Ta luda glava Žeremi Menez: Krao sam skuter dostavljaču pice, nisam znao da kontrolišem bes

Bio je luda glava, ali isto tako – beskrajno talentovan fudbaler. Da nije bio lud i da nije bilo pomalo buntovničkog karaktera, pričali bi o njemu kao o jednom od najboljih krilnih napadača u poslednjoj deceniji. Ipak, Žeremi Menez ostaje jedan od brojnih „šta bi bilo, kad bi bilo“ slučajeva. U Seriji A je bio odličan u dresu Rome i Milana, protiv Parme je postigao jedan od najlepših golova u Kalču ikada. Bio je izuzetna kombinacija tehničke obučenosti i brzine, sve je Žeremi imao, samo nije imao glavu.

Sa trenerima je često dolazio u sukobe, dobijao je suspenzije, čak izbacivan iz tima, a danas, sa 39 godina, u intervjuu za Gazzetta dello Sport govorio je o najinteresantnijim momentima iz karijere. Najpre o Milanu. Bio je to period kad su Rosoneri polako izlazili iz ere Silvija Berluskonija i tonuli u prosek.

Za velikana sa San Sira igrali su istrošeni igrači poput Aleksa, Keisukea Honde, Dijega Lopeza, Najdžela De Jonga, promašaji poput Adila Ramija, Rikarda Saponare i mnogih drugih. U toj konkurenciji, sadašnji analitičar Dazn sporta je bio najbolji igrač ekipe.
„Posle tri godine u PSŽ-u bila mi je potrebna nova avantura. Sećam se da su Ibrahimović i Tijago Silva pozvali Galijanija. Adrijano je došao na Ibicu, gde sam bio na odmoru, i ubedio me da dođem. Prva sezona bila je neverovatna – 16 golova i četiri asistencije. Druga je, međutim, prošla loše.“

Prva sezona, najbolji strelac Milana, ali deseto mesto u Seriji A, a onda je usledila povreda.
„Na jednom treningu sam odradio sprint uzbrdo i osetio ogroman bol u leđima. Već u PSŽ-u sam imao operaciju hernije i taj deo tela mi je pravio probleme. Jedva sam hodao i morao sam ponovo na operaciju. Kada sam se vratio, bol je i dalje bio prejak. U avgustu mi je lekar rekao da moram da pijem terapiju i da ostanem kod kuće četiri meseca. U početku sam šepao, a vratio sam se tek u januaru.“

Prvi veći sukob sa trenerom koji je imao bio je sa Vinčencem Montelom. Sukob je otišao dotle da je sklonjen iz tima.
„Otišli smo na pripreme u Ameriku. U prijateljskoj utakmici protiv Liverpula ostavio me je na klupi, a na sledećem treningu sam bio nezainteresovan. On me je izbacio sa treninga, a ja sam mu odgovorio prilično burno. Posle treninga pozvao je Galijanija i rekao mu da me pošalje van kluba. Bio sam nagle naravi, moja je greška.“

Upravo nagla narav ga je skupo koštala više puta u karijeri, do te mere da je nekad, po sopstvenom priznanju, imao problem sa kontrolom besa.
„Moj karakter me je ograničavao, to priznajem. Mogao sam mnogo više da postignem. Igrao sam bez mnogo razmišljanja, potpuno instinktivno. Hteo sam da uživam sa loptom, a to me je verovatno dovodilo do toga da ne umem najbolje da kontrolišem bes.“

Menez je rodom iz kvarta Mulin Vert u Parizu, mestu gde su deca često prepuštena sama sebi, pa je od malih nogu morao da se dokazuje.
„Sigurno je da sredina u kojoj sam odrastao nije pomogla. Živeo sam sa majkom u pariskim predgrađima. Imao sam društvo u kojem je čovek morao da se dokazuje i na neki način ističe. Neki od njih su završili u zatvoru. Svašta smo radili. Jednom smo naručili picu, a ja sam dostavljaču ukrao skuter. U mom društvu bilo je starijih momaka koji su me gledali kako igram i shvatili da sam mnogo bolji od ostalih. Oni su me preporučili Sošou i tako sam 2001. godine ušao u njihov omladinski pogon.“

Sezona 2011/12 u dresu Pari Sen Žermena. Taman tad su počela megalomanska ulaganja. Došli su Havijer Pastore, Momo Sisoko, Tijago Mota, Blez Matuidi, Kevin Gameiro, ali najbolji igrač – Žeremi Menez. Devet golova i 22 asistencije u svim takmičenjima, ali i – 14 žutih kartona.
„Eh, i tu je karakter odigrao svoje. Većinu tih kartona dobio sam zbog protesta. Imao sam 24 godine i još nisam razmišljao kao potpuno sazreo profesionalac. Zapravo, i dalje sam se osećao kao klinac. Mrzeo sam nepravdu i ponekad bih izgubio kontrolu.“

Otkrio je kakav je odnos imao prema novcu, na njegovu sreću, tu je glavnu reč vodio brat.
„Moj brat je oduvek vodio računa o svemu. Ja sam bio lud za luksuznim automobilima. Nikada nisam imao neke druge poroke.“

Posle dobrih igara u Romi bio je na meti Juventusa, ali se odlučio za Pari Sen Žermen. Klub za koji navija od malih nogu, a malo je nedostajalo da obuče dres Mančester Junajteda.
„Jednostavno. Konte me je želeo 2011. godine, ali onda me je pozvao PSŽ, a to je bio moj san. Što se tiče Junajteda, posle Evropskog prvenstva za igrače do 17 godina koje smo osvojili sa Francuskom, Ferguson je došao u Pariz da razgovara sa mojim ocem. Međutim, nisam osećao da sam spreman da odem u inostranstvo, bilo je prerano. Tako sam 2004. godine potpisao za Sošo.“

Upravo u Romi je imao period gde se igrački potpuno etablirao, uprkos tome što nije osvojio nijedan trofej.
„Ludo sam se provodio. Nije bilo lako doći u svlačionicu sa toliko velikih igrača, ali meni je Roma bila kao kuća. Imam samo lepe uspomene. Roma je ove sezone kandidat za titulu. Gasperini je genije. S druge strane, Lučano Spaleti mi je mnogo pomogao i izvukao najbolje iz mene, ali je bio veoma strog. Znao je kakav sam i ponekad bi me posle treninga terao da dodatno radim još pola sata.“

Žeremi je otkrio koji gol u karijeri mu je najdraži.
„Onaj petom protiv Parme. Obišao je ceo svet. Teren je bio mokar. Ali i volej protiv Intera u derbiju bio je podjednako lep gol.“

Kao i većina igrača njegovih karakteristika i stila igre, smatra da su kreacija i sloboda u današnjem fudbalu potpuno nestale.
„Recimo, u Amorimovom Milanu nedostaje kreativnosti. To je problem. Ali nije to samo slučaj u Italiji – u današnjem fudbalu generalno ima sve manje takvih kreativnih igrača“, rekao je Menez.