Uspavani Lavovi: Engleska ima previše dobre igrače da bi se branila od Srbije i Danske

Prvo mesto na tabeli Grupe C, četiri boda i izvestan plasman u osminu finala Evropskog prvenstva. Ali uz igru koja ničime ne nagoveštava da bi Engleska, prvi favorit pred početak turnira, zaista i mogla do kontinentalne krune.

Protiv Srbije se nekako provukla, protiv Danske – još jednom, samo što je uzela bod, a ne tri. Nije ih zaslužila i toga su svi svesni. I ama baš svi u Engleskoj ističu – ne izgleda ovo nimalo dobro.

Šta konkretno? Mnogo toga. Osnovni je taj da Engleska individualno ima možda i najjaču ekipu u Nemačkoj, ali niko od njih ne liči na one igrače kakve svakog vikenda gledamo u klubovima.

Nije doduše baš sve do njih. Krenimo redom, od Trenta Aleksander Arnolda na poziciji zadnjeg veznog.

“Nije dobar znak kad te na dve utakmice selektor izvede iz igre. Ogroman zizik je bio kockati se sa njim, sa igračem koji ne igra tu poziciju u klubu. Ja sam igrao na tom mestu, to je teška pozicija. Fizički isrpljujuća, moraš da pokrivaš velike prostore… Trent je na kraju ispao kratak”, decidiran je Roj Kin, svojevremeno zadnji vezni onog starog kova.

Engleska šampion Evrope - kvota 6,00

Istina, ne krivi samo Liverpulovog beka.

“Nije sve do njega. Nešto je i selektora Gereta Sautgejta. Kockao si se kada si beka stavio u vezni red. I to ne protiv Francuske ili Španije. Već protiv rivala protiv kojih smo mislili da će Engleska izgledati komforno, da ćemo mi biti ti koji imaju posed. Preveliki mu je izazov poverio i Trent nije ispooručio”.

Sam Sautgejt se pravdao rečima da je Aleksander Arnold bio eksperiment, jer nije mogao da pronađe zamenu za Kalvina Filipsa. Nije ipak najbolje opravdanje, ističe Ijan Rajt.

“Trenta smo gledali u Liverpulu, ako hoćeš da od njega dobiješ ono što daje u klubu – njemu su onda potreben kretnje u prostoru ispred. A toga nema. Kad je u sredini, tu je potrebna druga vrsta discipline, a pošto nema kretanja njemu treba previše vremena da donese odluku. Fil Foden se nije dovoljno kretao, nije ulazio u sredinu. Hari Kejn se vraća, a treba da nam da širi igru, da traži dubinu. Bukajo Saka jedini ide u pravom smeru”.

Onda to otvara druge probleme. Pre svega Deklanu Rajsu.

“Rajs je prinuđen da ga bejbisituje. To se ne sme na ovom nivou. Svi će te provaliti”, ističe Kin.

Nije naravno Trent Aleksander Arnold jedini problem u igri Engleske. Legendarni Alan Širer nije zadovoljan, nimalo.

“Ovo je bilo vrlo siromašno. Da, pokušavamo da izvučemo pozitivne stvari i jeste, ovo je turnirski fudbal, ali naš je posao, a i posao selektora da uvidimo šta je pošlo po zlu, a ovde ne znamo ni gde da počnem? Nije bilo energije, nije bilo brzine. Nismo utrčavali iza njihovih leđa, previše traljavih pasova. Istinu govoreći, Danska je bila bolja i zaslužila je pobedu”.

Hari Kejn (©Reuters)

Ono što je posebn zasmetalo ostrvskoj ikoni jeste igra u napadu. Već dugo se to zamera Sautgejtu. S tim da Širer ovde govori konkretno o Hariju Kejnu. I on je u padu.

“Kad sam ja ušao u tridesete i izgubio pola metra na brzini bile su mi potrebne druge noge oko mene. Ljudi da ubrzaju. Mogao sam ja da primim loptu, da je udarim, imao sam i dalje osećaj za gol, ali nisam mogao da se sve vreme vraćam nazad. Tako da su i Kejnu potrebni drugi igrači za to. Zato nam treba Aron Gordon u ekipi. On ima energiju i brzinu da se vraća. Kad to radi Foden, on se drži usko, igra kao desetka, baš kao i Hari. Kejn je briljantan strelca, uvek će da pogodi, ali mu sada nedostaje tih pola metra i neko mora da igra uz njega. Ja sam se zbog toga i povukao iz reprezentacije, jer nisam više mogao da radim i za Njukasl i za Englesku”.

Možda ipak preuranjeno, Kejn će tek u julu proslaviti 31. rođendan?

“Nikad od nije ni bio najbrži igrač. Može on još da doprinese, ali potrebne su mu brze noge oko njega. Zato bi meni igrao Gordon. Pogledajte Džuda Belingema? Protiv Danske nije mogao korak da napravi, nije mogao da krene napred. Gledam Fodena levo, da li on utiče na igru? Ne, nikako”.

I Širer najveći deo odgovornosti prebacuje na selektora Sautegejta.

“Uzmite Džona Stonsa za primer. Koliko puta ste ga videli da u Mančester Sitiju uzme loptu i iznese je napred? Briljantan je u tome. Koliko je puta to uradio u dve utakmice Engleske? Ja se ne sećam nijedne situacije. Koliko puta je Deklan Rajs uzeo loptu i krenuo napred? Nijednom. Koliko se puta Foden zaleteo s centra ? Možda jednom, kad je pogodio stativu. Geret jednostavno ne izvlači najbolje iz igrača”.

Saglasan je i Rio Ferdinand, koji gađa u suštinu tvrdnjom da Engleska jednostavno ima igrački kvalitet koji zahteva više od ovoga što gledamo.

“Slabo je ovo, nedostajao nam je pravac, u bilo kom smislu. Taktički smo bili ispod nivoa, Danska nas je nadigrala. Njima svaka čast. Bolje su pritiskali, bili su naoštreni, superiorni. Ovo što smo mi igrali je suv prosek. Izveli smo na teren naše najbolje igrače i izabrali smo da se branimo. Previše mi dobre igrače imamo da bismo se zavalili nazad i nadali da će sve da prođe. Ne znam da li im je rečeno da to rade ili su jednostavno bili primorani?”, pita se bivši štoper Mančester junajteda.

Pita se cela Evropa. Jer ova Engleska ni na šta ne liči.