Unapređena verzija Veljkovića: Sve glasniji autoritet na terenu, zaslužan za četiri gola u 14 dana

Kada u srpski fudbal dođete kao štoper koji je skoro čitavu deceniju bio standardni član odbrane nemačkog Verdera, onda morate da budete spremni za velika očekivanja javnosti, a potom i za kritike, ukoliko od starta ne ispunjavate ono što se od vas očekuje. Zvezdina publika suštinski nije imala šta da zameri Milošu Veljkoviću od početka sezone, s obzirom na to da za razliku od Teba Učene i Rodrigaa nije pravio velike kikseve i poklanjao golove protvnicima, ali se nekako među navijače crveno-belih uvuklo mišljenje da se radi o igraču koji beži od odgovornosti.

Možda se zapravo radilo samo o periodu adaptacije na zahtevnu sredinu, što je počelo da se naslućuje poslednjih nekoliko nedelja, gde se reprezentativac Srbije sve više ističe kao komandant odbrane srpskog šampiona.

Da je napravio ozbiljan iskorak od dolaska Dejana Stankovića, Veljković je pokazao u prethodne dve nedelje, gde je na četiri različita meča bio direktno zaslužan za četiri Zvezdina gola. Konkretno, upisao je tri asistencije, u mečevima sa Novim Pazarom, Budućnosti iz Dobanovaca i Železničarem iz Pančeva, a protiv Čukaričkog na Banovom brdu je iznudio jedanaesterac. Veljković je jedno od glavnih oružja Crvene zvezde kada su u pitanju centaršutevi iz prekida, ali da to nije njegov ukupan repertoar, pokazao je u Kupu Srbije, gde je poslao dubinsku loptu preko čitave odbrane srpskoligaša i omogućio Džeju Enemu da postigne efektan pogodak.

Upravo je to otvaranje igre bilo nešto što je posebno zamerano Veljkoviću od početka sezone. Da bira najbrža najsigurnija rešenja u otvaranju napada, odnosno da dodaje loptu najboližem do sebe, ili da se oslanja na saigrače poput Rodrigaa, kada je u pitanju slanje dužih dovanja između linija.

Međutim, deluje da se reprezentativni štoper značajno opustio od početka godine, da je sve sigurniji sa loptom i bez nje i da sada gledamo unapređenu verziju iskusnog defanizva. Generalno, u dosadašnjem toku sezone, posebno u evropskim takmičenjima, Veljković je redovno bio kvalitetnija strana štoperskog tandema. Ali se uvek kretao tu oko prosečne ocene izveštača. Sam govor njegovog tela, preuzimanje odgovornosti, ali i direktna koverazicija na terenu, naslućuju da bi uskoro mogao da postane lider odbrane u punom smislu te reči.

Prosto, nekim igračima je potrebniji duži vremenski period da se adaptiraju na sredinu u kojoj se rezultati konstatno podrazumevaju, bez obzira na ogromno iskustvo. U Verderu za Veljkovića nije bilo tog pritiska i ovo je verovatno prva takva situacija sa kojom se suočava.