Udarac u stomak modernog fudbala, igra za dušu običnog naroda: Šestoligaš izbacio Palas iz FA kupa

Još je fudbal za sirotinju. Još je moguće. Još je moguće da mali stadion bude veći od sveta i da tribine bez krova nadglase reflektore Premijer lige. Da se ne pitaju računi, ugovori i tržišta, već ljudi, glasovi i promukla grla. Još je moguće da srce pobedi budžet. Danas su igrači engleskog šestoligaša Maklsfilda išli na svaki klizeći start kao da su branili kućni prag, a to je rezultovalo čudom, trijumfom nad premijerligašem i braniocem trofeja u FA Kupu Kristal Palasom 2:1 (1:0).

Kakav je samo ovo trenutak magije. Opet se pokazalo da je još moguće da se šesti rang ne stidi svog mesta. Da sanja, i da mu se san ostvari pred svima. Da branioci trofeja padnu pred momcima koji u ponedeljak ustaju rano i idu na posao. Džaba je Palasu bio Mark Gei u starnoj postavi, jedan od najtraženijih defanzivaca svetskog fudbala u poslednjih godinu dana. Džaba je Palasu u startnoj postavi bio Adam Vorton, igrač kog evropski velikani cene na 50.000.000 i više evra. Džaba je Oliveru Glazner igrao 40.000.000 evra plaćeni Brenan Džonson. Pobedilo je srce sportske, finansijski gledano, sirotinje, srce običnog naroda. Maklsfild je pobedio i plasirao se u šesnaestinu finala FA kupa, a ovo što se danas desilo na stadionu za oko 5.000 duša prepričaveće se decenijama.

Maklsfild nije klub koji je došao u FA kup da se slika. Radi se o klubu koji je više puta bio na ivici nestanka. Klub iz radničkog grada, sa severa Engleske, gde je fudbal uvek bio produžetak fabrike. Stari Maklsfild Taun je godinama tumarao nižim ligama. I kad je 2020. godine klub praktično ugašen zbog dugova, lošeg upravljanja i haosa koji nije imao veze sa ljudima na tribinama, činilo se da je to kraj jedne priče duge više od veka.

Ali Maklsfild nije nestao. Ponovo je rođen. Iz pepela je nastao novi klub, građen odozdo, bez velikih obećanja i bez lažnog sjaja. Sa ljudima iz grada, sa navijačima koji nisu otišli kada je bilo najteže. Sa idejom da se krene ispočetka, pošteno, sporije, ali svoje. Počeli su od najnižih rangova. Sa stadionom koji je ostao isti, skroman, hladan, ali živ. I danas je stiglo nešto što će skoro sigurno biti glavna priča engleskog fudbala ovog vikenda.