Tuhel u Čelsiju: Fudbal stvoren za Vernera i Haverca, Zijeh s Nejmarovom ulogom, novi Čilvel i Hadson Odoi

Način na koji je Frenk Lampard ispraćen sa Stamford Bridža ponovo je otvorio temu surove prirode Romana Abramoviča pošto je najboljeg strelca u klupskoj istoriji otpustio bez mogućnosti da se prethodno pozdravi sa igračima.

Razloge ovako radikalnog pristupa ruskog oligarha treba potražiti u zategnutim relacijama koje je Lampard “gajio“ sa delom svlačionice i direktorkom Marinom Granovskajom poslednjih nedelja i meseci. Neuravnotežen odnos sa ekipom doveo je do razdora, tenzije među igračima i loše atmosfere, dok je često otvorenim sukobima sa najbližom saradnicom naftnog magnata i njenim okruženjem porušio sve mostove izgubio ono sve što je dobio široke ruke. Letos je uživao gotovo potpunu autonomiju u radu na transfer pijaci, da dovede igrače isključivo po ličnim afinitetima, što je benefit kakvim nisu bili počašćeni mnogi treneri u Čelsijevoj novijoj istoriji.

Ali tamo gde su se jedna vrata zatvorila, otvorio se prozor mogućnosti koji je Čelsi iskoristio kako bi nepun dan posle Lampardovog razrešenja u novog šefa struke bio promovisan Tomas Tuhel. Uspeo je klub da izboksuje specijalnu dozvolu države i Fudbalske asocijacije da doskorašnji trener Pari Sen Žermena bude izuzet iz petodnevnog karantina kako bi mogao odmah da se posveti ispunjavanju obaveza na novom radnom mestu, što je bilo jako važno kako se ne bi gubilo dragoceno vreme.

Prošao je Tuhel nekako tu prvu prepreku i debitovao protiv Vulverhemptona samo 24 časa pošto je potpisao ugovor na dve i po godine. Jasno je odmah da će mu biti potrebno mnogo više od jednočasovnog treninga dan pred utakmicu kako bi ostvario sve taktičke zamisli, ali već protiv Vulvsa videli su se obrisi njegovog rada. Posle teškog poraza od Lestera i haotičnog nastupa pod komandom Frenka Lamparda, Tomas Tuhel je protiv Vulvsa pokazao da mu je prvi cilj da Čelsiju vrati ulogu dominantne sile na terenu, odnosno ekipe sa loptom u posedu. Pretumbao je postavu i sa Lampardovog sistema 4-2-3-1 prebacio se na 3-4-2-1 gde se očigledno fokusirao baš na ovaj aspekt igre, sa Žoržinjom i Mateom Kovačićem koji drže vezni red, te ofanzivnijim Kaijem Havercom i Hakimom Zijehom iza Olivijea Žirua.

Zvanično: Tuhel 15. trener u Romanovoj eri, može li da ispravi Lampardovu brljotinu?

Kapitena Cezara Aspilikuetu vratio je kao štopera i potporu Tijagu Silvi i Antoniju Ridigeru koji je odmenio Kurta Zumu. Tuhel je poznat kao poštovalac Ridigerovih kvaliteta i želeo ga je letos u Pari Sen Žermenu kada ga je Lampard praktično oslobodio dužnosti, ali se posao nije ostvario pa je Nemac praktično da se bori za ulogu prve izmene sa Andreasom Kristensenom. To ukratko znači da bi Ridiger u budućnosti mogao da dobije znatno veći prostor za manevar i opet postane standardan prvotimac, iako je Zuma u prvom delu sezone igrao najbolji fudbal karijere i bio najbolji strelac među štoperima u prvenstvu. Centralna figura odbrane bar ove sezone ostaće Tijago Silva. Tuhel je bio frustriran zbog odluke čelnika PSŽ da dugogodišnjem kapitenu ne ponudi novi ugovor, ali sada imaju priliku da obnove saradnju. Za leto se planira atak na Daja Upamekana iz Lajpciga, koga hoće Bajern pošto ima otkupnu klauzulu na "samo" 42.000.000 evra. Tuhelova meta je takođe David Alaba i želi da ga vidi na Stamford Bridžu, ali su svi izgledi da će on ipak u Real Madrid od leta.

