Tim sezone Mozzart Bet Superlige: Bonusi su za prodaju, kvalitet je u nogama veterana

Crvena zvezda je šampion i to sa čak 27 razlike u odnosu na najblićeg rivala Partizan, a nestvarnih 46 bodova više od trećeplasiranog Novog Pazara što je ambis kakav nećete videti ni na jednom drugom mestu u Evropi. Ali ako borba za prvo, pa ni drugo mesto na tabeli nije bila nimalo interesantna, onda je bar trka za evropske vize bila nikad uzbudljivija, pa ne čudi što su nam “pobednici” dali i neke nove heroje.

Tako smo pored dominatne Crvene zvezde u timu sezone dobili i dvojicu fudbalera Novog Pazara, jednog iz kragujevačkog Radničkog, dok su se između ugurali i predstavnici Mladost iz Lučana i Vojvodine. Prvo vanvremenski Saša Stamenković, pa i Seid Korać koji je iskoristio tanku ponudu na poziciji štopera, a ona je izazvana time što je Naser Điga pre svih stadion “Rajko Mitić” napustio već u januaru sa svega 17 prvenstvenih utakmica za pasom. Uslov da uopšte budeš biran u najbolji tim sezone 2024/2025 jeste da si ocenjen na barem 60 odsto utakmica, odnosno na 22.

Iz istog razloga u timu nema ni Mirka Ivanića, jer je i on često “žrtvovan” kako bi bio odmoran za važnije evropske izazove, pa je sezonu završio sa 21 mečom u nogama. Da je odigrao taj jedan više bio bi zakucan u idealnih 11 i konkurisao za igrača sezone, koje su irali treneri i kapiteni u glasanju, pa ćemo o dobitnicima prestižnih priznanja narednih dana.

Sad da se vratimo na tim sezone.

SAŠA STAMENKOVIĆ (Mladost Lučani): Jedinu pravu konkurenciju imao je u Partizanovom Aleksandru Jovanoviću, ali ono što je Stamenković ove sezone – i ne samo ove – radio među stativama Mladosti zaista je bilo vredno svake pohvale. Nebrojeno puta je paradama donosio bodove Lučancima, na kraju imao i najbolju prosečnu ocenu od svih golmana i pokazao da i sa 40 godina samo retke kolege mogu da mu izađu na crtu.

MEHMED ĆOSIĆ (Radnički 1923): Stigao je nekako tiho, jer da budemo iskreni, mi Srbi smo takvi da je sigurno većina pomislila da je kakva “kombinacija” Feđe Dudića. A, evo već godinu i po dana Mehmed Ćosić je među najboljim desnim bekovima u Mozzart Bet Superligi. Ove sezone i najbolji što je potvrdio sa dva gola i pet asistencija. Neumoran, neizostavan u startnih 11 Radničkog, prilično pouzdan, a po fizičkim parametrima bez premca u Kragujevcu.

MIHAJLO ILIĆ (Partizan): Rekosmo već, najtanje je na štoperu, mada je bilo tu igrača koji su se nametali, ali su ekipni rezultati zamrljali njihov individualni učinak. Nisu baš ni u Humskoj presrećni zbog drugog mesta na tabeli, ali posle šest meseci na marginama u Bolonji Mihajlo Ilić sigurno jeste što je konačno igrao. Imao je i on oscilacije, ne bi bilo ni logično u ovakvom trenutku u Partizanu, ali sve skupa potvrdio se kao pogodak crno-belih i štoper koga ne bismo smeli još da otpisujemo. Poseban kuriozitet je taj što je Ilić jedini od silnih bonusa u idealnom timu Mozzart Bet Superlige.

SEID KORAĆ (Vojvodina): I sam je u jednom intervjuu za luksemburške medije priznao da je vreme da se posle dve godine na Karađorđu otisne u inostranstvo i naplati dobre igre u Srbiji. A, jesu bile dobre, mada bismo preterivali kada bismo rekli da je bio dominantan. Pa opet, jeste bio stub odbrane Vojvodine i tutorisao mlađeg Kolinsa Sičendžea. Ozbiljno smo se ovde premišljali – Aleksa Đermanović iz OFK Beograd Mozzart Beta nam je prolazio kroz glavu – ali na kraju ipak Korać. Dok je još tu. Pominje se da ga hoće Standard iz Liježa.

JONG-VU SEOL (Crvena zvezda): Kad je posle Koste Nedeljkovića Crvena zvezda prodala i Ognjena Mimovića konačno je Seol dobio priliku da zauzme prirodnu poziciju uz desnu aut liniju i to se odmah videlo i kroz brojke. Dva gola i dve asistencije upisao je kao levi bek jesenas, još četiri plus tri na proleće kad je otišao levo. Usput i potvrdio da je ipak igrač iznad domašaja većine rivala u Srbiji. Kao i In-Bom Hvan, mada nije to ta klasa, podsetio nas je koliko koristan može da bude taj karakteristično azijatski profesionalizam. Uporan toliko da bi glavom prošao kroz zid, samo ako bi Zvezdi bilo potrebo.

TIMI MAKS ELŠNIK (Crvena zvezda): Sad je već sasvim jasno – Slovenci se prijatno osećaju u Mozzart Bet Superligi. I Timi Maks Elšnik samo je poslednji dokaz, posle Nejca Pečnika, Dejana Kelhara, Gregora Balažica, da se ne vraćamo na još ranije vremena i Aćimovića, Elsnera, Zahovića. Da je nešto brži, verovatno bi igrao i neku mnogo jaču ligu, ali i ovako Timi Maks Elšnik je sa četiri gola, 11 asistencija i modernim stilom igre jedan od bitnih šrafova u Zvezdinoj igri. Ne boji se ničega, igra jednostavno, a u tome je najveća umetnost.

ALEKSANDAR MESAROVIĆ (Novi Pazar): Za one koji ovlaš prate domaću ligu verovatno će biti iznenađenje, jer kad se pomene Novi Pazar svi pomisle samo i isključivo na Adema Ljajića, ali ni on nije mogao sam da pogura Plave do Evrope. Nije mogao bez pomoći Aleksandra Mesarovića pre svih, jer dete Vojvodine je posle epizoda u Napretku, IMT-u i Radničkom iz Niša sazreo toliko da pravi ozbiljnu prevagu. O tome svedoči i dvocifren broj asistencija (10) uz četiri gola čime je Mesarović, ako izuzmemo onu jednu sezonu u Kabelu u Mozzart Bet Prvoj ligi Srbije, nadmašio sve ono što je uradio u superligaškoj karijeri, a već mu je 26 godina. Englezi bi rekli: “most improved player”.