D. JocićSvuda pođi, u Zemun dođi! Milan Kuljić: Tu smo da šarmiramo Mozzart Bet Superligu
Vreme čitanja: 9min | sre. 08.07.26. | 08:14
“Mi smo rezultatski prevazišli klupske finansije, infrastrukturu, pa, ako hoćete, i organizaciju kluba; ne samo da smo novajlije, nego ćemo sve vreme biti samo fiktivni domaćini, ali borićemo se”, poručio u razgovoru za Mozzart Sport strateg tima iz Gornje Varoši
(od izveštača Mozzart Sporta sa Zlatibora)
Za fudbalske nostalgičare, posebno one nešto starije među njima, povratak Zemuna u društvo najboljih klubova u Srbiji ima posebnu aromu. Dve sezone još u velikoj Jugoslaviji proveli su Zemunci u elitnom rangu. Onu 1982/83. kao Galenika, a pod sadašnjim imenom klub iz Gornje Varoši “ispratio” je bivšu državu u istoriju, kao član Prve lige u sezoni 1990/91.
Izabrane vesti
Mnogi se sećaju zeleno-plavih kao standardnih članova elite tokom devedesetih i dvehiljaditih, čak kao finalista Kupa SCG 2008. godine, koju godinu ranije i učesnika Intertoto kupa. Poslednji put su u superligaškom društvu igrali 2019. godine i nije im ovo prvi put da su se spuštali čak do trećeg ranga takmičenja, od toga se oporavili i vratili se na glavnu scenu.
I nije to nikakvo epohalno otkriće - nastupajuću sezonu u Mozzart Bet Superligi započeće kao “plen” viđen za “odstrel”, jer kad ispadaju četiri od 14, onda je najlakše ustremiti se na novajliju. S tim, što Zemunci imaju još jednu otežavajuću okolnost:
“Ne samo što smo novajlije, nego ćemo utakmice kao domaćini igrati na strani. Bićemo fiktivni domaćini i to je ogroman hendikep. Ali, mi smo svesni trenutka u kome se nalazimo. Da smo rezultatski prevazišli i finansije, i infrastrukturu, pa, ako hoćete, i organizaciju kluba. Možda i nije loše što ćemo imati ‘underdog’ ulogu. Kad se sve sagleda, budžeti, rosteri, veća koncentracija kvaliteta u manjem broju klubova, ona nam verovatno i pripada. Ali, nadu niko unapred ne može da nam oduzme. Da ispalim onu čuvenu frazu: ‘lopta je okrugla’. Ja često volim da kažem da je Zemun uvek krasio neki poseban šarm. E pa, mi smo tu da šarmiramo Mozzart Bet Superligu”, ističe na početku razgovora Milan Kuljić, šef stručnog štaba Zemunaca, još jedna vrlo zanimljiva figura na srpskom trenerskom nebu.
Svako zašto ima svoje zato. Takav smo odgovor dobili od trenera Zemuna kada smo zatražili objašnjenje zaista neuobičajeno velikog broja pripremnih utakmica koje je njegov tim odigrao ovog leta. Čini nam se, najviše od svih superligaša:
“Razlog je krajnje logičan. Mi smo utakmicu poslednjeg kola u Prvoj ligi protiv Jedinstva odigrali još 9. maja. A, tri kola pre kraja smo i matematički obezbedili plasman u viši rang. Tu već pada takmičarski tonus i bilo nam je potrebno vreme da se u njega vratimo. Dalje, mi smo samo jednu utakmicu, protiv Železničara u Pančevu, odigrali na podlozi na kakvoj ćemo dočekivati rivale u Superligi i zato gledamo da po povratku sa Zlatibora sprovedemo makar neku aktivnost u Ubu, kako bismo se koliko-toliko adaptirali. Najzad, ta utakmica u Loznici nam je poslužila kao konačni filter za pripreme, jer nama su ovde više od polovine igrača bonusi. Momci iz naše omladinske škole su periodično već bili naslonjeni na aktivnosti prvog tima i morali smo da napravimo neku selekciju.”
(@StarSport)Ako govorimo o personalnim pojedinostima, Zemun nije napustilo mnogo nosilaca igre iz prethodne sezone, a za sada ste doveli nekolicinu novajlija ili pojačanja, vreme će pokazati, i čini se da vrlo strpljivo sklapate tim, kamenčić po kamenčić u mozaiku.
“Tako je. Otišlo je nekoliko momaka. Svi pominju Roševića, on jeste dao puno golova, ali onda kada se sezona lomila, on je od 13 utakmica odigrao četiri. Jeste nam bio bitan, ali kada njega nije bilo, zbog povrede ili bilo kojeg drugog razloga, ili ko god da je odsustvovao, drugi su bili tu da ih zamene. Tako da je nama 16 različitih igrača davalo golove u prvenstvu i po tome smo bili prepoznatljivi. Voleli bismo i mi da već imamo skockan roster, ali to je nemoguće i zato moramo strpljivo da gradimo. Doveli smo napadača Edua Ikobu, krilnog igrača Nemanju Belakovića, za koga mislim da će nam puno značiti, zatim bonusa iz FAR-a Žarka Bogdanovića i dosadašnjeg kapitena Jedinstva iz Uba Ognjena Ilića. To je ono zvanično za sada, a biće, nadam se, još.”
