Tomo, majstore! Splićanin osvojio simpatije kragujevačke publike

Neki možda pamte, većina verovatno ne, ali početkom devedesetih se na TV stanicama vrteo spot za hit numeru tada relativno nepoznate estradne umetnice Lele Andrić „Tomo, majstore“, sa poznatim komičarem Jovom Radovanovićem u glavnoj ulozi. Nema sumnje da su naslovnu sintagmu ove sada već zaboravljene muzičke numere navijači kragujevačkog Radničkog ponovili nekoliko puta nakon što je Tomislav Dadić na isteku prvih pola sata komšijskog derbija sa Napretkom iz Kruševca protnuo loptu kroz noge čuvaru mreže kruševačkog tima Vladimiru Saviću, odšrkinuvši na taj način Kragujevčanima vrata sedmog po redu prolećnog trijumfa kojim je četa trenera Feđe Dudića osigurala učešće u plej-ofu.  

Ovaj pogodak nije došao tek tako. On je nagrada za neverovatnu upornost, borbenost i srčanost 26-godišnjeg Splićanina na svakoj utakmici od dolaska na „Čika Daču“, zbog čega je stekao velike simpatije kragujevačke publike, koja je oduvek znala da ceni igrače koji „izgaraju“ na terenu.

„Sigurno da mi je jako drago zbog prvog pogotka u dresu Radničkog, posebno što mi se kao odbrambenom igraču ne pruža prilika da često postižem golove. Mislim da sam u poslednje dve i po godine postigao samo četiri gola. Ovaj pogodak protiv Napretka je na neki način potvrda jednog uspešnog perioda koji je iza mene, ali i dobre odluke da pređem u Radnički, gde uživam maksimalno poverenje šefa stručnog štaba Feđe Dudića“, započinje Dadić razgovor za Mozzart Sport.

Pobeda nad Napretkom došla je kao melem na ranu nakon ubedljivog poraza na gostovanju braniocu titule Crvenoj zvezdi, kojim su Kragujevčani prekinuli nisku od šest prolećnih trijumfa.

„Nije bilo lako preboleti jedan tako težak poraz, ali to je sve sastavni deo fudbalske igre. Znali smo da ukoliko želimo da napravimo neke velike stvari, a želimo, onda jedna lošija partija ne sme da nam poljulja samopouzdanje. Izašli smo jako i odlučno protiv Napretka i odigrali stvarno vrhunski prvo poluvreme, koje smo, da smo bili za nijansu precizniji u završnici, mogli da okončamo i sa ubedljivijom prednošću. Primljeni gol u drugom poluvremenu nas je malo poremetio i uneo izvesnu dozu nervoze u naše redove, ali smo na kraju pokazali karakter, postigli i taj treći pogodak u sudijskoj nadoknadi i zasluženo došli do pobede“.

Trijumfom nad Kruševljanima Šumadinci su se vratili na pobednički kolosek, ali i osigurali mesto u plej-ofu Mozzart Bet Superlige, i to tri kola pre završetka osnovnog dela takmičenja. S obzirom na odličnu formu u prolećnom delu šampionata i visoko četvrto mesto na tabeli koje trenutno zauzimaju, postavlja se pitanje mogu li Kragujevčani da dodatno pomere lestvicu uspeha i ostvare istorijski plasman u Evropu?

„Mislim da su svi u klubu verovali da ćemo biti među top osam ekipa nakon završetka regularnog dela prvenstva. Trenutno smo na visokoj četvrtoj poziciji, što je posledica dobrih igara i rezultata od početka prolećne polusezone. Raspoloženje u ekipi je fenomenalno. Svi dišemo kao jedan i spremni smo uslovno rečeno da poginemo jedan za drugog. Upravo nas je ta karakteristika i dovela u poziciju da se borimo za mesto u gornjem delu tabele. Što se tiče Evrope, ne bih želeo da dajem neka prevelika obećanja. Bitno je da ostanemo mirni i fokusirani do kraja prvenstva i da učinimo sve što je u našoj moći da ostvarimo što je moguće viši plasman na tabeli, a kako će na kraju biti to sam bog zna“.

Na krilima odličnog izdanja protiv Kruševljana, Crveni idu u susret narednim prvenstvenim izazovima. Današnje gostovanje uvek neugodnoj i iskusnoj ekipi Mladosti u Lučanima (16.30 h, TV Arena Sport 3) predstavljaće ozbiljan test za Dudićeve pulene, bez obzira na više nego ubedljiv trijumf u jesenjem odmeravanju snaga na „Čika Dači“ (4:1).

„Mladost je jedna dobra i iskusna ekipa, koja se bori da osigura mesto u plej-ofu. Naš cilj se uvek zna, a to je pobeda, bez obzira na protivnika. Nadam se da ćemo nastaviti ovaj niz dobrih rezultata i obradovati naše verne navijače novom pobedom“.

