Svaka vlast ima svoj Memento mori, Infantino je to zaboravio i zato se sada preznojava

Svaka vlast ima svoj Memento mori, a Đani Infantino je očigledno zaboravio na tu drevnu opomenu da nijedna vladavina nije večna, pa se sada uoči izbora 2027. godine nalazi u najvećoj političkoj krizi od dolaska na čelo FIFA. Ponesen apsolutnom moći i višegodišnjom neprikosnovenom kontrolom nad svetskim fudbalom, švajcarski funkcioner je ušao u rizični višemilionski manevar sa prodajom udela u novoj komercijalnoj filijali FFE, potpuno zanemarujući pravila transparentnosti i reakcije uticajnih partnera. Taj tajni aranžman sa sumnjivim političko-finansijskim vezama probudio je uspavane oponente prevashodno u Evropi i Severnoj Americi, pretvorivši se preko noći u politički bumerang koji preti da mu sruši čitavu imperiju.

Sada, dok se suočava sa pretnjama bojkotom i mogućnošću pokretanja vanrednog kongresa za izglasavanje nepoverenja, Infantino sa gorkim zakašnjenjem shvata pravu težinu opomene da se vlast najlakše gubi onda kada se pomisli da je neosvojiva. Dok bogati zapadni savezi i prestrašeni investitori prekidaju mostove saradnje, njegov opstanak ponovo zavisi od vešto pletene mreže interesa i finansijskih injekcija upućenih manjim savezima. Ipak, uzdrmani temelji njegove vladavine jasno pokazuju da nijedan fond ni bolesna lojalnost ne mogu da sakriju činjenicu da je prešao granicu, te da se njegov dugo ravnodušni tron opasno zaljuljao pod teretom sopstvene oholosti.

Kao glavni favorit za sopstveni reizbor na predstojećim predsedničkim izborima u FIFA zakazanim za mart 2027. godine, Đani Infantino se nalazi u ozbiljnoj političkoj i institucionalnoj krizi. Razlog za buru je njegov kontroverzni plan o osnivanju, a potom i otvaranju privatnim investitorima, nove komercijalne filijale ove svetske fudbalske organizacije, što ga je dovelo u situaciju da mu preti potencijalna prisilna ostavka ili čak smena.

Kao što kaže stara izreka, ko se mača lati, od mača i strada. Đani Infantino je došao na vlast 2016. godine, nakon velikih korupcionaških skandala u aferi Fifagejt, koji su sa čelnih pozicija oborili Sepa Blatera i Mišela Platinija, iako su obojica kasnije pravno oslobođena od strane pravosuđa. Danas se, međutim, i aktuelni lider svetskog fudbala nalazi u središtu afere sa teškim milionskim ulozima. Za razliku od svojih prethodnih kolega iz FIFA i UEFA, Infantino se trenutno ne suočava sa direktnim sudskim istragama.

Ipak, njegova ideja o stvaranju i delimičnoj prodaji komercijalne filijale FIFA, poznate kao FFE, izazvala je pravi rat sa evropskom konfederacijom UEFA. Ovaj sukob preti da ugrozi poziciju čoveka koji je do juče suvereno i bez ikakvog otpora vladao svetskim fudbalom. Pitanje više nije samo da li će kontroverzna FFE uopšte ugledati svetlost dana, već da li će Infantino uopšte uspeti da sačuva svoju fotelju u sedištu organizacije.

©Reuters

Glavni problem sa ovim poslovnim planom nije bila samo namera da se dvadeset odsto akcija ove komercijalne kompanije proda bliskim saradnicima i investitorima Donalda Trampa za vrtoglavi iznos od 4.200.000.000 dolara, što je oko 3.700.000.000 evra, već potpuna netransparentnost koja je pratila ceo proces.