Zemun je prošle sezone imao čak i jednu istorijsku seriju od 19 utakmica bez poraza u Mozzart Bet Prvoj ligi (prvi poraz doživeo u 20. kolu, krajem novembra), a šta je to čime bi mogao da se predstavi najširem fudbalskom auditorijumu u Srbiji, kada krene novi šampionat već za desetak dana?
“Voleo bih da ostanemo svoji, da u što većoj meri zadržimo sopstveni model igre po kome smo postali prepoznatljivi. Naravno da moramo da se modifikujemo. Da se što pre adaptiramo i na nove intenzitete, na nove zahteve superligaškog fudbala. Svega smo toga svesni. Imamo neki svoj prepoznatljivi fudbalski DNK. Nas je krasila malopre pomenuta kolektivnost, organizovanost. Negde smo najmanje oscilirali, a teško je biti tako konstantan u takmičenju kakvo je Mozzart Bet Prva liga. Ponosan sam što su te amplitude bile minimalne. Verujem da ćemo u datom trenutku fudbalski imati šta da ponudimo. Da li će to biti ofanzivna organizacija, tranzicioni momenti ili prekidi, koje ste vi pomenuli. Radićemo na svim poljima, priželjkujem da budemo učinkoviti.”
U dosadašnjoj trenerskoj karijeri našeg sagovornika – nema čega nema. Radio je u inostranstvu – na Farskim Ostrvima, gde je i završio igračku, radio je u mlađim kategorijama, na klupskom (Brodarac), ali i reprezentativnom planu (selektor U17 selekcije Srbije). Ovo mu neće biti superligaški debi, jer je tamo već nešto kratko predvodio Bačku, dok je Prvu ligu ‘doktorirao’, a bio je pomoćnik čak trojici poznatih domaćih stručnaka i tako iskusio čak i rad u Partizanu!
“Ja sam jako mlad otišao na Farska Ostrva, u klub kod Milana Milanovića, otišao sam na jednu sezonu, ostao 13, sa jednom malom pauzom u tom periodu. Tamo sam završio A I B trenersku licencu, ovde posle samo profi.”
Otkrijte nam tajnu, šta čoveka toliko dugo zadrži na krajnjem severu Evrope?
“Predivna zemlja, priroda, a tek hrana. Za one koji vole morske plodove. To su sve sami delikatesi. Jedino ta klima... Kad mi neko kaže da dobro izgledam za svoje godine, ja odgovorim da nije ni čudno kad sam tolike godine proveo u zamrzivaču. Ha-ha. Mislim da kod nas ljudi nemaju realnu predstavu o životu, pa ni o fudbalu tamo. Eto, digresija jedna, kad je Radnički iz Kragujevca igrao prošle godine protiv tamošnjeg kluba, svi su ga ovde nazivali KI Klaksvik, onako, po Vuku, čitali kako je napisano, a to se izgovara Kaoi Klaksvik.”
Prepoznajemo se, priznajemo!
“Što se tiče trenerskog puta, ja sam srećan što sam tačno išao stepenik po stepenik i što sam prošao sve. Kadetsku ligu Srbije, Omladinsku ligu Srbije, pa Srpsku ligu. U Prvoj ligi imam zaista neki ogroman broj utakmica koje sam vodio, kao i nekih šest utakmica u Superligi na klupi Bačke. Pet godina sam bio regionalni instruktor FSS za grad Beograd, bio sam u stručnim štabovima U18, U19 i U20, kod selektora Kosanovića i Obradovića, samostalni selektor U17 reprezentacije i asistent nekolicini kolega.”
Kuljić sa Stanojevićem pred večiti derbi (@MNPress)To je vrlo zanimljivo, radili ste sa trojicom stručnjaka potpuno različitih profila. Sa Simom Krunićem, Milanom Milanovićem i Aleksandrom Stanojevićem, što je verovatno dokaz koliko ste zahvalan saradnik?
