Uroš Đurđević za Mozzart Sport: Prvo da se „desi“ Marko Nikolić, kao što se „desio“ Željko Obradović

Crno-beli su te sezone bili streptomicin za crveno-bele. Golom Leonarda su trijumfovali u Humskoj, pogotkom Đurđevića izjednačili na stadionu „Rajko Mitić“, minijaturama Leonarda i Leandra Tavambe dobili Zvezdu u plej-ofu, onda je hicem glavom Nikole Milenkovića savladali u borbi za pehar Kupa Srbije. Osim pomenutih protagonista, imali su Sašu Ilića, Miroslava Vulićevića, Bojana Ostojića, Marka Jankovića, ali i momke iz drugog trećeg plana, poput Milana Radina ili Petra Đuričkovića, uvek spremne da pomognu.
„Tadašnja generacija je imala sve. Od nas na terenu, preko stručnog štaba, do navijača, koji su prepoznali to što mi radimo. Energija je bila vidljiva i golim okom, ali ne može se zaboraviti i neosporni kvalitet, karakter pobednika. Mi se jednostavno nismo nikoga plašili, svaku utakmicu smo koristili da pokažemo moć na terenu. Ta ekipa je „imala svlačionicu“, odatle sve kreće, to je bilo odlučujuća stvar u borbi za duplu krunu. Bili smo svesni „težine“ dresa koji nosimo“.

Crvena zvezda - Partizan, ukupno golova prvo poluvreme 2+, kvota 2,10

Sad se to promenilo i Partizan odavno ne „grize“ na terenu kao što je činio tad.
„Voljni momenat naše ekipe je bio na neverovatnom nivou. Mnogo se komentarisao odnos Leonarda i mene, ali rivalitet nas dvojice je doneo mnogo svima. Takmičarski duh je bio prisutan na svakom treningu, a ne samo utakmici. Šef Marko je dobro znao kako sve to da balansira. Niko od nas se nije štedeo, ali nismo štedeli ni rivale. Svako je ostavljao deo sebe na terenu i svako je imao svoju ulogu u timu. A kada je tako, onda kvalitet stupa na scenu i na kraju stiže nagrada“.

Verovatno bi Srđan Blagojević i njegovi saradnici u stručnom štabu, osim igračkih kvaliteta, poželeli igrača kakav je Uroš Đurđević u ekipi danas, kad gostuju večitom rivalu. Pre svega na planu karaktera.
„Mora da se sklopi ozbiljan fudbalski mozaik da bi se napravio uspeh, ne samo u derbiju, nego uopšte. Sada nema kontinuiteta u igračkom kadru, nema kontinuiteta u stručnom štabu i kada se tome dodaju neke nefudbalske stvari, onda je rezultat svega toga sadašnji odnos Partizana i Zvezde. Neka stvari su za dublju analizu, a dugo nisam prisutan u našem fudbalu, da bih mogao da komentarišem neke događaje“.

(Star sport)

Opet, vidi Uroš i sa one strane Atlantika da nije dobro. Ne samo zbog onih 0:4 iz jesenjeg derbija, pre toga eliminacije iz Evrope. Celokupna slika je razočaravajuća i to brine sve pristalice Parnog valjka.
„Pratim Partizan intezivno i baš mi je teško, prirodno je da se nerviram zbog situacije u kojoj se sada nalaze crno-beli. Već osam godina nisam u Srbiji, ali to nema veze sa mojim interesovanjem. Ni vreme, ni daljina ne mogu da utiču na mene. Pitanje je koliko u ovom trenutku mogu crno-beli. Igrači se menjaju kao na traci. Ne postoji autoritet jednog Saše Ilića, prema kome su svi imali respekt, a to je bitno za ekipu. On je bio vođa u svakom smislu. Plašim da ovaj tim to nema“.

Precizno govori Đurđević, kao što je šutirao dok je davao golove za Partizan. Zato ga i pitamo: kako se „namesti“ glava za pobedu u tako bitnoj utakmici?

„Svaki igrač je individua za sebe, a svaki derbi nova priča. Motiv za derbi nije potreban, to su utakmice koje rađaju junake. Tu ni stručni štab ne može mnogo, jer kada istrčiš na teren sve pada u vodu. Voda ulazi u uši, adrenalin skoči i tad pokazuješ da li si za velike stvari ili nisi. Ne znam da li ovaj tim može nešto da izgubi u derbiju, ali sam siguran da pozitivnim stavom na terenu može mnogo da dobije“.

Otuda i vid podrške s drugog kraja sveta.
„Ne bih mogao da dam konkretan savet kako da se pobedi u derbiju. Trebalo bi biti realan. Momci mogu da ostave srce na terenu, da „pokidaju“ do poslednjeg atoma snage, mogu da idu i preko granice bola. To niko ne može da im zabrani i ako tako urade, onda niko ništa ne može da im zameri. Osim borbe, potrebno je još nešto“.

A to je kvalitet. Onaj koji je krasio ekipu koja je donela šampionski pehar u Humsku. I ko zna kad će se tako nešto ponoviti.
„Svestan sam da smo u sezoni 2016/17 uradili ogromne stvari. Mi na terenu, uz stručni štab pored terena, sa navijačima na tribinama mogli smo sve. Sami protiv svih. Bila je to sezona za nezaborav. Da bi se to ostvarilo, mora prvo da se „desi“ neki Marko Nikolić, pa da se pojavi neki Leonardo, a onda se kockice same slažu. Kao što se „desio“ Željko Obradović u košarci i onda navijači to prepoznaju. Siguran sam da prave navijače ne možeš da prevariš i tada se stvari dešavaju po inerciji“, poentirao je Uroš Đurđević tokom javljanja Mozzart Sportu iz Meksika.