Sve dobro otišlo sa Dobrašinovićem: Kraj Jošanice se „ljuljala“ Evropa, a rodio plej-aut

Kada je Denil Kastiljo početkom drugog poluvremena atraktivno pogodio mrežu Nikole Mirkovića u prestonici i doneo crno-belima vođstvo od 2:0 protiv Novog Pazara, čak i najveći optimisti ostali su bez nade da će popularni Plavi drugi put uzastopno zaigrati u plej-ofu.

Evropski san kroz Mozzart Bet Superligu definitivno se raspao poput mehura od sapunice, ostao je još Kup Srbije. Već viđeno prošle godine, kada se maštalo sve do doigravanja najboljih osam, u koje su Pazarci ušli sa minus četiri u odnosu na Vojvodinu kao jedinog realno dostižnog rivala.

Video je srpski fudbal i većih čuda, ali je, ruku na srce, malo ko očekivao da će fudbalske zvezde sa Gradskog stadiona u završnici sezone umesto po "Rajku Mitiću", Humskoj, TSC areni ili "Karađorđu" špartati terenima u Surdulici, Ivanjici i Pančevu. I to ne bez zebnje, s obzirom da imaju svega pet bodova više od najbližeg tima u zoni baraža za opstanak u društvu najboljih - posrnulog Voždovca. Pretposlednji Železničar na mestu što trenutno vodi u Mozzart Bet Prvu ligu Srbije zaostaje devet koraka.

Đe ba zapelo? Šta je kolektiv na deobi četvrtog mesta, vrednog leta u Evropi, nakon jesenje polusezone dovelo kolo pre podele lige na dva dela u položaj najvećeg prolećnog gubitnika? Gde je tačka pucanja? Zašto je Novi Pazar od mogućih 30 osvojio samo šest bodova (koliko i subotički Spartak, a slabiji u 2024. godini su jedino Voždovac sa dva i fenjeraš Radnik sa tri dopisana boda)? To su aktuelne fudbalske teme u Novom Pazaru, a krajam prošlog leta i početkom jeseni pričalo se o povratku Abdulaja Sisea, sletanju helikoptera sa Sejdubom Sumom, spektakularnom dočeku Adema Ljajića i potom spektakulanom golu na debiju protiv Napretka pred 7.000 duša, dolasku Marka Šćepovića i talentovanih tinejdžera iz Fenerbahčea Omara Fajeda i Đinhoa Đoa, međunarodnoj sceni…

Kao i u takmičarskoj 2022/23, čelnici pazarskog kluba zaigrali su se na polju struke. Momentum se lani okrenuo odlaskom Vladimira Gaćinovića, čiji je tim na krilima sedam vezanih pobeda u prvenstvu u jednom momentu izbio na čelo tabele. Tinjao je onaj ratnički plam u igrača povremeno i posle Gaćinovića (kojeg je nasledio Damir Čakar, pa njega Aleksandar Stanković, da bi sezonu završio Davor Berber), ali je vremenom bivao sve slabiji, da bi na graju potpuno iščezao.

Siniša Dobrašinović (©MN Press)

Mnogi su se čudili kad su Pazarci krajem avgusta umesto ekspresno smenjenog Dragana Aničića (koji je u četiri kola sa ekipom ostvario pobedu, dva poraza i remi) na klupu doveli relativno neiskusnog Sinišu Dobrašinovića. I krenulo je kilavo, s tesnim pobedama kući i porazima na strani. Donekle očekivano i normalno, pa ne može baš sve odmah. Kliknulo je posle nekih mesec i po zajedničkog rada. Pazar je imao strahovito težak raspored iz kojeg je izašao sa pet trijumfa, podelom bodova u Bačkoj Topoli (1:1) i nesrećnim porazom kući od Partizana (0:1). Delovalo je da je Dobrašinović položio ispit i na duže oročio svoj boravak kraj Jošanice i Raške, iako je doživeo i povremene prozivke s tribina. Dve nule u tri završna jesenja kola, protiv IMT-a u Zaplanjskoj (0:1) i posebno Spartaka u Novom Pazaru (0:1), oborila su vrednost trenerskih akcija Beranca sa kiparskom školom, ali verovatno je malo ko u tom momentu, iako su nas prethodna iskustva naučila svemu i svačemu, očekivao skori otkaz.

