Tanjga: Dešavanja u Humskoj nam vode fudbal u propast, doći ćemo na nivo najgore lige u Evropi

Dan kasnije, 61-godišnji strateg govorio je i za Mozzart Sport, apelujući na fudbalske radnike, ali i navijače u Srbiji — da nešto mora da se menja, ukoliko želimo da u budućnosti gledamo kvalitetnije prvenstvo, sa više (normalne) publike na tribinama. Šef struke Stare dame je pripremio ekipu za nadigravanje sa jednom potetnom ekipom Partizana, ali brzo su Novosađani uvideli, da u Humskoj neće biti ništa od toga.

„Najmanje smo mi krivi što se sinoć nije igrao derbi onakav kakav su svi očekivali. Naravno da su nas taj penal i crveni karton poremetili. Ipak, mi ni u tim trenucima nismo gubili nadu i nastavili smo da igramo onako kako smo se dogovorili. Ali, jednostavno, igrač manje u Beogradu, uz sve te prekide i gluposti koje su se dešavale nisu igračima dale šansu da uđu u ritam“, ističe Tanjga i nastavlja u istom tonu:

„Mi smo odlično pripremili utakmicu, ali nas nisu pustili to da demonstriramo. O penalu se može diskutovati, nisam siguran da je Partizan napravio isto u svom šesnaestercu da bi penal bio dosuđen. Samim tim govorim sve što mislim o tome. Isto važi i za crveni karton. To je bilo remplovanje – rame o rame. Ali ajde, sve to da zanemarimo, mi smo posle dokazali da u ovoj našoj ligi sa desetoricom igrača možemo da igramo sa svima, pa i sa Partizanom. Ali, ne možemo da ostanemo imuni na nefudbalske stvari koje su se dešavale. To nikom ne odgovara, ni publici zbog koje mi igramo fudbal. Ovo što se dešavalo u Beogradu prevazilazi sve moguće okvire".

Kratko je iskusni sportski radnik prokomentarisao i crveni karton, koji je dobio njegov sin Siniša u 30. minutu meča, nakon prekršaja na ivici kaznenog prostora. Tanjga junior je poslednji put bio starter prošle sezone u maju mesecu, dok je ove sezone video teren svega šest minuta u porazu protiv Novog Pazara, da bi mu se sinoć ukazala šansa da zaigra protiv Partizana. Međutim, teren u Humskoj napustio je u suzama.

„Naravno da mu je teško palo, on je i meni ponovio da je to bilo remplovanje i da je igrač Partizana prvo udario u njega. Na kraju krajeva, on tu nije trebao ni da bude, već neko drugi. Pre toga je bio korner za nas i zanemarili su se neki defanzivni zadaci“.

Ponovo je Tanjga ponovio da je jedini motiv njegove ekipe na stadionu JNA bio da se nadigrava sa Partizanom.

„Mi smo došli fer i sportski da se borimo. Ja sam rekao mojim momcima pre meča da mi dolazimo na jednu feštu, jer Partizan slavi rođendan, dajte to da iskoristimo da igramo dopadljivo, na rezultat, onako kako smo se dogovorili. Ako protivnici budu bolji u svemu tome pružite im ruku, čestitajte i idemo dalje. Bitno je samo da svako od nas može da se pogleda sutra u ogledalo i da kaže da je dao sve od sebe. I zaista dali smo sve od sebe u ovom trenutku, ali sinoć ni to nije bilo dovoljno.“

Razlog? Nema veze sa fudbalom...

„Bilo je pet prekida dok sudija nije konačno igrače poslao u svlačionicu. I to je laž da su nam rekli da ostanemo u tunelu! Mi smo mislili da je završena utakmica. I kad smo krenuli da vezujemo pasove, akcije, bili smo prekidani na svakih 10-15 minuta. Nažalost nije bila fudbalska atmosfera, 80. rođendan i proslava je po mom mišljenju propala. Ovo je bila antipropaganda fudbala, ko će doći više od normalnih navijača Partizana na stadion posle ovoga sinoć? Ovo nije utakmica na koju bih poveo svoju decu da gledamo utakmicu. Pitanje da li ću više ikada odlučiti kao gledalac da odem na neki meč u našoj ligi. Pogotovo danas kada možeš da gledaš lige petice, što bih ja išao na stadion i brinuo da li će me neko pogoditi petardom? Meni je u prvom minutu sinoć pao topovski udar pod noge. Prvi minut! Dolazi delegat da pita gde je pao, a ja ga jedva čujem. Šta to treba da predstavlja, dobrodošlicu?“

Pojasnio je Vošin strateg zašto je uopšte izveo ekipu nazada na teren.

