Svetozar Šapurić: Ova Vojvodina uskoro može da se bori za titulu sa Zvezdom i Partizanom

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Larnake)

Bilo je to gotovo ravno čudu kakvo može da režira samo nepredvidiva fudbalska igra. Pre toga veliku četvorku jugoslovenskog fudbala sa trona su uspeli da zbace samo Sarajevo i Željezničar, a onda je to pošlo za rukom i novosadskoj Vojvodini, koja je stigla do druge, za sada poslednje, šampionske titule, 1989. godine. I ne bi to možda bilo toliko impresivno kada se ne bi imalo u vidu da su tom timu Stare dame neki predviđali borbu za opstanak, oni nešto optimističniji u najboljem slučaju borbu za gornji deo tabele, a na kraju se desilo da baš ta generacija pod palicom Ljupka Petrovića sa vrha gleda na Crvenu zvezdu, Partizan, Dinamo, Hajduk i ostalo društvo. To je ujedno poslednji put da je neko uspeo da pomrsi račune beogradskim “večitima” u borbi za šampionski naslov, ako se izuzme ona kontroverzna priča sa Oblićem iz 1998. godine.

Član te pomenute Vošine šampionske generacije, Svetozar Šapurić, u razgovoru s novinarima u kipraskoj Larnaki rado se prisetio slavnih dana novosadskog kluba. 1989. je osvojio kao igrač titulu sa Starom damom, a deceniju kasnije bio je sportski direktor tima koji je stigao do finala tadašnjeg Intertoto Kupa, u kojem su Novosađani poraženi od nemačkog Verdera iz Bremena – u Nemačkoj su izgubili minimalnim rezultatom (1:0), a u Srpskoj Atini je bilo nerešeno (1:1). Posle toga Šapurić se odselio na Kipar, gde je ostavio najveći trag u APOEL-u iz Nikozije, najpre kao trener, a kasnije i kao sportski direktor.

Najpre malo o toj tituli iz 1989. godine, u koju u Novom Sadu nisu verovali ni oni najoptimističniji navijači.

"Tih godina su bila veliki previranja u državi. Predsednik kluba je bio Jovo Smederevac, koji je bio veliki entuzijasta, kao i ostali vojvodinaši oko kluba, sa tadašnjim sportskim direktorom Mišom Kosanovićem i trenerom Ljupkom Petrovićem. Sklopila se lepa hemija u ekipi, što je bilo jako važno. Bila je pozitivna atmosfera u svlačionici i klubu, pa je posle sve išlo glatko. Te sezone je došlo do smene generacija i ostali smo, čini mi se, samo Miloš Šestić, Budo Vujačić i ja. Ostali su bili mladi igrači, koji su tek došli u Vojvodinu, kao što su Siniša Mihajlović, Miroslav Tanjga, Slaviša Jokanović, Dragan Punišić, Dejan Joksimović, Dušan Mijić se vratio iz Spartaka, a Goran Kartalija iz Vrbasa. Tada su nam mnogi predviđali grčevitu borbu za opstanak. Napravila se ipak dobra atmosfera i, uz pomoć publike koja je to prepoznala, došli smo do tog velikog rezultata", prisetio se Svetozar Šapurić.

Šapurić veruje da je vreme da se Vojvodina uskoro vrati na staze stare slave, a novo rukovodstvo kluba mu uliva poverenje.

"Prošlo je 35 godina od te druge šampionske titule, a i nju smo dugo čekali, od 1966. Nadam se da će uskoro doći i treća. Letos kada sam došao iz Kine u Novi Sad imao sam priliku da pričam sa predsednikom Dragoljubom Zbiljićem i utisak mi je da Vojvodina ima ozbiljnu viziju. Voleo bih da ga svi podrže u tome i da iskoriste takvog predsednika, jer on želi da napravi nešto značajno. Da biste imali uspehe, morate da imate stabilnost, a da biste imali stabilnost morate da imate organizovane ljude koji vode klub, jer posle toga dolaze dobri rezultati. Predsednik Zbiljić ima energiju i motivaciju i sa njim Vojvodina može do ciljeva. Vidim da je klub izuzetno finansijski stabilan i da postoje uslovi da se stvori jak tim. Potrebna je dobra organizacija, a ako bude i kvalitetan rad, onda će doći rezultati".

Nekadašnji vezista Novosađana veruje u reči čelnika da je moguće da se napadne treća šampionska titula u naredne dve sezone.

"Vojvodina ima sve kapacitete da u naredne dve, tri godine napadne i titulu. Nikada ne bih mogao da budem zadovoljan da Vojvodina bude četvrta, peta ili šesta. Ne želim nikog da omalovažavam, tu su ozbiljne ekipe kao što su TSC i Čukarički, ali Vojvodina je po svojoj veličini klub koji treba da se bori sa Partizanom i Crvenom zvezdom za titulu svake godine".

Šapurić je pričao i o finalu Intertoto Kupa 1998. godine protiv nemačkog Verdera, kada je on bio sportski direktor Lala.

"To su bili nezaboravni dani. Te 1998. imali smo kvalitetnu ekipu i odlično selektirane igrače. Napravili smo zavidan rezultat, igrali smo finale Intertoto kupa. Nikada neću zaboraviti kada su nam tokom prepodneva na dan utakmice javili da karata više nema. U finalu nam je nedostajalo malo sportske sreće, tamo smo izgubili 1:0, u revanšu smo remizirali 1:1. Vojvodina je moj klub i za nju me uvek vezuju najlepša sećanja. Da nije bilo Vojvodine, možda ne bi bilo ni ničeg drugog u mojoj daljoj budućnosti".

Veruje Šapurić da Voša može uskoro i do grupne faze u Evropi.

"Moja najveća želja je da Vojvodina konačno zaigra u Evropi i da uđe u grupnu fazu te Lige konferencija, jer je to adekvatno takmičenje za naše standarde. Mislim da Vojvodina nije daleko od toga. Imao sam priliku da gledam ovde prijateljsku utakmicu protiv Voždovca i moje ubeđenje je da Voša uz nekoliko dobrih pojačanja može da napravi tim dostojan Evrope. Velike zasluge za to moje uverenje idu na račun novog šefa struke Božidara Bandovića, koji dobro radi sa ekipom. Vrlo bi važno bilo da se uđe u grupnu fazu u Evropi. Tada svi gledaju u tebe kao u izlog. Znam to na osnovu iskustva iz APOEL-a, kada smo igrali Ligu šampiona i Ligu Evrope. Tada stižu velike ponude za igrače".

Šapurić je kao igrač i trener branio boje kiparskog APOEL-a, a letos je ispratio dvomeč novosadskog i kiparskog predstavnika. APOEL je na kraju rutinski prošao u naredno kolo kvalifikacija za Ligu konferencije.

"Iskreno, nisam mnogo upućen u dešavanja u srpskom fudbalu, ali gledao sam letos te mečeve Vojvodine protiv APOEL-a, kada je zasluženo APOEL prošao dalje, kao iskusnija ekipa. Vojvodina se još tražila, kao da nije znala šta tačno hoće. Mislim da Voša tada nije dala onoliko koliko je mogla i da nije pružila onoliko koliko je trebalo da pruži".

Šapurić se osvrnuo i na učinak naše fudbalske reprezentacije, koja će na leto igrati na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj posle 24 godine pauze.

"Velika stvar za sprski fudbal je što smo igrali na Svetskom prvenstvu i što sada idemo na Evropsko prvenstvo, na kome nismo bili od 2000. godine. Imamo dobru ekipu i očekujem zavidan rezultat u Nemačkoj”, završio je Svetozar Šapurić.