Ogromna većina kontinentalnih konfederacija i nacionalnih fudbalskih saveza saznala je za ovaj višemilionski manevar tek nakon novinarskih otkrića objavljenih u utorak. Da je situacija alarmantna, svedoči i potez Karlosa Kordeira, glavnog savetnika predsednika FIFA, koji je izabrao da podnese ostavku umesto da podrži ovaj plan. Zbog ovakvog raspleta, malo je verovatno da će inicijativa uspeti da zaživi. Fokus je sada potpuno promenjen, pa je u igri opstanak samog Infantina koji mora da spasava sopstvenu glavu.

Protivnici aktuelnog predsednika FIFA imaju jasan zakonski osnov da nateraju Savet FIFA da sazove Vanredni kongres. Prema odredbama člana 25, stava 4, poglavlja 5 pravnog priručnika ove organizacije, za pokretanje ove procedure neophodan je pisani zahtev od najmanje jedne petine, odnosno dvadeset odsto zemalja članica. U zvaničnom pismu koje se podnosi mora biti jasno navedena tačka dnevnog reda, a u ovom konkretnom slučaju to je zahtev za izglasavanje nepoverenja Đaniju Infantinu.

S obzirom na to da FIFA broji ukupno 211 nacionalnih asocijacija, to u praksi znači da je neophodna zvanična i pisana inicijativa tačno 43 saveza kako bi se predsednik primorao na sazivanje Vanrednog kongresa. Pravilnik dalje nalaže da ovaj događaj mora da se održi u roku od najviše tri meseca od trenutka kada organizacija primi zvanični zahtev.

Kada se ta prva prepreka uspešno preskoči, Đani Infantino će se suočiti sa direktnim testom poverenja pred svim članicama. Tačka o njegovoj sudbini biće stavljena na dnevni red Vanrednog kongresa u skladu sa članom 28, stavom 2, tačkom q, koja reguliše izbor ili razrešenje predsednika. Konačna odluka donosi se putem glasanja prostom većinom, kako to propisuje član 30, stav 9 pravnog priručnika. To znači da će švajcarski funkcioner uspeti da sačuva svoju poziciju ukoliko dobije preko pedeset posto glasova podrške, dok će u slučaju da preko pedeset posto delegata glasa protiv njega biti zvanično i definitivno smenjen sa mesta predsednika FIFA.

©Reuters

Ko je za smenu i izrazito protiv Infantina?

UEFA broji 55 članica. Evropski savezi su u apsolutnom i nepodeljenom frontu protiv Infantina. Sve zemlje članice UEFA, uključujući fudbalske teškaše poput Engleske, Nemačke, Francuske, Španije i Italije, jednoglasno su stale iza pretnje bojkotom svih FIFA takmičenja ukoliko se plan ne povuče. Evropa ga u ovom trenutku vidi kao pretnju po opstanak tradicionalnog fudbala i otvoreno radi na njegovom političkom potkopavanju.

KONAKAF (Severna, Srednja Amerika i Karibi - 41 članica). Ova konfederacija je takođe oštro odbacila Infantinov plan sa privatnim fondovima. Iako nisu išli dotle da najavljuju radikalne bojkote kao Evropljani, poverenje njihovih 41 članica u Infantinovu administraciju je u masovnom padu, čime se njihov glas opasno približava blokadi.

Sjedinjene Američke Države, odnosno Fudbalski savez SAD nalaze se u epicentru ove afere, i to iz nekoliko vrlo zanimljivih razloga. Kao članica Severnoameričke fudbalske konfederacije, SAD su zajedno sa ostalim članicama podržale zajedničko saopštenje kojim se oštro odbacuje Infantinov plan i osuđuje manjak transparentnosti i netransparentan proces.

Zatim, tu je i afera sa savetnikom iz SAD-a. Situacija u Americi dobila je i dramatičnu personalnu dimenziju kada je pomenuti Karlos Kordeiro, bivši predsednik Fudbalskog saveza SAD-a i do tada glavni savetnik Đanija Infantina, podneo ostavku uz jasnu poruku da nema nikakve veze sa ovim projektom i da se oštro protivi.