Tuhel i Silva (©Reuters)

Poput Zume i Ris Džejms je završio na klupi pošto je Tuhel izvršio prvi mali eksperiment sa Kalumom Hadson Odojijem kao desnim ofanzivnim bekom. Dobio je jasne instrukcije od novog šefa da bude maksimalno ofanzivan, što je jedna od odlika Tuhelovog odnosa prema bekovima. Hadson Odoi je pokazao dobru saradnju sa Zijehom i čestim istrčavanjima toliko opteretio levi odbrambeni bok i Rajana Ait Nurija da je Nuno Espirito Santo morao da izvrši promenu već na poluvremenu. Mladog Francuza je ostavio u svlačionici, a Nelsona Semeda prebacio sa desnog na levog beka u pokušaju da razbije Čelsijevu ofanzivu s te strane. Hadson Odoi je navikao na ofanzivnije zadatke u reprezentaciji Engleske i tokom dosadašnjeg boravka u Čelsiju, ali pošto je iskoristio atletske predispozicije da uposli Olivijea Žirua posle centaršuteva, te omogući Zijehu da ima veću slobodu kretanja i prebaci težište svoje igre više prema središnjoj liniji terena eksperiment ima potencijal za dalji razvoj. Pogotovo jer je i Hadson Odoi delovao zadovoljno novom ulogom.

“Proživeo sam novo fudbalsko iskustvo“, rekao je Hadson Odoi posle remija s Vulvsima (0:0) i dodao:

“Prvi put sam igrao ofanzivnog beka na treningu pred utakmicu i osećao sam se dobro u novoj ulozi, nije mi bio problem da odgovorim zadacima. Dobro je što sam se okušao i na toj poziciji. Tuhel od mene traži da bude mnogo direktniji s loptom, ali i agresivniji prema protivničkim bekovima“.

PRELAZZI: Nemačko uputstvo za upotrebu Čelsija

Ris Džejms je zajedno s Mejsonom Mauntom bio sinonim Lampardove revolucije u Zapadnom Londonu. Njegovi centaršutevi su predstavljali ozbiljno Čelsijevo oružje i osećala se razlika kada bi ga na desnom boku zamenio Cezar Aspilikueta. Tuhel će Špancu verovatno dati više zadataka u srcu odbrane, a pitanje je kakav će stav imati prema Džejmsu kome se najviše zamerao nedostatak defanzivnih kvaliteta. Mladi engleski bek je imao problema sa kolenom, potom i zadnjom ložom, zbog čega je propustio neke mečeve pre Lampardovog otkaza, ali se na primeru Lestera videlo koliko trpi odbrambena četvorka zbog njegovog manjka odgovornosti u odbrani. Napadački može da uradi sličan posao kao Hadson Odoi, ali ako novopečeni bek bude nastavio s dobrim igrama, moguće je da će mu uzeti ulogu startera.

S novim Hadson Odojijem Tuhel će pokušati da izmisli i novog Bena Čilvela, daleko ofanzivnijeg nego u Lampardovom mandatu. U Pari Sen Žermenu Tuhel se dosta oslanjao na svoje ofanzivne bekove, tačnije Lejvana Kurzavu, Huana Bernata na levom boku. Nešto je slično napravio sa Rafaelom Gereirom u Dortmundu, gde je reprezentativac Portugalije izrastao u čoveka koji pokriva ceo potez po levoj strani. Bena Čilvela verovatno čeka period navikavanja na nove zadatke.

Ideja Tuhelove orijentacije kao ofanzivnim bekovima jeste da krilni napadači budu bliži centarforu čime bi se protivnički bekovi skupili bliže štoperima, što bi dalo više opcija posle centaršuteva u kazneni prostor ili otvaranje prostora za utrčavanje iz drugog plana i napadanje nebranjene zone. Primera radi, Ris Džejms je više baždaren za takav sistem jer je takvu ulogu imao kod Lamparda, dok Čilvel i nije pošto je on konvencionalni levi bek. Zato će 50.000.000 evra plaćeni bek Lestera verovatno biti u obavezi da promeni način funkcionisanja na terenu i izađe iz zone komfora, a moguće je da Tuhel češće rotira bekove, pogotovo sa Hadson Odojijem ili čak Kristijanom Pulišićem ako bude potrebno.

Tuhel i Žoržinjo (©Reuters)

Još jedna jako važna pozicija za Tomasa Tuhela je popularno “sidro“. Protiv Vulvsa je koristio dvojicu “sidraša“ – Žoržinja i Kovačića. Takva je bila odlika igre Pari Sen Žermena gde su isto mesto pokrivali Idrisa Gej i Marko Verati u sistemu 4-2-2-2, mada je znao da gurne i Andera Ereru samog u formaciji 4-3-3 ili svojevremeno Ilkaja Gundogana i Julijan Vajgl u Dortmundu.

