč-dve o čoveku u čije su trenersko znanje i stručnost mnogi sumnjali, a koji je predanim radom pokazao da je sazreo za superligašku arenu. Dejan Joksimović je od trenutka kada je preuzeo kormilo prvog tima Radničkog dočekan na nož. O njemu se govorilo kao o privremenom rešenju, predviđalo se da će opstati do petog, šestog kola, posle svakog poraza navlačena mu je omča oko vrata, dok je svaki njegov trenerski uspeh relativizovan.  

Joksimović se na sve to nije obazirao, ostao je istrajan u nameri da od Radničkog stvori ozbiljnu takmičarsku ekipu, koja će biti u stanju da se suprotstavi svakom protivniku u superligaškoj konkurenciji. Zajedno sa svojim saradnikom u stručnom štabu Darkom Milisavljevićem intenzivno je radio na jačanju timskog duha, naterao je igrače da veruju u sebe i da u svaku utakmicu ulaze bez straha i respekta prema protivniku. Otuda i ta sjajna energija koja krasi Crvene od samog početka sezone i koja je ključni faktor za potonje rezultatske uspehe.

Postavlja se pitanje koji su krajnji limiti kragujevačkog superligaša ove sezone. Ekipa koja nadigra Lalatovićev Radnički u sred Niša, osvoji sva tri boda na gostovanju Spartaku u Subotici, pregazi nimalo naivnu ekipu Kolubare, odigra nerešeno sa Čukaričkim i natera Partizan i Crvenu zvezdu da se preznojavaju na “Čika Dači” definitivno zaslužuje mesto u plej-ofu.

Dani borbe za goli opstanak su prošlost. Radnički 1923 je ekipa koja ove sezone stremi ka gornjem delu tabele.