Uspeo je! Nije dozvolio da mu kritičari slome duh i zato je lice šampionskog Intera

Italija treću godinu zaredom ima različitog šampiona, a Inter teško da je mogao da izabere bolju utakmicu da overi 20. šampionsku krunu i nadene drugu zvezdicu na klupski grb. Možda se istorijski dueli protiv Juventusa igraju sa većim žarom, ali nema većeg rivala od onog iz istog grada, sa kojim čak deliš i stadion. Videlo se u nadoknadi koliko i 'Derby della Madonnina' može da bude žustar kada se pomešaju rivalstvo i nervoza, pa baš zato verovatno svi u Interu imaju i dodatni razlog za slavlje.

Poput dve zvezdice koje će odsad stajati iznad grba, tako ova sezona može da nosi dva lica, kapitena Lautara Martineza i Simonea Inzagija, čoveka koji je konačno uspeo da zapuši usta javnosti i pokaže svima da je trener za velika dela.

Uspeo je! Simone Inzagi nije dozvolio da mu pritisak sa kojim se nosio maltene od svog prelaska u Inter savije kičmu. I pobedio je! Ostao je veran svojoj ideji stabilne, čvrste odbrane i nekih taktičkih bizarnosti, fudbala daleko ofanzivnijeg od njegovog prethodnika Antonija Kontea, zbog čega je uspeo na kraju da vrati Nerazure na tron. Biće onih koji će sada da govore o raspadu šampionskog Napolija i nedostatku prave konkurencije jer Milan i Juventus to realno nisu bili, ali bilo je takvih slučajeva i ranijih godina, kada su drugi vladali italijanskim fudbalom... Simone Inzagi ostao je pri svom trenerskom razmišljanju, nije dozvolio da ga slomi era društvenih mreža, mišljenja skorojevića i raznih fudbalskih neznalica koji su zarad malo pažnje spremni da kažu svašta. Zadržao je isti mentalitet i uništio sve predrasude.

Osetno je da je sa vremenom nekadašnji centarfor i reprezentativac Italije postajao snažniji, zreliji. Nije ga slomilo ni to što je u svojoj debitantskoj sezoni na stadionu Đuzepe Meaca izgubio titulu posle serije loših rezultata koji su počeli upravo porazom od Milana i taj period može da mu ostane kao mrlja u rezimeu - iz ove sezone je to verovatno dvomeč sa Atletikom -, neki su te tri sedmice Interovog ludila čak nazvali i "sportskim samoubistvom". Milanu je tada pripala titula koja je došla kao najlepša fudbalska priča te godine. Inzagi je tada, pa čak i mesecima kasnije, trpeo strašne kritike javnosti i medija, a slično se dogodilo i posle izgubljenog finala Lige šampiona od Mančester Sitija, po imenima verovatno jednog od najboljih timova svih vremena. I opet je pretrpeo tesan poraz.

Ko zna šta bi bilo da nije stigao do finala Lige šampiona i nije uzeo pehare u Kupu i Superkupu Italije. Jer, polovinom sezone u medijima se pisalo da će Inzagi sigurno ostati bez posla ako ne uzme Skudeto. To se ipak nije dogodilo, pa je Italijan mogao da okrene novi list.

Posle još jedne godine u kojoj su klupske vitrine ispunjavali samo 'sporedni' trofeji, Inzagi je letos izuo cipele i izbacio kamenčiće koji su ga verovatno žuljali. Andre Onana je prodat Mančester Junajtedu za 50.000.000 evra, Andrea Pinamonti je završio u Sasuolu za 20.000.000, dok je žila kucavica veznog reda Marcelo Brozović posle mnogo obrta završio u Al Nasru. Čišćenje je nastavljeno odlascima važnog šrafa odbrane Milana Škrinijara, zatim Robina Gosensa, Lorenca Pirole, Valentina Lazara, Hoakina Koree, Danila Dambrozija, Edina Džeka... Morao je da napravi čistku koja je u klupsku kasu donela oko 130.000.000 evra, pre nego što je za 70.000.000 evropskih novčanica uradio jako dobar prelazni rok.

