U toku je kadetsko Svetsko prvenstvo: Nema Srbije, ali ima šestorice Srba i neki obećavaju

Čudan je termin, čudno i mesto, mada je za očekivati da će se zbog silnih petro-dolara sve više velikih takmičenja seliti na Bliski istok. No, bar u Srbiji, ovogodišnje Svetsko kadetsko prvenstvo u Kataru protiče kao da ga nema. Ponajviše naravno jer Srbije tamo nema. Ali ima čak šestorice talentovanih momaka koji bi teoretski mogli da zaigra za Srbiju.

Pa da vidimo ko su, sa akcentom na njih trojicu koji su imali osetljiviju minutažu na početku turnira.

MLADEN MIJAJLOVIĆ
/Frajburg, 2008/

Švajcarska je već prošla grupnu fazu, dobrim delom i zato što Mladen Mijajlović igra sjajno. U ključnoj utakmici je sa dva gola utabao put ka pobedi nad Meksikom od 3:1 i proglašen je za igrača utakmica, kao i u remiju sa Južno Korejom uostalom. Ofanzivni vezista, igra sa oba stopala, mada je prirodno levonog. Pod ugovorom je sa Frajburgom za čiju U19 ekipu je na devet utakmica dao tri gola i namestio još tri. Fali mu nešto kilograma, ali je lagan na koraku i telom ume da prevari čuvara. Dobar i na prekidima, inteligentan.

FILIP ALEKSIĆ
/Salcburg, 2009/

Dete Salcburga i momak kome se predviđa velika karijera. Igra kao centralni vezni, sa 187 centimetara i te kako spreman za duel igru. Ali nije Filip samo mišićavo telo, on se i te kako dobro kreće, ima sjajan pregled terena, miran je na lopti, čak i kada je pod pritiskom. Zna kako da diktira ritam igre, kad da uspori, kada da pasom ubrza. I ne boji se da loptu gura naped. Mlađi je od većine igrača u Kataru, ali oko Aleksića nema sumnje – dobaciće do ozbiljnog seniorskog fudbala. Možda je čak ispred svih ostalih na ovoj listi.

VASILIJE MARKOVIĆ
/Austrija Beč, 2008/

Opet centralni vezni i opet Austrija. Dupla, pošto Vasilije Marković i na klupskom nivou igra za Austriju, onu iz Beča. Još jedan krupan momčić, dominantan u vazduhu, agresivan, nekad i previše, mada vredan, dobar u presingu. Opasan u skoku posle prekida, trudi se da igra brzo i jednostavno, ume da zagradi loptu. Nije baš najveći majstor, ali jedan od onih zahvalnih igrača koje svi treneri obožavaju, jer u odbrani odradi masu nevidiljivog posla. Igrač utakmice u pobedi nad Saudijskom Arabijom (1:0).

Idemo dalje, u nešto kraćoj formi, jer preostala trojica naših igrača nisu baš imali mnogo šansi da se pokažu. Sergej Savić – bez onog Milinković – tako još nije odigrao ni minut za Austriju. Inače je štoper, igra za mladi tim Admire Vaker u četvrtoj ligi Austrije.  Štoper je i Aleksandar Sekulić, takođe je 2008. godište, član je U19 ekipe Ciriha, a za Švajcarsku je odigrao drugo poluvreme protiv Meksika.  Na kraju, tu je i Saša Černić, presedeo je utakmice “njegove” Kanade protiv Ugande (2:1) i Francuske (0:0). I on igra centralnog beka, ima 17 godina, a još 2024. se iz Kanade preselio u Italiju i potpisao ugovor sa Sampdorijom za čiju U19 selekciju i danas igra. On je doduše već odigrao jednu utakmicu za kadetsku reprezentaciju Srbije kod Radoslava Bataka, ali je zatim odlučio da ode u kanadsko jato.

Baš tu dolazimo i do jednog “bonus” imena, jer Černić je poziv za reprezentaciju Kanade dobio nakon što se povredio – Stefan Kapor. A Kapor bi inače bio možda i najzvučnije ime na ovoj listi, jer on bi već od januara 2026. trebalo da zaigra za Toronto u MLS ligi. Kapor je drugi najmlađi igrač u istoriji Toronta koji je potpisao profesionalni ugovor sa klubom. Još jedan štoper, ali 2009. godište, ali upućeniji tvrde – opasan talenat i igrač koji će svakako završiti u Ligi šampiona. Samo je pitanje koliko će mu vremena biti potrebno.

E sad, da li i koga u ovoj grupi u Fudbalskom savezu Srbije vide kao pojačanje za Orliće? To je već druga priča. S Černićem se, napisali smo već, probalo, pa očigledno nije zadovoljilo obe strane. Ali i drugi nadolaze. Pitanje je sa kakvim stavom prema ideji o povratku u tabor Srbije. A pitanje je naravno i kako će se svi oni razvijati, mada bi za Kapora, Mijajlovića, Aleksića i Markovića profesionalni ugovori trebalo da dođu vrlo, vrlo brzo.