Titula o kojoj će se zauvek pričati: Da dočekamo da Partizan opet bude prvak

Veče emocija. Ni nalik onom vrelom popodnevu pod Bežigradom, ali su se uspomene razlile baštom restorana Partizanovog stadiona kako bi prisutne podsetile na mitski meč sa Olimpijom, kada je Parni valjak savladao Ljubljančane i osvojio šampionsku titulu čekanu dugih 11 godina.

Bio je 11. jul 1976. godine kada je Nenad Bjeković, koji minut posle isteka 90, pogodio mrežu za 1:0 i kraj dramatične prvenstvene trke sa splitskim Hajdukom. Danas je opet 11. jul, tačno 50 godina kasnije. I istorija se po ko zna koji put ponovila, jer se opet predugo čeka na trofej u Humskoj. Zato su se na istom mestu kao nekada okupili članovi legendarne generacije koja se zauvek uselila u srca svih Grobara. Neki od njih nisu više sa nama, poput Momčila Moce Vukotića, Radomira Antića, Boška Đorđevića, Borislava Đurovića, Pavla Grubješića ili tadašnjeg stratega Tomislava Kaloperovića. Oni danas šetaju nekim rajskim putevima. Ztato su bili prisutni članovi njihovih porodica kako bi uveličali ovaj jedinstveni istorijski jubilej.

Silom prilika okrnjen sastav (pojedine legende su sprečile neodložne obaveze ili narušeno zdravstveno stanje) skupio se u čuvenom restoranu „011“, odakle je svečano došao do centralne lože stadiona, a potom prošetao sve do obnovljene klupske bašte, mesta gde su se decenijama unazad tradicionalno okupljali igrači, treneri i najveći zaljubljenici u crno-bele boje. Dočekali su ih gromoglasni povici „Šampioni, šampioni!“, praćeni dugotrajnim aplauzima, kao podsetnik da su pre tačno pola veka uradili nešto vanredno, filmski i veličanstveno.

„Pola veka se priča o ovome… Dao sam mnogo golova u karijeri, ali važniji od ovog pod Bežigradom – nisam. Cela ta sezona je bila neverovatno interesantna, jer smo u svim prognozama pre početka bili viđeni tek kao četvrti ili peti na tabeli. Liga je bila izuzetno naporna, razne priče i teorije i danas kolaju, ali ništa od toga nije istina. Trebalo je da odem u Bajern usred prvenstva, sve je bukvalno bilo završeno, ali sam se posle meča u Podgorici zahvalio ljudima iz Nemačke i nikada u životu nisam zažalio. Presrećan sam što sam ostao i što nam se desila Ljubljana. O ovome će se još dugo pričati, a iskreno se nadam da ću imati priliku da ovde slavim još mnogo titula našeg Partizana. Da se volimo, da navijamo, da nikada ne odustajemo. To što se desilo u Ljubljani, desiće se ponovo. Samo moramo da budemo uporni i da volimo naš Partizan“, ispričao je u dahu legendarni Nenad Bjeković, tada udarna igla napada, kasnije dugogodišnji funkcioner, a danas potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije.

©MN Press

Sjajno i nostalgično veče upotpunjeno je brojnim anegdotama sa tog, sada već istorijskog meča u Sloveniji.
„Želim i sanjam da se ponovi onakav doček kakav su nam navijači upriličili posle povratka iz Ljubljane. Da generacije koje dolaze osete tu vrstu energije i ljubavi. Da se to jednostavno ponovi“, u emotivnom zanosu govorio je Radmilo Ivančević, harizmatični golman te šampionske generacije. „Stalno ćemo biti zajedno i nadam se da ćemo doživeti da slavimo novu titulu vrlo brzo. U Ljubljani su te 1976. godine domaćini učinili sve da privedu utakmicu kraju onako kako su oni želeli... Tvrdim da bi po današnjim kriterijumima ta sudijska nadoknada trajala sigurno 12 minuta!“

Tačno pet decenija kasnije, na velikom video-bimu u bašti ponovo su se vrteli kultni crno-beli snimci utakmice iz Slovenije, antologijski i spasonosni pogodak Bjekovića, ali i emotivne scene iz beogradskog meča sa splitskim Hajdukom, kada je ceo stadion grmeo i pevao uprkos ubedljivom porazu od 1:6. Prikazan je i istorijski snimak kako je nastala zvanična himna koja počinje rečima „Dok Partizan bitke bije“, komponovana i snimljena baš te legendarne sezone, 4. oktobra 1975. godine. Video porukom prisutne je pozdravio i Saša Aleks, koji ju je prvi otpevao
„Nadam se da će klub u najskorijem periodu uspeti da se vrati na noge i da ponovo slavi velike uspehe kao što je to činio nekada“, istakao je Aleksandar Trifunović.

©MN Press

Na svečanosti su govorili i brojni navijači, živi svedoci te epohe, kao i sami protagonisti velikog uspeha na terenu poput Rafika Kozića, Dževada Prekazija, Ilije Zavišića, Radeta Zalada, Nenada Stojkovića… Svima njima su svečano uručene replike dresova iz te nezaboravne sezone.

©MN Press

Kao trajno svedočanstvo na ovaj izvanredan podvig – a to je zaista bio podvig epskih razmera jer je prethodni šampionski naslov datirao još iz daleke 1965. godine – odštampana je i ekskluzivna brošura. U njoj se nalaze svi rezultati utakmica, kompletni sastavi, lične karte igračkog kadra, autentične fotografije tog vremena, kao i autentična sećanja navijača koji su tog jula bili svedoci istorije.

Autori ove vredne brošure su Miloš Šaranović, Aleksandar Pavlović i Igor Todorović Zgro, dok su u realizaciji ovog velikog projekta svesrdno učestvovali Atila Hasanagić (sin legendarnog napadača Mustafe), Siniša Kupinac, Vlada Ćujić i mnogi drugi hroničari crno-bele istorije.

©MN Press