Dovođenje Markusa Tirama iz Borusije Menhengladbah bez obeštećenja je potez sezone, kupovina Benžamana Pavara za 30.000.000 evra mogla je verovatno da donese mnogo više, dok je dovođenje Davida Fratezija takođe jedan od boljih poteza. Kao i angažovanje Jana Zomera kao zamenu za Andrea Onanu. Kupovinom Frančeska Aćerbija koga je dobro znao iz Lacija dobio je potrebnu stabilnost u odbrani, dok su potpisi Aleksisa Sančeza i Marka Arnautovića na kraju imali svoju svrhu.

Simone Inzagi je postao treći šef struke zaredom koji osvaja svoj prvi Skudeto, posle Lučana Spaletija sa Napolijem i Stefana Piolija u Milanu. Iako je dosta toga menjao, u mikrofon platforme DAZN rekao je da je još na početku sezone osećao naznake šampionske sezone.

"Neverovatan je osećaj ovo što smo uradili, postigli smo nešto izuzetno. Mnogo je protagonista u ovom uspehu. Pre svega igrači, takođe direktori, a onda i Stiven Žang, zbog svega što nam je omogućio tokom ovog puta. Moje misli idu i ka mojoj porodici, supruzi i deci, roditeljima... Moja mana je ta što nekada posao ne mogu da ostavim na poslu i nosim ga kući sa sobom, ali porodica mi je osnov svega", rekao je Inzagi, da bi zatim posebne reči uputio svom bratu Filipu, koji je bio u studiju televizije DAZN kao stručni konsultant:

"Pipo mi je oduvek bio primer, kao igrač i trener. On je moj veliki brat, uvek je vodio računa o meni, zato je za mene jako važna osoba. Iako smo odrasli ljudi, moja ljubav prema njemu se nikada nije promenila".

Govoreći o promenama koje je napravio letos, govorio je kroz prizmu onoga što se desilo protiv Milana. Golove su postigli Frančesko Aćerbi i Markus Tiram, dok je asistenciju za svog kolegu iz poslednje linije dao Benžaman Pavar.

"Letos sam gurao jako ka tome da dovedemo Aćerbija, jer sam još iz Lacija znao koliko je važan igrač i šta bi doneo u Interu. Svi ovi momci su izuzetni. U jutru pre utakmice sa Milanom izveo sam momke da po jakoj kiši treniramo, da vežbamo detalje za derbi, pogotovo stvari u igri iz prekida. Prvi gol je rezultat onoga što smo radili na tom treningu".

Campione d'Italia! Interov 20. Skudeto ukrašen slavljem u Madonini (VIDEO)

Čalhanoglu se titulom osvetio Milanu, Lautaro u suzama ispisao istoriju

Godinama je Simone Inzagi važio za trenera koga kvalitetno obrazovana fudbalska javnost na Čizmi nije cenila dovoljno. Njegov Lacio je uvek nudio dobar fudbal, osvajali su se i trofeji u kupovima, čak je i utakmice protiv najvećih klubova u Italiji igrao dobro, ali nikada nije bio ozbiljan fudbalski takmac konkurentima za titulu. Prelaskom u Inter očekivalo se da će odmah da napravi taj sledeći korak, jer je u ruke dobio šampionski Inter. Doduše, posle dramatičnog odlaska Antonija Kontea značajno se promenio i sastav koji je prekinuo Juventusovu decenijsku strahovladu.