Dadić će imati možda i najteži zadatak od svih defanzivaca Radničkog, s obzirom da će morati da motri na jednog od najboljih pojedinaca u ekipi iz Lučana ove sezone, Aleksandra Varjačića, koji je prethodno ostavio neizbrisiv trag u klubu sa „Čika Dače“.

„Imao sam priliku da pratim utakmicu Mladost – Voždovac na kojoj sam zapazio upravo njega. Dosta se diže gore, ima tu sposobnost konstantnog ponavljanja po desnoj strani i pojavljivanja iz drugog plana. Svakako je igrač na koga bi trebalo obratiti posebnu pažnju“.

Kao neko ko je sklon samokritici, Dadić se nikad ne zadovoljava postignutim, pa tako i na pitanje da li je zadovoljan svojim partijama u dresu Radničkog odgovara da uvek može bolje.

„Ja sam neko ko je sam sebi najveći kritičar i smatram da uvek mogu bolje. Sa druge strane, drago mi je što su navijači Radničkog prepoznali moju želju da na svakoj utakmici pružim maksimum svojih mogućnosti. Na meni je da se potrudim da održim kontinuitet dobrih igara“.

Postoje igrači kojima su od samog početka karijere fudbalske zvezde naklonjene, a postoje i oni koji do afirmacije dolaze zaobilaznim putem. Dadić spada upravo u ovu drugu grupu igrača, što se može zaključiti i po klubovima za koje je nastupao u dosadašnjem delu karijere.

„Moj fudbalski put bio je nešto zamršeniji. Ja sam nekako uvek dolazio iz drugog plana, a ne kao neki veliki talenat kome su sva vrata širom otvorena. Prvu seniorsku sezonu igrao sam u trećoj ligi Hrvatske, gde sam se dobro pokazao i potom prešao u drugi tim Osijeka. Nakon pet godina igranja u hrvatskoj drugoj ligi, bilo mi je teško da se ’prešaltam’ na prvoligašku konkurenciju, ali sam vremenom uspeo da se prilagodim“.

Prekretnicu u Dadićevoj karijeri predstavljao je dolazak u redove bosanskog premijerligaša Posušja, gde su njegovi fudbalski kvaliteti konačno došli do punog izražaja.

„Boravak u Posušju smatram za najlepši period u karijeri. To je jedan mali grad u Hercegovini u kome svi žitelji dišu za taj lokalni klub. Tamo sam se sjajno osećao i pružao možda i najbolje igre u karijeri. Nakon toga je usledio prelazak u Široki, a zatim i dolazak u Radnički“.

Kao rođenom Splićaninu, Dadiću je ljubav prema Hajduku urezana u genetski kod. Kako sam priznaje, velika želja mu je da jednog dana obuče dres ekipe sa „Poljuda“, iako je svestan da je to trenutno nemoguća misija.

„Za nas Splićane, ali rekao bih i više od pola Hrvatske, Hajduk je više od kluba. To je nešto sa čim se rodiš i čime si okupiran od malih nogu. Hajduk uđe u tebe i jednostano ne može više van. Ne pamtim kada sam propustio da pogledam neku Hajdukovu utakmicu, osim ako se igrom slučaja poklapa sa utakmicom mog tima. Jednostavno, to je jedna velika emocija i ljubav. Kada ide Hajduku, svi su u Splitu srećni i raspoloženi, kada ne ide, tada su svi ljuti i nervozni. Naravno da mi je kao i svakom navijaču Hajduka san da jednog dana zaigram na Poljudu, ali sam isto tako svestan da je to bar zasad teško ostvarivo“.

Za kraj razgovora Dadić nam je otkrio i razloge zbog kojih je primoran da nosi longetu na podlaktici leve ruke.

„Imao sam tokom karijere dosta pehova sa tom levom rukom. Lomio je sam je tri puta. Najgore je bilo kada su mi pukle obe kosti, nakon čega sam morao na operaciju. Bio je to baš težak i traumatičan period. Radi prevencije, doktori su mi savetovali da nosim stalno longetu kako ne bi došlo do neke nove nezgode“, otkriva Dadić.

MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE, 28. KOLO

Utorak

Novi Pazar - TSC 3:4 (2:2)

/Ljajić 11, 15p, 90+4 - Pantović 9, Ćirković 24, Milosavljević 51, 55/

Vojvodina - Čukarički 1:1 (1:1)

/Ivanović 16 - Miladinović 25/

Železničar - Radnik 3:1 (3:1)

/Romanić 33 i 41, Pavlov 36 - Romanić 4/

Sreda

16.30: (2,50) Mladost Lučani (3,30) Radnički 1923 (2,85)

16.55: (7,50) Voždovac (4,40) Partizan (1,45)

18.30: (2,45) Spartak ŽK (3,15) Radnički Niš (3,05)

19.00: (1,10) Crvena zvezda (11,0) IMT (18,0)

Četvrtak

17.30:(1,90) Napredak (3,40) Javor (4,30)