Upravo kroz tu poziciju Tuhel želi da zadrži kontrolu lopte pa od tih igrača traži dinamičnost koju može da pruži Žoržinjo. Poput Ridigera, Tuhel je tokom boravka u PSŽ hteo da angažuje i Žoržinja po odlasku Maurisija Sarija, jer u njemu vidi vezistu koji ispunjava ozbiljne kriterijume razumevanja igre, dobre komunikacije sa saigračima, ujedno je kreativac koji ume s loptom i zna da podeli upotrebljivu loptu napred.

Kako je srušen Lampard: Aspilikueta i Ridiger u klinču, svlačionicu trovali i Alonso i Žoržinjo

Zato bi Žoržinjo mogao nauštrb Mejsona Maunta mogao da se vrati u startnu postavu i postane njen standardni deo. Neko je ko ume neverbalnom komunikacijom i svojim kretnjama po terenu da organizuje postavku saigrača oko njega u fazi napada, ali i da otvori dodavanje prema napadaču što će Čelsiju dati mogućnost da gura loptu više napred i ka svojim napadačima. Ali, ta pozicija nosi defanzivnu odgovornost koju Žoržinjo nema u toj meri. Italijanski vezista je još u Sarijevo vreme često bio kritikovan zbog nedostatka fizičkih karakteristika za takmičenje kakvo je Premijer liga. Kod Tuhela taj aspekt nije toliko važan jer Žoržunjo neće imati ulogu Idrise Geja ili Danila iz PSŽ. Baš zato je kraj njega operisao Mateo Kovačić, kao igrač s izraženijim defanzivnim karakteristikama. Dobra stvar je što u rotaciji ostaje i Ngolo Kante koji se oporavio od povrede zadnje lože i može da se ubaci u miks. Maunt bi u veznom redu najviše mogao da izgubi prevashodno zbog toga što mu neće biti garantovano mesto u startnoj postavi na svakoj utakmici, kako je bilo kod Lamparda. Ima energiju da iznese ono što novi trener zahteva, pogotovo u fazi presinga sa brzim nogama, ali i ume s loptom što je jako važno. Ali, teško da će zadržati isti status kakav je uživao kod Lamparda.

U sistemu sa dvojicom “sidraša“ Žoržinjo i Kovačić su protiv Vulvsa podelili po 130 dodavanja prosečno, od čega bar po 100 na protivničkoj polovini. Iz igre poseda profitirao je i Haverc. Loptu je dodirnu 80 puta iz kojih je uputio 67 dodavanja, više nego na bilo kojoj utakmici u kojoj je bio starter otkako je debitovao za Čelsi! Njegov fokus bio je više na završnoj trećini igrališta, jer je praktično bio sekundarni napadač iza Žirua. Primera radi, protiv Lestera se njegova kretnja najviše svodila na desni bok, dok je protiv Vulvsa bio više polulevo i orijentisan prema samom kaznenom prostoru. To izgleda i jeste Tuhelova ideja – da Haverc u budućnosti bude najviše koncentrisan na izvršavanje napadačkih zadataka.

Verner i Haverc s početka sezone (©Reuters)

Čelsijeva odluka da angažuje upravo nemačkog stratega nije slučajna. Tuhel će kao najveći izazov imati da probudi upravo Kaija Haverca i Tima Vernera. Čelsi od nemačkog dvojca plaćenog preko 130.000.000 evra nije dobio mnogo, a dobro obavešteni izvori iz Bilda nedavno su objavili da je možda i najvažniji razlog Tuhelove odluke da sedne na usijanu klupu Čelsija upravo mogućnost da sarađuje s dvojicom supertalentovanih sunarodnika. Obojica bi u teoriji trebalo da profitiraju iz fudbala koji forsira Tuhel, s dosta visokog presinga iliti popularnog gegenpresinga, uz forsiranje bržeg, napadačkog, vertikalnog fudbala i dosta kompleksnih rotacija. Haverc, a pogotovo Verner su nešto slično već prošli tokom boravka u Bajeru, odnosno Lajpcigu gde su počeli svoj vrtoglavi uspon ka zvezdama. Zato Tuhelov angažman nije vezan isključivo za probijanje jezičke barijere, već taktičke kulture koju gaji nemački stručnjak.

