Superliga VS Liga šampiona 1.5: Pita li ko navijače?
Vreme čitanja: 4min | pet. 23.04.21. | 11:03
Sportski rezultati ostaju, ali najveći su i dalje favorizovani
Prosečan ljubitelj sporta se godinama pitao gledajući kako košarkaška Evroliga, tražeći idealan sistem takmičenja, ne može da vidi ono što joj je pred očima: prepišite Ligu šampiona, idealno je! Međutim, prosečnog ljubitelja sporta niko ništa ne pita. Pitaju se oni koji obrću pare. Bilo da su to najbogatiji klubovi Evrope kojima nikad nije dosta. Bilo da je to Uefa koja već 20 i kusur godina uživa u obilju, baš na osnovu profita najbogatijih, zbog kojih je uostalom napravljena i ova poslednja reforma Lige šampiona, planirana sa početkom sezone 2024/2025.
Nije ni samo do navijača. Ilkaj Gundogan je to lepo rekao…
Izabrane vesti
“Uz svu tu priču koja traje oko Superlige... Možemo li molim vas da pričamo i o formatu nove Lige šampiona? Još i još i još utakmica, pa da li neko misli o nama, igačima? Novi format Lige šampiona samo je manje zlo od dva zla u odnosu na Superligu… Sadašnji format funkcioniše sjajno i zato je to najpopularnije klupsko takmičenje na svetu. I za nas igrače i za navijače", napisao je Gundogan na Tviteru, dok je Karlo Ančeloti predložio uvođenje seleri-kepa.
Polemika se dakle vodi. Samo što niko ne polemiše o tome zašto menjati nešto što funkcioniše već 18 godina? Kako ipak o tome ne odlučujemo mi, hajde ipak da podsetimo da je u jeku prepucavanja oko Superlige iz Niona stigla potvrda: od sezone 2024/2025 Liga šampiona će se igrati po novom sistemu.
(2,20) Arsenal (3,35) Everton (3,35)
Zvuči kao pobeda. A da li je zaista? Biće to peti put da imamo sasvim novi sistem otkako je Liga šampiona osnovana 1992. godine. Svaka je vršena zbog novca, prvo ga je tražila Uefa, posle najveći klubovi kojima su činjeni ustupci. Igrala se u dve grupe, pa u četiri, pa smo imali i dve grupne faze, pa od sezone 2003/2004 i aktuelni format. Jeste se u međuvremenu menjao broj učesnika po zemljama, način kvalifikacija, ali evo već 18 godina kako u prvoj fazi imamo osam grupa sa po četiri kluba, a potom nokaut fazu počevši od osmine finala.
Izbor urednika
Čini nam se: savršeno je funkcionisalo. Moćnici se ipak nisu saglasili, pa smo dobili dva nova predloga. Jedan je, bar zasad, otpao, drugi prošao, ali ne možemo da se otmemo utisku da je i on, kako je to Gundogan primetio, “nužno zlo”. Mada, sačekajmo da krene, ako uopšte krene…
Jer kakve su okolnosti možda se još nešto promeni do 2024. godine…
FORMAT
Liga šampiona: Umesto 32 kluba učestvovaće ih 36, nema grupa, igraće se po takozvanom “švajcarskom sistemu”. Dakle, umesto da se igra kod kuće i na strani sa po tri protivnika iz grupe učesnici će odmeriti snage sa 10 rivala, različitog kvaliteta. Samo po jedna utakmica, žreb će odlučiti gde. Najboljih osam ide direktno u nokaut fazu, timovi plasirani od devete do 24. pozicije će u baražu odlučiti o poslednjih osam učesnika osmine finala. Tako će se broj utakmica povećati sa 125 na čak 225. Što znači: više para od TV prava. Verovatno i više povreda, ali nećemo sad o tome…
Superliga: Učestvuje 20 klubova, 15 je stalnih, takozvanih osnivača. Podeljeni bi bili u dve grupe od po 10 timova i igralo bi se po sistemu svako sa svakim po dva meča, ukupno 18 kola u grupnoj fazi dakle. Najbolja tri iz obe grupe bi išla u četvrtfinale, četvrti i peti bi u baražu odlučivali o poslednja dva mesta. Ukupan broj utakmica – 197.
FAVORIZOVANJE VELIKIH KLUBOVA
Liga šampiona: U novom sistemu dobili smo četiri učesnika više, ali ne za male, već baš da bi se izašlo u susret najvećima. Dve vize za grupnu fazu će dobiti i timovi koji to pravo nisu izborili kroz državno prvenstvo, već će ga steći na osnovu koeficijenta na Uefinoj listi. Pretpostavlja se da će to po pravilu biti klubovi iz najjačih liga, jedno je gotovo sigurno rezervisano za nekog od članova engleske “velike šestorke”. Pride, ovih 100 mečeva viška preti da ekonomski uništi prihode od TV prava nacionalnih šampionata.
Superliga: Sportski rezultati potpuno zanemerani, 15 najbogatijih timova ima zagrantovano mesto. Samo pet timova bi se menjalo, a pitanje je koliko i oni, jer je planirano da to ipak budu velikani poput Ajaksa, Benfike, Porta, Zenita… Finansijski jaz koji bi se vrlo brzo stvorio između 15 stalnih i ostatka sveta – pojeli bi ih, realno. Sreća pa projekat ne bi prošao.
FINANSIJE
Liga šampiona: Trenutno klubovi dele skoro 2.000.000.000 evra. Četvrtina ide na nagrade za samo učešće, 30 odsto zarade zasnovano je na rezultatima, još 30 na desetogodišnjoj listi uspeha, 15 se deli na osnovu vrednosti svakog TV tržišta (neće isto dobiti klubovi iz Srbije i Nemačke). To naravno znači da najveći klubovi dobiju mnogo, mnogo više od ostalih. A ovaj naredni trogodišnji ciklus “paket solidarnosti” dogovoren je za period od 2021. do 2024. godine, za kasnije ne. Uefa je obećala značajno veće prihode, a već je imala i sastanke sa investicionim fondom Centrikus oko finansijske injekcije od 6.000.000.000 evra.
Superliga: Projektovano je da bi od TV prava i sponzorskih ugovora mogli godišnje da zarade i do 4.000.000.000 evra. Plan je bio da trećinu podeli samo 15 osnivača Superlige. Još toliko bi delilo svih 20 učesnika. Onda bi još 20 odsto bio zasnovan na rezultatima, a preostalih 15 bi se delilo na osnovu gledanosti mečeva. Klubovi su obećavali i da bi u naredne 23 godine na ime “paketa solidarnosti” ostalima obezbedili 10.000.000.000 evra. Ceo projekat je trebalo da pomogne Džej-Pi Morgan investicioni fond sa ulaganjem od 5.000.000.000 evra.