Tako je i Mitrović počeo: Uđeš i daš gol, možda je to najava velike karijere

Okolnosti su drugačije, suština je ista. Nekim igračima se od starta vidi da grizu. Da su gladni. Da će odrati kolena i zajednjicu kako bi ostavili trag. Iako je Aleksandar Mitrović počeo u daleko povoljnijim okolnostima, još jedan Smederevac nagoveštava da bi mogao putevima sadašnjeg golgetera srpskog drržavnog tima.

Za početak je spasao Partizan eliminacije iz Kupa Srbije, pošto je posle samo tri minuta provedenih na terenu u okršaju sa Grafičarom Dušan Jovanović autorizovao gol i usmerio meč osmine finala ka penal-seriji, gde je favorit pucao bez greške i domogao se prolećne faze takmičenja. Možda će se u njoj opet pojaviti 17-godišnji špic, da ukrade koji minut starijima, eventualno će posle zimskih priprema na koje će ga Igor Duljaj povesti biti prostora da igra u kontinuitetu u Mozzart Bet Superligi, ali odavno se nije desilo da debitant iz omladinske škole postigne gol za crno-bele.

„To je san svakog deteta Partizana, posebno nas koji smo tu od malena. Prošao sam celu školu i sanjao sam o ovome dugo. Taj osećaj ne može rečima da se opiše“, ushićen je Jovanović.

Biće da je prst sudbine navodio tu loptu ka mreži Zvezdine filijale. Pre 11 i po godina tako je Mitrović debitovao u dresu Parnog valjka i isto pogodio samo što je kročio na teren. Ruku na srce, proveo je na njemu malo više vremena od Dušana, u pitanju je bio revanš sa Valetom u kvalifikacijama za Ligu šampiona, jula 2012, tadašnji trener Vladimir Vermezović ga je poslao u igru u 64. minutu umesto Stefana Šćepovića, a poentirao u 73. za konačnih 3:1 nad Maltežanima, koje je srpski predstavnik ranije dobio i na mediteranskom ostrvu, 4:1, pa je i bilo prostora za mladog špica. U četvrtak veče je bio poziv upomoć, jer su se crno-beli davili u nemoći i uvođenje talenta iz „Zemunela“ bio je poslednji adut Igora Duljaja. Reagovao je u 76. minutu, da bi samo tri minuta kasnije momak koji je rešetao i u UEFA Ligi mladih pogodio za 1:1.

Jesu različita takmičenja, uslovi, ambijent i u oko kluba, ali je poenta da je u četvrtak mali Dušan grizao kao nekad mali Mitar. Za svako parče terena. Možda mu je to bila jedina šansa, zamislite samo da je Partizan ispao i zauvek obeležen sramotom, da li bi uopšte bilo prostora da Jovanoviću tretira kao naredna „velika stvar“ čuvene akademije. Ovako je sam ponudio argumente da može. A može. Dokazano u UEFA Ligi mladih, golovima protiv Krajove i Šerifa.

Pošto se fudbal menja i više nije kao pre, kad je za talente važilo „čekamo da nadođe“ (kao da je kvasac, Boga ti), tako je sad bitno da odmah pokažu šta znaju. Ako neće u ovoj ligi ili konkretno u kupu, pa kad će? Zato Jovanović zaslužuje plus. Za stav, energiju, odlučnost. Sve ono što nekim momcima, starijim od njega, najavljivanim da je pred njima velika budućnost – nedostaje.

„Video sam da je Jovanović protiv Šerifa postigao dva gola i za jedan asistirao. Zaslužuje sve ovo i još više minuta na terenu, srećan sam zbog njega. Mnogi mlađi igrači mogu da uče od njega. Sada su mladi, ali u budućnosti, ako ne iskoriste priliku, izgubiće je. Moraju da budu gladni pobeda u svakom trenutku i da daju sve od sebe, kao ovaj dečko“, pojasnio je Bibars Natho.

Nije slučajno što je baš Dušan Jovanović pogodio za mirnu noć u Humskoj. Imao je od koga da uči i na koga da se ugleda. A na koga će, ako ne na sugrađanina, jer je od početka bavljanje fudbalom, još od dečačkih dana, video Aleksandra Mitrovića kao primer. Šta znači dobiti šansu, za nju se izboriti i iskoristiti. Na kraju krajeva, i danas ga pominje kao nekad kad je u balonu za mali fudbal u Smederevu igrao sa vršnjancima zagledan u Mitrov dres iz Fulama, dok je bio u Čempionšipu.

Tek je na početku, ali kad se zna da je i Aleksandar ovako krenuo...