I ne treba baš mnogo pameti za zaključak da je razlaz sa Dobrašinovćem i ulazak u novu trenersku avanturu sa Igorom Matićem bio preuranjen i pogrešan potez, ali je uvek najlakše likovati posle odigrane bitke. Uprava Plavih želela je dodatnu inekciju adrenalina, shodno profilu ekipe atraktivan, napadački i efikasan fudbal, što je išlo ruku pod ruku sa Igorovom igračkom karijerom. Ništa od toga se nije desilo, mada je na nekim utakmicama izvedba momaka u plavo-belim dresovima bila iznad rezultata. Otišao je Matić, nakon Čukarickcog suočen sa još jednim razočaravajućim bilansom, a sada je tu ponovo Matić, ali Slavko. Videćemo šta će temperamentni Obrenovčanin da donese, u četvrtak je četvrtfinale Kupa Srbije sa strašnim Radničkim 1923 u Kragujevcu.

Ne računajući Ljajića i Sumu, učinak ostalih prvotimaca u nastavku sezone skoro da je zanemarljiv. Dve vedete su za jednog od najneefikasnijih superligaša postigle sedam od devet golova u 2024, uz po gol Nikole Karaklajića i Adetunđija Rasaka Adešine. Napadača Marka Obradovća i Marka Šćepovića nema na mapi. Šćepović je dosta toga i preskočio zbog problema s ložom. Izostao je i učinak ovog proleća neprepoznatljivog Sisea. Previše je grešio univerzalac iz Gvineje, verovatno i razočaran što ga klub zimus rešen sa izbori Evropu nije pustio u Vojvodinu.

Ljajić i Šćepović (©Starsport)

Minuli prelazni rok je takođe bio fijasko. Često Pazar vraća nazad momke što su u nekim ranijim sezonama ostavili dobar utisak i dovodi fudbalere koji su zadavali glavobolje u međusobnim vojevanjima. Smatrali su na raskršću "Kosančićeve", "Veljka Vlahovića" i "Oslobođenja" da su napravili sjajan posao dovođenjem Nikole Srećkovića, povratkom Stefana Dimića i Seada Islamovića, te dolaskom Patizanovog bonusa Mihajla Petkovića. Ispostavilo se potpuno suprotno. Deluje da je Dimić daleko od ozbiljnog loptanja, dok je od nekadašnjeg Srećkovića malo šta ostalo. Islamović po transferu iz BATE Borisova nije dobio željenu minutažu, pa ne čudi što ponekad "izgori" kad se nađe na terenu, a Petković dobija minute na kašičicu.

S druge strane, nema sumnje da su na kvalitet negativno uticali odlasci igrača poput Mitra Ergelaša, kojeg je Čukarički vratio sa pozajmice, Nemanje Milojevića i najviše Uroša Lazića, čiji je put u Češke Buđejovice došao kao posledica besa Crvene zvezde po februarskom gostovanju u Pazaru i kasnijih medijskih nastupa iz tabora poraženog domaćina.

Dozvolio je Novi Pazar sebi i da ostane sa samo dva klasična štopera, osnosno tri sa kasnijom prekomandom Sisea sa pozicije defanzivnog veziste, a pre nego što je Gvinejac ponovo zaigrao kao desni bek. Fajed je mlad i zanimljiv, dok je nešto stariji Emir Azemović veliki borac dominantan u vazduhu, ali do ove sezone bez mnogo iskustva na najvećoj domaćoj pozornici. Imali su dobrih, kao i traljavih izdanja. Previše je bilo grešaka, mnogo praznog prostora za protivničke napadače. U tandemu sa nekim prekaljenim defanzivcem, verovatno bi obojica pružila neuporedivo više. Igrali su i jesenas kod Dobrašinovića u paru, delovali na nekim utakmicama veoma dobro. Istina, tada su morali i da grizu za mesto u timu jer su svaki njihov kiks vrebali sa klupe Nikola Andrić, Ensar Brunčević, pa i Nemanja Kojčić.

Ima tu još faktora…

Ostali su Plavima četvrtfinale Kupa Srbije na "Čika Dači", niški Radnički na Gradskom stadionu za kraj osnovnog dela sezone, pa sedam kola plej-auta. Baš mršavo, a delovao je da neće da bude tako.