Veza sa investitorima. Dodatnu buru u SAD izazvala je činjenica da je glavni investitor u ovaj projekat (kompaniju FFE) američka investiciona firma Thrive Capital koju vodi Džošua Kušner, brat Džereda Kušnera, zeta predsednika SAD-a Donalda Trampa. Iako iz kompanije pokušavaju da odvoje politiku od biznisa, ova veza je u američkoj i svetskoj javnosti protumačena kao sumnjiva političko-finansijska sprega.

Iako je Amerika bila domaćin (uz Meksiko i Kanadu) Mundijala i zemlja iz koje potiče ključni investitor u plan, zvanični Fudbalski savez SAD prati liniju svoje konfederacije (KONKAKAF) i Evrope (UEFA). S obzirom na to da je američki fudbalski establišment stao uz kritičare i da se ogradio od plana kroz ostavku svog čoveka Karlosa Kordeira, SAD bi u ovom trenutku glasale protiv Infantinovog projekta i predstavljale bi deo fronta koji želi da zaustavi ovu privatizaciju.

Sledeća grupacija protiv Infantina jesu manji delovi azijske fudbalske konfederacije (AFC): Iako je Azija tradicionalno bila baza Infantinovih glasova, najnoviji razvoj događaja pokazuje da su pojedini uticajni savezi unutar Azije javno stali uz stavove UEFA i KONKAKAF, izražavajući ozbiljnu zabrinutost.

Ko je tradicionalno uz Infantina i ko ga (još uvek) podržava? Afrika i Okeanija, uz veći deo Azije. Moć Đanija Infantina godinama unazad počiva na malim nacionalnim savezima iz ovih regiona. On im je kroz program FIFA Forward osigurao finansijska sredstva i direktnu pažnju, zbog čega su mu tradicionalno lojalni. Većina ovih saveza je mesecima unazad slala pismene podrške za njegov reizbor na predstojećim izborima, jer u njemu vide jedinog čoveka koji im garantuje novac i veći broj mesta na proširenim Mundijalima.

Da li je realno da oponenti skupe preko 50 odsto glasova za smenu? Matematički gledano, teoretski je i te kako moguće, ali je u praksi izuzetno teško izvodljivo. Evo zašto postoje jake prepreke s obe strane. FIFA broji 211 članica. Evropa ima 55 članica, a KONKAKAF 41. Kada saberete te dve konfederacije, dolazite do 96 glasova. Za većinu od 50 odsto potrebno je 106 glasova. To znači da je Evropi i Severnoj Americi dovoljno da privuku još samo 10 do 16 saveza iz Azije ili Afrike da se pobune pa da se pređe magična granica za sazivanje vanrednog kongresa i rušenje predsednika.

Kada bogate i moćne zemlje poput članica UEFA zaprete potpunim bojkotom i kidanjem institucionalnih veza, manjim savezima zvoni alarm da bi FIFA mogla da se raspadne na dva dela. Niko ne želi da bude deo organizacije koja tone u građanski rat između Evrope i ostatka sveta.

Zašto ipak nije realno zašto Infantino obično preživi? Zbog moći novca i potkupljivanja sitnih interesa: Infantino je igračima iz siromašnijih saveza ponudio direktno dupliranje osnovnog finansiranja sa 10.000.000 na 20.000.000 dolara, uz projekcije rasta do 40.000.0000 do 86.000.000 ukoliko se projekat odobri. Siromašnim savezima iz Afrike, Azije i Okeanije mnogo je važniji taj novac za "razvoj domaćeg fudbala" (čitaj: za bogaćanje onih koji sede u foteljama Saveza) nego apstraktni principi evropskih fudbalskih romantičara.

Predsednicima i funkcionerima malih saveza zavisi od FIFA fondova koliko će novca moći da strpaju u sopstvene džepove. Glasanje protiv Infantina u tajnosti je jedno, ali javno stajanje na crtu osobi koja upravlja globalnim finansijskim slavinama predstavlja rizik koji mnogi autokratski nastrojeni lokalni fudbalski moćnici nisu spremni da preuzmu.