Trenerski potencijal šampionske generacije Azura: Gatuzo obećava, kreće i Nesta, ali Groso će napraviti velike stvari

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Antalije)

Fudbalski CV kakav se samo može poželeti. U njemu imena klubova poput Santos Lagune, Lanusa, Verone, Štutgarta i naravno, Juventusa. Skudeto, dva trofeja Superkupa, priznanje za igrača godine u Italiji, a kao kruna karijere titula svetskog prvaka sa reprezentacijom 2006. Do svega toga Mauro Kamoranezi je stigao postepeno. Išao je korak po korak. Nikada se nije libio da ide okolnim putem.

Nije se promenioi ni kad je odlučio da sedne na trenersku klupu. Mauro se, za razliku od Andree Pirla i Đenara Gatuza, odlučio da ponovo krene sa dna, kako je i navikao. Čak i onda kada je za trenutak nestao sa fudbalske mape. I zato su, iako je svakome bilo potpuno neočekivano i nespojivo, za Kamoranezija dolazak u slovenački fudbal i prvenstveno preuzimanje Tabor Sežane bili rezonski prvi korak u trenerskoj karijeri na evropskom tlu.

"To je normalno i dobro. Kad počneš karijeru sa dna, usput gradiš sebe. Ime može da ti nađe posao, ali moraš kasnije da dokažeš da ga zaslužuješ. Počeo sam u Južnoj Americi, jer sam tamo završio igračku karijeru, ali kako sam trenersku školu pohađao u Italiji, pojavila se prilika u Tabor Sežani, bila je vrlo interesantna i odlučio sam da je prihvatim", pojašnjava Kamoranezi u razgovoru za Mozzart Sport.

Tabor je očigledno bila usputna stanica, odskočna daska, napustio je Kamoranezi Sežanu posle devet meseci, ali na Maribor ne gleda istim očima. I kad smo ga upitali da li ima u planu da nedosanjan igrački san, da zaigra za River, čiji je navijač od malih nogu, ostvari makar u trenerskom poslu, Italijan govori isključivo o Ljubičastima.

"Osećam se vrlo dobro, gotovo godinu dana sam u slovenačkom fudbalu. Dva različita kluba, Tabor je mali slovenački klub, Maribor je međunarodno mnogo poznatiji, vrlo mi je ugodno. Planiram da ostanem ovde, imam ugovor na tri godine, napravili smo projekte i planove koje želimo da ostvari zajedno i nadam se da ćemo biti uspešni u tome. Prvi cilj mi je da osvojim titulu sa Mariborom."

Na dobrom je putu da trofej prvaka Slovenije vrati na Ljudski vrt. Očigledno da je u radu sa Fabiom Kapelom, Marčelom Lipijem, Klaudiom Ranijerijem, Didijeom Dešanom pokupio šampionski pelcer.

"Radio sam sa dosta trenera i svi su kvalitetni. Zajedničko im je bilo što su znali da kontrolišu emocije igrača i sakupe energiju na jedno mesto."

Nije Kamoranezi jedini krenuo zaobilaznim putem. Mnogo je fudbalera iz šampionske generacije Italije, koji su po završetku karijere upustili u trenerske vode. Masimo Odo je donedavno vodio Peskaru, prethodno Peruđu, Krotone i Udineze, Alberto Đilardino nedavno okončao saradnju sa Sijenom, Filipo Inzagi je na dobrom putu da Benevento ostavi u Seriji A, ali jedan prema Maurovom mišljenju ima izraženu crtu potrebnu za trenerski posao.

"Đenaro Gatuzo obećava, već je vodio dva velika kluba. Alesandro Nesta takođe gradi dobru karijeru, ali mi deluje da bi Fabio Groso mogao da napravi velike stvari. Trenutno je u Švajcarskoj, u Sionu, ali mi se čini da ima veliki potencijal."

Kada smo već kod reprezentacije, da li je čuveni šampionski grupni čet zlatne italijanske generacije i dalje aktivan?

"Da, da, da, postoji i dalje. Najčešće čestitamo rođendane jedni drugima, ali i onda kada je nekome potrebna pomoć, tu smo da pomognemo."

Za kraj - šampionska trka u Italiji. Odavno nije bila uzbudljiva kao ove godine. Iako legenda Juventusa, Mauro objektivno, bez navijačke pristrasnosti govori o potencijalnom osvajaču "skudeta".

"Ovogodišnje prvenstvo je vrlo zanimljivo, postoje tri ekipe koje mogu da osvoje titulu, ali za mene je favorit Inter. Serija A se uzdigla otkako su se vratili Milan i Inter, ali je to i dalje dosta od vrha Evrope", zaključuje Kamoranezi, do nekog sledećeg, nadamo se, mnogo dužeg razgovora.