“Milan mi je bio trener u Kolubari, onda sam, kažem, otišao kod njega na Farska Ostrva. Kasnije smo sarađivali u Tobolu i Spartaku iz Subotice, ali mnogo bitnije, postao mi je venčani kum, krstio mi decu, izuzetni smo prijatelji i mnogo je, možda i presudno uticao na moj fudbalski put. Sa Simom sam bio u Nišu, baš sam ga sreo pre neki dan ovde na Zlatiboru. Kad mi kaže koliko još pojačanja planira OFK Beograd da dovede, mene zaboli glava, mi se borimo za svakog igrača, ha-ha. Sa Saletom je bila specifična situacija, dugo sam čekao na saradnju sa njim, trebalo je Kina, Turska, i onda baš kada sam Zemun uveo iz Srpske u Prvu ligu, pozvao me je sa njim u Partizan. To je bio onaj baš, baš težak period, ne želim na to ni da se vraćam, i baš dan posle ‘onog’ večitog derbija, mene zovu iz Zemuna da se vratim. Jer, bili su pretposlednji na tabeli Prve lige.”
Svuda pođi, u Zemun dođi?
“Pričali smo o tom šarmu. Ja sam nekako slab na Zemun, stvarno ga doživljavam na poseban način. Neki duh, neka atmosfera, neke porodične vrednosti, a za sve to su naravno zaslužni ljudi. Kao i navijači, koji su klubu bili verni i u Srpskoj ligi. Svi su me oni prihvatili kao svog, sa nekom posebnom emocijom, a kad te Zemun tako prigrli, on te ‘inficira’ zauvek. I kažem, tada dolazim, a ekipa pretposlednja na tabeli, slede utakmice u Surdulici, pa Borac, Javor. Nismo imali baš dobre karte u rukama. Uspeli smo do zime malo da amortizujemo, pa smo se planski pojačali. Posebno je veliki bio uticaj Dejana Milićevića na tim. Mi smo par kola pre kraja osnovnog dela prvenstva sačuvali status prvoligaša, ako se gleda samo prolećni deo prvenstva bili smo drugi na tabeli, a falio nam je koji bod da uđemo u plej-of, što bi onako bilo, možda i previše. Gde smo stali tada, nastavili smo prošle sezone. Ja mnogo verujem u procese u fudbalu, a oni kod nas nisu česti.”
Dobro ste vi i “pobegli” iz Mozzart Bet Prve lige, u kojoj će takođe konkurencija da bude nikad jača? A, šta tek reći o elitnom rangu i borbi za opstanak?
“Bila je izuzetna konkurencija i prošle sezone, što možda najbolje pokazuje Kup Srbije, gde je pet ekipa iz Prve lige bilo u četvrtfinalu, dve u polufinalu... Tamo je prošle godine ispadalo šest ekipa. Šest je, ipak, više od četiri, tako da je već od nekog sedmog, osmog kola krenuo ‘Survivor’! I sad, mi igramo sa nekim ekipama koje se zatvore, stanu u nisku ili srednju zonu, igraju na tranziciju, ali ja sve to razumem. Bore se ljudi za goli život. Da je malo relaksiranija situacija na tabeli, svi bi se nadigravali, bili malo hrabriji. Ali, to je reforma takmičenja i moramo svi da se adaptiramo. Sad će u Superligi biti još manje mečeva, svaki maltene kvalifikacioni, takođe borba za goli život. Eto, mi krećemo baš utakmicom protiv Partizana. Ali, prvenstvo nije trka na sto metara, nego maraton. I to je, otprilike, odgovor na vaše pitanje. Posle prvog kola, dolazi drugo, pa treće, i tako dalje. Važno je biti konstantan, ostati dosledan svojim principima, svom DNK. Što se Zemuna tiče, mi se ne opterećujemo toliko rezultatom, više želimo da budemo srećni što smo u društvu najboljih. Naravno da hoćemo da se takmičimo, da iskoristimo ovaj period da napredujemo i na individualnom i na timskom planu. Uvek sam naglašavao da je najispravniji put stepenasto postavljanje ciljeva. Želimo da pružimo maksimum, a za koliko će to biti dovoljno, vreme će pokazati.”
U tom maratonu, nije teško predvideti da će biti i teških deonica, kada će “ponestajati daha”, kada će “hvatati grčevi, noge blokirati”. Osećate li sigurnost sa te strane, u ambijentu u kojem trenerske glave, iz sezone u sezonu, lete kao konfete?
“Jako je teško. Kreiran je neki ambijent koji nije u duhu sporta, jer odgovornost nije ravnomerno podeljena. Ali, u takvim okolnostima radimo. Da nam je bar malo skandinavskog pragmatizma, kome se divim, jer sam puno vremena proveo tamo na edukacijama. Ja dovoljno imam godina i iskustva da znam da u nekoj seriji loših rezultata niko nije nedodirljiv. Imao sam tu sreću da dam svoj pečat ulasku iz trećeg u drugi, sada iz drugog u prvi rang takmičenja, ali znam da se od stare slave ne živi. Ne osećam pritisak, više odgovornost. I to odgovornost prema radu. Pojačavamo se u hodu, nije lako trenirati jedan tim, posle sve ponovo uigravati, a znate i sami dokle traje prelazni rok. Ali, kako svima, tako i nama”, zaključuje 50-godišnji stručnjak u razgovoru za Mozzart Sport na Zlariboru.