Romelu Lukaku je otišao u Čelsi za 113.000.000 evra, Ašraf Hakimi je prodat Pari Sen Žermenu za gotovo 70.000.000, Mateo Politano je pojačao Napoli za 21.000.000, Antonio Kandreva otišao je u Sampdoriju, dok je Rađa Najngolan kao slobodan igrač pojačao Antverp. Kao najskuplje pojačanje za 16.000.000 evra stigao je Zinjo Vanhojzden koga je i Bog zaboravio, dok su Denzel Dumfriz, Hoakin Korea, Mateo Darmijan i Edin Džeko zajedno bili plaćeni ukupno 26.000.000 evra.

Takođe je malo nedostajalo da i Lautaro Martinez ode. Inter se okrenuo prodajama nekih od najboljih igrača, odnosno onih koji su izneli veliki teret šampionske sezone zbog nagomilanih dugova, što je bila posledica velikih troškova koji su se poklopili sa pandemijom virusa korona. Firme porodice Žang počele su da propadaju ili se gase, tako je u Kini ugašen i fudbalski klub Đengsu, jer kompanija Suning više nije mogla da nosi teret minusa koji je predstavljao sve ozbiljniji balast. Pored dugova, iz Intera se tada odlazilo jer je Antonio Konte za sobom ostavio narušene međuljudske odnose, kako na relaciji sa njemu nadređenima, tako i sa delom svlačionice.

Dolaskom Simonea Inzagija nestao je ili se bar na minimum smanjio momenat drame kojom je Inter zračio u Konteovom mandatu. Ljudi dobro upoznati sa dešavanjima u klubu ne kriju da je u timu zavladala porodična atmosfera i da je odnos na relaciji igrači-trener nikad bolji možda još iz zlatne sezone Žozea Murinja pre deceniju i kusur, kada je cela Evropa bila pod Interovim nogama. Zbog toga je Inzagi dobio posebne reči hvale od Bepea Marote, čoveka koji je insistirao na njegovom dovođenju pre tri godine.

"Ljudski element je nama od esencijalnog značaja, jer to dobro utiče na sve igrače. Ipak, ni oni ne mogu da budu najbolja verzija sebe, ako takođe nisu dobri ljudi. Teško je imati dobar tim bez dobrih pojedinaca. Za to takođe dajem veliki kredit Inzagiju. Svaki trener ima svoje metode i načine komunikacije sa timom, ali Simone je neko ko to radi na savršen način. Znamo i da se oni pored njega osećaju dobro. On im je nešto poput prijatelja ili čak bivšeg saigrača, više nego bilo šta drugo", rekao je Marota tokom šampionskog slavlja i dodao:

"Izvukao je najbolje iz ovih igrača na oba kraja terena, pobednički mentalitet se brzo proširio ekipom i cirkuliše unutar svlačionice neprestano. Ne treba da zaboravimo da smo ove sezone doveli 12 novih fudbalera koji su se takođe sjajno uklopili. Verujem da je važno i to što imamo snažnu grupu domaćih fudbalera koji razumeju šta znači igrati u Italiji, da pate na gostovanjima manjim klubovima i koliko je svaki meč važan".

Inzagijev prelazak u Inter bio je kontroverzan. Prvi čovek Lacija Klaudio Lotito je direktoru Nerazura Maroti zamerio to što je Simonea vrbovao pre nego što mu je istekao ugovor. Ipak, bio je to logičan potez za Inzagija, jer je u Laciju dostigao trenerski maksimum i realno nije mogao da pruži više iako tim uopšte nije bio loš. Samo je onima na vrhu nedostajala veća ambicija...

Neki su ga prozvali trenerskim fenomenom jer ima taktičke zamisli koje samo on zna da izgura do kraja, karakterom je dosta mirniji od Kontea iako je i sam dosta emotivan. Sada je titulom zatvorio veliki ciklus u Interu, spreman da se okrene uspostavljanju dominacije na Čizmi i novoj šansi da dovede klub peharu Lige šampiona.

Sa verovatno najkompletnijim timom u ligi uspeo je da donese drugu zvezdicu na grb. Postigao je uspeh i sada može da predahne. Pa, da se okrene odbrani krune.