Tri crtice posle Mađarske

Samo još teorija je ostala uz Srbiju u borbi za opstanak u Ligi nacija nakon remija sa Mađarskom u Budimpešti (1:1).

Da bi Orlovi ostali u B klasi evropskog fudbala, neophodno je da u sredu uveče na Marakani pobede Rusiju, a da istovremeno Mađarska savlada Tursku na svom terenu. Ali ponovo dolazimo u priču „ako ovi pobede ove, a oni one“, kao što smo se bavili matematikom u finišu evro-kvalifikacija, još jednom ne držimo sudbinu u svojim rukama i to ostavlja gorak ukus u ustima.

Odigrala je Srbija skroman meč sa Mađarskom, osvojila je bod, mogla je u finišu i sva tri, mada je u prvom poluvremenu imala dosta problema u igri, pa je tih 1:1 posle 45 minuta igre još i dobro zvučalo.

Tri crtice ostale su da lebde u vazduhu nakon još jedne neubedljive igre Srbije.

BEZ POBEDE

Ostala je da se odigra još jedna utakmica do kraja 2020. godine za reprezentaciju Srbije, a ona u njoj nije dobila meč u 90 minuta igre. Ali nije problem samo ova kalendarska godina. Srbija od meča sa Kostarikom na Mundijalu u Rusiji (1:0) nije dobila iole ozbiljnijeg protivnika za 90 minuta. Selekcije koje su padale pred Orlovima za ove dve i po godine su Litvanija četiri puta, Crna Gora i Luksemburg po dva puta, kao i neki kombinovani sastav Paragavaja.

S druge strane, Orlovi nisu uspeli da pobede najpre Švajcarsku i Brazil na Mundijalu, pa dva puta Rumuniju u Ligi nacija, Nemačku u prijateljskom susretu, potom Portugaliju i Ukrajinu iz dva puta u evro-kvalifikacijama, onda u Ligi nacija ni Tursku i Mađarsku iz dva puta, jednom ni Rusiju, niti Škotsku, a i duel sa Norveškom se vodi kao remi, dok je pobeda došla u produžetku.

Kada se imena ovih rivala i bilans stave na papir, dobija se jasna slika zašto je Srbija na pragu ispadanja u treći razred evropskog loptanja. Jednostavno, samo te reprezentacije, treće klase, uspevala je da pobedi za dve i po godine. I zato će im se, vrlo verovatno, vratiti posle neuspele epizode u Ligi B.

NEMA "NULE"

Utakmica protiv Mađarske je još jedna u kojoj je Srbija primila makar gol. Menjao je selektor Tumbaković formaciju, sastav poslednje linije, nekada i prinudno kao protiv Škotske i Mađarske, ali izgleda da ne može ni slučajno da se desi da se Orlovima ne zatrese mreža.

Ako uzmemo isti period, od Mundijala na ovamo, a to su 23 utakmice, naš državni tim nije primio gol na pet. I to po jednom od Litvanije (a tri puta jeste), Crne Gore, Rumunije, Paragvaja i Turske.

Postavka u odbrani, dakle, ne može da garantuje nulu, te onda teret ostaje na napadu da postigne gol više od protivnika. A, kao što vidimo, to jako retko uspeva i to samo protiv baš dosta slabijih rivala.

NE VREDI NI VOĐSTVO

Još jedan problem koji se pokazao u poslednjim mečevima je da Srbija ne uspeva da zadrži vođstvo do kojeg dođe. Tumbakovićev tim je, recimo, dva puta vodio protiv Ukrajine na Marakani, pa se završilo sa 2:2, vodio je protiv Turske sa 2:0 u Istanbulu i opet se završilo sa 2:2, protiv Norveške u Oslu Orlovi nisu uspeli da privedu meč kraju sa vođstvom od 1:0, već su dopustili sebi da dobijena utakmica ode u produžetke. I sinoć ponovo protiv Mađarske u Budimpešti.

A vredi pomenuti i Krstajićev period, od Švajcarske na Mundijalu, preko prijateljskog susreta s Nemačkom i Portugalijom u gostima na startu kvalifikacija. Ispada da kada iole ozbiljna ekipa pritisne Srbiju, obavezno dolazi do gola i isplivava iz rezultatskog minusa.

Dok, s druge strane, kada bi protivnik poveo, kao Portugalija u Beogradu, Ukrajina u Lavovu, Rusija u Moskvi, Mađarska u Beogradu, Brazil na prvenstvu sveta, Srbija to nije uspevala da dostigne, te utakmice su po pravilu bile izgubljene. Nema snagu da se izdigne i dođe makar do remija, a kamoli do preokreta.

Kada se sve sabere - nema pobedničkog mentaliteta. O Srbiji svi pričaju kao o grupi odličnih igrača, ali niko ne govori o sjajnom timu. I to se vidi na terenu. Škotska i Mađarska su, na papiru dosta slabiji timovi od Orlova, napali visoko i od prvog minuta, jasno stavljajući do znanja da se ne plaše Srbije. Više se niko ne plaši Srbije...