Alleskonner

Verner je na samo jednom pogotku za Čelsi od meča protiv Šefild Junajteda početkom novembra, a baš od tada nije zatresao mrežu u prvenstvu. Lampard je mesecima tražio Havercu adekvatnu ulogu. Od centralnog veznog, preko desnog krila, do ofanzivnog veznog. I ni na jednoj poziciji 80.000.000 evra plaćeni Haverc nije mogao da dobije šansu da pronađe kontinuitet. Najbolje je igre prikazivao kada je bio prvi čovek iza centarfora, ali je tu provodio najmanje vremena.

Zbog njega bi Tuhel mogao da zaigra i u sistemu 4-2-3-1, kako bi Havercu dao mogućnost da procveta zajedno sa Vernerom. Postoji realna opcija da Haverc i Verner postanu čak i dve udarne napadačke igle kroz formaciju 4-2-2-2, gde bi nekadašnji fudbaler Bajera igrao sekundarnog napadača, a Pulišić i Zijeh bili pretnja iz drugog plana. S Havercom u takvoj postavci otvorio bi se veći prostor za Vernerova tipična utrčavanja ka golu. Podsetimo, osnovni postulati Tuhelove igre su posed, visoki presing i kretnje sa čestim rotacijama.

Najzanimljiviju promenu mogao bi da doživi Hakim Zijeh, kome bi u perspektivi mogla da bude ustoličena uloga Čelsijevog Nejmara gledajući ono što je Brazilac igrao u Parizu kod Tuhela. Po svemu što je Zijeh pokazao u Ajaksu i reprezentaciji Maroka, ima kvalitet da iznese takvu rolu, na svoj način. Nejmar je kod Tuhela imao apsolutnu slobodu, bez obzira na kojoj poziciji počinjao meč. Ne samo da je bio aktivan na levom boku, već je često ulazio ka centralnoj liniji terena, gde je koristio dribling i dobar pregled igre da bude višestruko opasan po rivala. Nejmar nije bio samo klasičan finišer, već neko ko je bio izuzetno umešan u stvaranju šansi u završnoj trećini. Bio kao arhitekta ili egzekutor. Sve to bi u teoriji Zijeh mogao da iznese, jer je prošao Ajaksovu školu u prvom timu, ima dobar osećaj za prostor, da uputi razarajuću loptu iza odbrane, ali i da matira golmana kada se otvori situacija. Ovo ne znači da će Tuhel forsirati Zijeha da prihvati Nejmarova zaduženja iz PSŽ, ali može da postane jedno od taktičkih oružja Čelsija u budućnosti i donese određeni balans u napadu.

Čelsiju trenutno nedostaje centarfor svetske klase da bi se sklopile kockice. Verner može to da postane, ali je gotovo 75 odsto vremena u Lampardovom mandatu proveo na levom krilu. Tuhelova želja je da na leto Čelsi napadne potpis Erlinga Halanda za koga smatra da bi se idealno uklopio u njegove zamisli. Ako bi se taj posao zaista dogodio Verner bi bio osuđen na trajnu selidbu na levi napadački bok. Mada kod Tuhela taj pojam bočnog napadača ima drugačiji izgled pošto se ne radi o klasičnom krilnom ofanzivcu, već više širokoj postavci trilinga napred. Olivije Žiru će raditi posao bar dok Verner ne povrati samopouzdanje, a Tamiju Abrahamu preti ozbiljan pad minutaže. Svakako, pred Tomasom Tuhelom je širok spektar mogućnosti koje će moći da istražuje u hodu dok sezona bude odmicala.

Tomas Tuhel (©Reuters)

Tuhel je trener s reputacijom čoveka koji se beskompromisno drži svojih ideala. Neko ko voli da vodi uređen sistem, zategnut pod konac i s jasnim planom rada. Sve ono što Frenk Lampard nije radio u Čelsiju. Jedan je od onih okorelih fudbalskih taktičara, proizvod Ralfa Rangnika spreman da pomera granice i adaptira se shodno zahtevima svojih igrača i protivnika. Imao je sličan razvojni put kao Jirgen Klop, u dobroj meri zadržao elemente onog prepoznatljivog hardrok fudbala u sistemu 4-3-3, ali ga oblikovao po svojoj viziji jer se više okrenuo posedu kroz dužu organizaciju napada i čestim rotacijama.