„Zato što su nam zapretili da ćemo biti kažnjeni ako se ne vratimo. Ja sam se konsultovao sa upravnim odborom na čelu sa predsednikom i donesena je takva odluka. Ja sam trener, ne mogu da donosim odluke da izvodim ekipu sa terena ili da je ne vratim na isti. Rekli smo: "OK, izlazimo na teren, ali ako padne samo još jedna petarda, povlačimo se po cenu bilo kakve kazne". Da se nismo vratili, kaznili bi prvo mene, pa klub. Mi smo, ipak, Vojvodina i imamo obavezu prema srpskom fudbalu da se ponašamo po pravilima, ali niko nam nijednom nije rekao da ostanemo u tunelu. Kako su momci ušli u svlačionicu krenuli su da skidaju kopačke i dresove. Nakon deset minuta dolazi nam delegat u svlačionicu zajedno sa sudijom i kažu da moramo da nastavimo utakmicu. Kako sada da nastavimo, objasni? Pitam: "Jeste ispraznili tribine? Nismo, nemoguće je", a moguće je da igramo u ovakvim uslovima? Onda smo napravili sastanak, gde je rečeno da moramo da nastavimo meč inače će biti drakonske kazne po nas. Na kraju je preovladao razum, jer smo svesni da apsolutno ništa nećemo dobiti time da dižemo bunu".

Podsetio je Tanjga da je na ovaj isti problem apelovao i posle prošlosezonskog finala Kupa Srbije, u kom je Vojvodina poražena od Crvene zvezde u utakmici, koja je takođe u nekoliko navrata bila na ivici prekida.

„Ljudi zaboravljaju, isto sam tada rekao da utakmica nije imala veze sa fudbalom. Nek se vrate pa poslušaju izjavu. Kad god smo mi napali Zvezdu bacane su baklje, petarde, dimne bombe... Nego navijači izvrću istinu kako im odgovara. Isto pišu sinoć da nisam hteo da izađem sa terena i da sam se sukobio sa navijačima. Odmah sam izašao sa čovekom iz stručnog štaba, a o sukobu nije bilo ni reči, nego nisam mogao da uđem u tunel pošto su me gađali staklenim flašama! Zašto širimo laži i dezinformacije? Radi dodatne drame? Ova dešavanja sinoć naš fudbal vode u propast, doćićemo na nivo najgore lige u Evropi. Zapitajte se ljudi šta ovo gledamo? Za koga mi igramo fudbal, za ove što nas gađaju sa tribina? Nemojte da se lažemo više. Ja ovo ne pričam zbog sebe, da se odbranim, već želim samo boljitak u našem fudbalu. Znam da je najteže menjati svest ljudi, ali ovako ne možemo dalje. Nas su juče na stadionu vređali od prvog minuta, zašto? Nazivaju nas Mađarima, pa čemu to ljudi? Pa šta i ako je neko Mađar, Srbin, Bošnjak, pa je li pričamo mi istim jezikom, jesmo li došli na fudbalsku utakmicu? Kakve su to gluposti…“

I predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić je izrevoltiran napustio ložu pre poslednjeg zvižduka.

„On je izašao mnogo ranije sa stadiona, nije mogao više to da gleda. Nisamo pričali posle meča, tek treba da se čujemo“.

Od pitanja – kako rešiti ovaj problem u srpskom fudbalu, Tanjga se ograđuje, ističući da postoje ljudi na funkcijama, koje treba da se pozabave ovim evidentin problemom.

„To nije pitanje za mene, ja sam fudbalski trener. Postoji Fudbalski savez Srbije, delegirani su ljudi za to, oni moraju da sednu i porazgovaraju gde ovo sve vodi.“

A kako će on u budućnosti da motiviše svoje igrače pred gostovanja večitima? Pa kao i do sada...

„Ne smemo da idemo linijom manjeg otpora i pre početka utakmice kažemo da mi ne možemo s njim da igramo. Moramo da verujemo u sebe i u fudbalsku igru, koju smo plaćeni da reprezentujemo. Prioritet nam je da vratimo normalnu publiku na stadion, koja će da navija, ali da nam i majke, očevi, braće i sestre budu sigurne na stadionima. Ima mesta i za vatrenije navijače, evo primer su bili naši na Karađorđu u prošlom kolu protiv Železničara, gde su nam dali vetar u leđa, ali sve je bilo fer i korektno. Ništa ni sinoć ne bih rekao da je bila samo ona bakljada na početku i jedna na kraju, i treba da se proslavi rođendan, ali ne može svakih deset minuta majstori. Ne mogu topovski udari pod noge igračima, pod našu klupu… Ne trebamo da rušimo mostove, treba da gradimo nove odnose i zajedno stvorimo bolju ligu, gde su puni stadioni svako kolo. Sa ovakvim ponašanjem ćemo da odbijemo i ono malo publike što imamo“, zaključio je Miroslav Tanjga.