Udarac sudbine: Od tragedije i gubitka sina do šanse za ulazak u Premijer ligu

Bristol Siti od 21 čas dočekuje na Ešton Gejtu ekipu Noriča, u prvom meču 37. kola Čempionšipa, i ako pobede, prenoćiće makar u zoni koja vodi u plej-of za ulazak u Premijer ligu.

Mogu li, posle svega što se desilo, navijači Bristol Sitija da sanjaju čudo i da je realno se za dva meseca, kada bude završen i plej-of, njihov tim prvi put od sezone 1979/80 nađe u elitnom rangu? Može li njihov menadžer, Liam Mening, da posle velike tragedije koja ga je zadesila jesenas, pronađe put koji će njegov tim odvesti do ostvarenja snova generacija navijača iz grada na Avonu na jugozapadu Engleske?

Avgust je bio mesec kada se porodica Mening iz Oksforda preselila u Bristol, kako bi se pripremili za rođenje dečaka Tea, koji je rođen 5. oktobra, dan pre meča u kojem je Bristol Siti igrao kod kuće sa Kardifom (1:1). Posle samo nekoliko dana, beba je preminula i u životu trenera Bristol Sitija sve se srušilo.
"I dalje mislim na to svakog dana, i dalje mi je teško. Mislio sam posle toga da ću dati otkaz. Razgovarao sam o tome sa Fran, mojom suprugom, u prvoj nedelji sam bio spreman da se povučem. Previše sam odsutan od kuće, rekao sam, tražiću drugi posao gde ću moći više vremena da budem prisutan. Ako želite da budete uspešni u ovom poslu, morate da radite od 7 do 19, a to oduzima mnogo vremena od porodice. Ipak, polako sam shvatio da mi je potrebna neka svrha. Žena je videla da sam počeo da perem veš, kuvam, čistim, išao sam da trčim, počeo sam i da učim kako se prave pekarski proizvodi. Želeo sam nečim da okupiram um. Ubrzo smo shvatili da se pati na različite načine i kako je vreme prolazilo, počela je da me ohrabruje i govori mi, 'moraćeš da se vratiš da nastaviš da radiš ono što si radio'. Imam sreće što mi je tolika podrška, neverovatna je. Ona je veoma jaka, izuzetna žena", kaže Liam.

21.00: (2,20) Bristol Siti (3,40) Norič (3,30)

U oktobru, na dan kada je Bristol Siti gostovao Midlsbrou, igrači su na kraju meča otrčali ka navijačima, koji su im dobacili transparent, na kom je pisao, "Leti visoko, Teo". Teo je bilo ime preminule bebe, sina Liama Meninga. U tom času, trener Bristol Sitija, bio je udaljen nekih 300 milja južnije i gledao je sve u TV prenosu.
"Poslao sam momcima dugu poruku zahvalnosti, osećao sam ogromnu knedlu u grlu. To slavlje je značilo sve. Bilo je to nešto iznad fudbala", dodaje Mening.

Dve nedelje posle smrti bebe, Liam se vratio na klupu, a na Ešton Gejtu dočekali su ga veličanstveno, na tribinama je bila ispisana ista poruka, "Leti visoko". Navijačka grupa "Sekcija 82" sakupila je novac za baner na kom je pisao ime "Teo Džon Mening", a sav prihod je doniran u humanitarne svrhe.
"Kada ste na stadionu sa 25.000 ljudi, teško je naći kutak privatnosti. To je nešto što nikad neći zaboraviti".

Pitanje je bilo, kako je Mening uspeo da potisne bol i vrati se poslu.
"Šta sam drugo mogao? Da, možete da sedite u kući po ceo dan i plačete dugo, ali ja sam borac. Nisam imao neku igračku karijeru, morao sam da nastavim ovo što imam. Život me je ojačao. Imao sam samo dva puta. Poruke navijača su me ojačale, bili su neverovatni. Bilo mi je važno da uzvratim i pokažem im da mogu da stojim kraj aut linije i vodim njihov klub. To je bio moj način da im makar malo uzvratim. Znam da je bilo onih koji su se pitali, da li je prerano, ali osetio sam da je to prava stvar", dodao je Mening.