Tokom vremena provedenog u mlađim kategorijama Štutgarta gde je kao trener početnik vodio pionirske, kadetske i omladinske selekcije, prošao je dve škole fudbala. Prvu s taktičkom perfekcijom i disciplinom Helmuta Grosa. Drugu s posedom lopte u središtu, te gegenpresingom, gde je izučavao trenerske minijature Ariga Sakija i Valerija Lobanovskog. Van terena veliki uticaj na njega imao je Herman Badštuber, otac nekadašnjeg defanzivca Bajerna, Holgera. S njim je naučio važnost poštovanja, razumevanja i implementacije prave taktike na igrače.

Ambiciozan, nekada arogantan u svojim nastupima, ali i preke naravi u odnosu sa nadređenima. U Dortmundu i pogotovo Pari Sen Žermenu vodio je stalne ratove iza kulisa sa direktorima, pošto nije želeo da odustane od ličnih uverenja i retko je trpeo autoritet. Ovaj deo naravi moraće da iskontroliše pošto ga čeka rad s beskrupuloznim ruskim gazdom koji nema strpljenja za trenere dugačkog jezika. Setimo se kako je prošao Antonio Konte...

S godinama je Tuhel izrastao u trenera savršeno sposobnog da transformiše ekipu prema zahtevima utakmice. Instira na posedu, njegova opsesija su postali igrači sa određenim fudbalskim stilom poput Gundogana, Veratija ili Paredesa. Taktičku inovativnost pokazao je kroz ideju da igrače dovodi u situacione probleme i natera ih da sami pronađu rešenje. Tako se kod Tuhela treniralo na klizavim površinama, na užem ili znatno širem terenu, pomerale su se granice istog tako što se površina uokviri u kružni ili oblik romba. Tako je je navikavao napadače na više dijagonalnih utrčavanja ka golu. Svim ovim vežbama hteo je da testira intelektualne kapacitete svojih fudbalera i njihovu sposobnost da se snađu u nekonvencionalnim situacijama.

Tako su Čelsijevi igrači na treningu u petak u Kobamu fotografisani kako rade s loptama manje veličine od standardne. Cilj ovih vežbi bio je da se poboljša kontrola. Kasnije su igračima vraćene lopte normalne veličine, ali su golovi bili manjih dimenzija kako bi im bilo izazovnije da postignu gol. Takođe je iskoristio recept još iz vremena kada je radio u Majncu i Dortmundu, te terao defanzivce da tokom igre drže teniske loptice u rukama kako protivnike ne bi vukli za dres. Golmani su prošli svoj dril sa Petrom Čehom. Eduard Mendi i Kepa Arizabalaga bili su stavljeni u situacije prekida, lopte su letele iz raznih pravaca, a njihov zadatak bio je da dođu u posed istih još u vazduhu dok ih Čeh gura rekvizitima koji su više tipični za treninge američkog fudbala. Tuhel je tim vežbama hteo da golmani steknu više samopouzdanja i ostanu koncentrisaniji u situacijama visokog pritiska.

Pred Čelsijem je period ozbiljne transformacije. Ali pitanje je koliko će se Tuhel zadržati na Stamford Bridžu? Hoće li zaista uspeti da uspostavi hijerarhiju kakvu je zacrtao i ostavi nešto veliko iza sebe? Imaće dosta izazova pred sobom, a jedan od njih biće da se ne dogodi ono što je nedavno izjavio stručni konsultant Skaj Sporta Geri Nevil: “Verovatno ćemo za dve godine da pričamo o Tuhelu kao bivšem treneru Čelsija“.

PREMIJER LIGA - 21. KOLO

Subota

Everton - Njukasli 0:2 (0:0)

/Vilson 73, 90+3/

Kristal Palas - Vulverhempton 1:0 (0:0)

/Eze 60/

Mančester Siti - Šefild Junajted 1:0 (1:0)

/Žesus 9/

VBA - Fulam 2:2 (0:1)

/Bartli 47, Pereira 66 - Rid 10, Kavalijero 77/

Arsenal – Mančester junajted 0:0

Sautempton - Aston Vila 0:1 (0:1)

/Barkli 41/

Nedelja

13.00: (1,40) Čelsi (4,50) Barnli (8,50)

15.00: (1,92) Lester (3,50) Lids (4,10)

17.30: (4,10) Vest Hem (3,50) Liverpul (1,90)

20.15: (3,00) Brajton (3,10) Totenhem (2,50)

*** kvote su podložne promenama