Tata, uspeo sam - sin ti je reprezentativac

Do sada su verovatno svi upoznali Estebana Lepola. Momak je prethodne sezone blesnuo i postao najbolji strelac Lige 1 sa 21 golom. Prethodnog leta su ga merkali Atletiko Madrid i Napoli. Nastavio je nemilice da trese mreže, a samo nekoliko meseci nakon početka ove sezone dobio je poziv Zinedina Zidana i biće u timu Francuske za utakmice Lige nacija. O tome koliko je bio uzbuđen zbog poziva u nacionalni tim govori informacija da je prilikom dolaska u Klerfonten promašio sprat na kojem se nalaze ostali saigrači.

Ipak, put Estebana Lepola do dresa Galskih petlova bio je sve, samo ne normalan. Dete je Liona, bio je u istoj ekipi sa Bredlijem Barkolom i Pjerom Kaluluom, ali niko nije smatrao da će postati ono što su postala ova dvojica. Štaviše, toliko nisu imali poverenja u njega da su ga poslali u četvrtoligaša Epinal. Kako je sam rekao, nije uspeo da se probije zato što je previše radio za ekipu, a retko bio sebičan.

Sve što je imao u jednoj od najboljih akademija u Francuskoj, mogao je da zaboravi kad se spustio među amatere. Morao je da zasuče rukave i krene da kopa kako bi dobio prostor čak i u nižim rangovima.
"Trenirao sam sa profesionalcima u Lionu, a kada sam prešao u Epinal, dobio sam ozbiljan 'šamar realnosti'. Ponekad nismo mogli ni da treniramo zbog snega i loših terena. Ali, bez obzira na sve, brzo sam zavoleo to okruženje. U akademijama vas uče taktici i estetici igre, ali u nižim ligama se uči preživljavanje. Svaka utakmica je fizička borba za bodove koji ljudima u tim klubovima znače sve. Taj takmičarski instinkt i glad za golom su nešto što sam definitivno doneo iz nižih liga", prisetio se Lepol u intervjuu iz 2023.

Nije mu išlo loše, na osam utakmica postigao je pet golova, a onda se 2020. dogodila najveća tragedija u njegovom životu. Njegov otac, Fabris, član šampionske generacije Oksera iz sezone 1995/96, sa legendarnim Gi Ruom na klupi, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Ne prvoj koja ga je zadesila, onu iz 1997. je jedva preživeo, koštala ga je karijere, ali ova druga je bila mnogo skuplja.
"Vozio se kroz selo putem kojim smo svakodnevno išli kod kuće njegovog najboljeg prijatelja. Sleteo je sa puta. Nismo imali objašnjenje šta se desilo jer nismo imali kameru. Desilo se oko ponoći, a ja sam bio kod drugara. Neko me je zvao oko četiri ujutru, ali se nisam javio. Posle su me ponovo zvali u deset, rekli su da idemo na doručak. Prošao sam pored mesta gde je poginuo, ali nije bilo auta, samo pesak. Posle nekog vremena, pozvao me je prijatelj mog oca, rekao mi je da je imao nesreću. Otišao sam do bolnice, hirurzi su rekli da ima veliku ranu na glavi i da obilno krvari. Pao je u komu i nije se probudio."

Izgledalo je u tom trenutku da će se i njegova karijera ugasiti, u jednom trenutku je igrao četvrtu ligu za B tim Orleana, u prvom je bio rezerva, pa je morao da se vrati u Epinal koji mu je spasio karijeru. Tokom prolećnog dela sezone 2022/23 na 16 utakmica postigao je 12 golova, dovoljno da drugoligaš Anže baci oko na njega i plati ga tričavih 150.000 evra. Ispostavilo se da je povukao neverovatan potez. Najpre je izborio plasman u Ligu 1, a onda u sezoni 2024/25 na 28 utakmica postigao devet golova i prodat je Renu za 13.500.000 evra, što je jedna od pet najvećih prodaja u istoriji Anžea.

Golove slavi kao nekad Pipo Inzagi, kao da mu je poslednji koji je dao u karijeri. Smatra da ljudi ne razumeju činjenicu koliko mu je svaki gol dragocen. Za sebe kaže da nije arhetip napadača iz Lige 1, da nema snagu da se nosi sa snažnijim štoperima, nego da mu je ključno da koristi mozak. Međutim, iza svega stoji želja da sledi trag oca. Svaki gol i svaki dobar potez posvećen je njemu.
"Kad imate oca koji je iskusio vrhunski fudbal, Ligu šampiona, koji je mogao da stigne do francuske reprezentacije... Postoji nešto što se prenosi od malih nogu. Njegova karijera se završila sa 24 godine, u godinama kada je moja zaista počela. To je neka vrsta predaje baklje, priče koju treba završiti. On više nije ovde, ali on je moja pokretačka snaga svakog dana. To je ono što me motiviše, odatle dolazi sva ova snaga od 2020. godine".

Danas, posle svega što je prošao, sa ponosom može da pogleda ka nebu i kaže: "Tata, uspeo sam — sin ti je reprezentativac."