Utisci iz Minhena: Mit je razbijen, ne možemo sa dva špica

(od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Nemačke)

Navijači kažu jedno, struka drugo. Nekad se pomire, nekad publika razume odluke donete u svlačionici, ima i slučajeva kad trener ili selektor usvoje glas naroda, ali se čini da je posle utakmice u Minhenu jedan mit razbijen. Srbija teško može da igra sa dva špica. Skoro – neizvodljivo. Bar sa ona dva koja su počela utakmicu sa Slovenijom.

Ni Aleksandar Mitrović, ni Dušan Vlahović nisu dali gol, iako je Dragan Stojković to od njih očekivao u javnom obraćanju dan ranije. Nisu im iste ni polazne tačke, niti su na Alijanc areni izgledali identično, iako im je učinak takav. Mitrović je i u meču drugog kola Grupe C, baš kao i protiv Engleske, četiri dana ranije, bio opasniji, konkretniji. Čak i ako ga izda sreća i umesto mreže uzdrma prečku. Vlahović ni toliko, iako je sam ušao u dve situacije, samo što ga je Jan Oblak sprečio da ga matira.

OCENE - SRBIJA: Talisman Luka, jedan Dušan nervozan, drugi zarobljen, ali lepo je gledati Ilića

To su podaci iza kojih se krije utisak da je za Orlove kontraproduktivno ako su zajedno na terenu. Možda mogu i potrebni su istovremeno protiv selekcija C renomea kakve su Litvanija i Crna Gora, B produkcije kakva je Švedska, ali na završnom turniru Prvenstva Evrope izdržati dva napadača njihovih profila i pozicionirati Dušana Tadića iza je luksuz kakav je malo ko u stanju da priušti.

To se videlo u oba susreta, jer je i u Gelzenkirhenu i u Minhenu Mitrović bio najistureniji, a Vlahović dejstovao iza. Na pozciji na kojoj retko kad igra u Juventusu. Gde nije učinkovit, a kamoli opasan. Odakle mora da više trči, troši energiju i posledično tome ulazi u nerovzu. A videli smo na klupskom nivou da je u stanju da plane.

Da se to ne bi desilo i na reprezentativnom, naročito ne posle „slučaja Tadić“, Dragan Stojković izgleda kao diplomata, spreman da svima podeli uloge tako da se niko ne naljuti. Oba puta je počeo sa Mitrovićem i Vlahovićem, špica Al Hilala menjao na stadionu Šalkea, a Juventusovog na zdanju Bajerna. Ne smemo i ne želimo da pretpostavimo kakvo bi nezadovoljstvo nastalo ako bi neko od njih dvojice bio rezerva pred meč sa Danskom kad su nam bodovi potrebniji neko ikad. I obojica bi imali argumente, više puta ponovljene i na stranicama ovog portala: Mitrović je prvi strelac naše reprezentacije otkako se lopta zakotrljala, a Vlahović fudbaler najboljeg učinka u „ligama petice“ u sezoni za nama. Kako se određi jednog ili drugog.

VLAHOVIĆ I MITROVIĆ RAZMENILI SAMO JEDAN PAS

A videlo se da ne funkcioniše. Makar ne zajedno. Mnogi će se iznenaditi podatkom, međutim, UEFA je u analizi mečeva prezicna, pa je objavila informacije koji potkrepljuju pomenutu tezu. U prva dva kola Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović su razmenili samo jedan pas!? Zapanjujuće, ali tačno. Protiv Engleske se to nije desilo, a tokom susreta sa Slovenijiom Mitrović je jednom proigrao Vlahovića. Ovaj njega nijednom.

Zlonamerni bi konstatovali da postoji problem između njih, ali odbijamo i da pomislimo da je to moguće. Mada je indikativno da tako malo sarađuju u završnoj trećini terena.

Ako bismo morali da biramo, čak i bez gledanja statističkih parametara, za igru Orlova korisnije je kad je iza Mitrovića Dušan Tadić. Njih dvojica su ostavrila konekciju koja je za posledicu imala veliki broj pogodaka i uspeha našeg tima i moglo se jasno uočiti da dobro funkcionušu i u Minhenu. I to posle uputa struke u pauzi, pa se Tadić koji nije bio raspoložen u prvom, razmrdao tokom drugog poluvremena i spremio dve velike šanse Mitroviću. U redu, nisu okončane pogotkom, ni Piksi nije mogao da se načudi kako. Ako ćemo još preciznije: Tadić za vreme koje je Vlahović proveo na terenu jednom poslao loptu centarforu Juventusa, dok je Mitrovića pronašao čeriri puta.

Luka Jović digao Srbiju iz mrtvih! (VIDEO)

To ne mora da bude problem, ali sugeriše na zaključak jasno uočljiv sa tribina Alijanc arene. Tadić uvek oko sebe ima čuvara ili dvojicu, dok podigne glavu da vidi raspored kolega u napadu gubi dragoceno vreme i opkoli ga treći čuvar. I onda su se naše akcije prekidale. Ako bi se desilo da, kao nekad, kreator igre Fenerbahčea i žmureći, kako sam reče, nađe Mitrovića naš tim bi verovatno bio produktivniji. Nema garancija, ali ima većih šansi. Na kraju krajeva, broj prilika i na ovom turniru koje je Tadić stvorio (jedna u prvom, dve u drugom kolu) moraju da se koriste, da ne bismo čekali poslednji sekund i spas u režiji još jednog špica, Luke Jovića.

E, sad: kako bi Vlahović prihvatio eventualnu selidbu na klupu, posebno u situaciji kad je potrebna pobeda? Zatim, da li bi to otvorilo nove teme ili bi stvorilo drugačije probleme u igri selekcije? To su neke od tema koje Dragan Stojković mora sam da reši. Kao što je arhivirao onu sa Tadićem. Piksi je najveći autoritet ove grupe i njegova se ne poriče.

Ma šta javnost, navijači ili novinari mislili. Uz pravo da misle drugačije od selektora.