Utisci sa Piksijeve premijere: Rušenje loše tradicije, volja za preokret i odbrana kao kuća na promaji

Kako srpski narod ima za svaku okolnost po dve izreke, za svaki slučaj, neka prva pobeda Dragana Stojkovića na klupi reprezentacije Srbije bude “jutro po kojem se dan poznaje”, a nikako “prvi mačići”.

Orlovi su pobedom startovali u mundijalskim kvalifikacijama, savladali su direktnog konkurenta za jedno od prva dva mesta u grupi, te start novog selektora ne može da se oceni drugačije do - uspešnim.

Da li je Srbija igrala sjajno? Nije. Da li je bilo dosta problema u igri? Jeste. I dobra je okolnost što i Stojković o tome, kao i o svemu od početka mandata, priča direktno, jasno, bez sujete, ali i širi optimizam kako će “sve to biti ok”.

Prerano je da bismo posle samo dva treninga sa ekipom pričali o “Piksijevoj Srbiji”, njegova trenerska ruka tek treba da se vidi u narednom periodu, kada više vremena i utakmica prođe, ali je i na premijeri, pogotovo sastavom koji je zbunio javnost, izazvao dosta reakcija i utisaka.

Prvi i najvažniji utisak su – bodovi. Pasionirani fudbalski statističari su otkrili podatak da je Srbija posle 11 godina počela kvalifikacije za veliko takmičenje pobedom. Tada je kod Radomira Antića naš državni tim u prvoj rundi savladao Farska Ostrva (2:0). Trijumf nad Ircima je bio apsolutni prioritet, daleko bitnija stvar od “umetničkog dojma”, jer bi svaki drugi rezultat u startu stavio Orlove u “minus” u mundijalskoj trci.

Piksi: Pavlović fantastičan, Vlahović i Mitrović perfektni, Tadić može još bolje

Novi selektor, premalo vremena za uigravanje, još nezarasle rane od poraza od Škotske na istom mestu, sve su to bile stvari koje su stavljale dodatni bagaž na leđa srpskih fudbalera pre nego što su istrčali na teren. Izvedba u 90 minuta na Marakani je bila za ocenu tri, sa periodima loše, pa vrlo dobre i onda bespotrebno opet loše igre. Ali tri boda su ostala u Beogradu, Srbija se našla na vrhu kvalifikacione grupe i to je utisak svih utisaka.

Druga stvar koju bi trebalo naglasiti je snaga volje reprezentacije Srbije, koja je uspela da preokrene utakmicu, što baš i nije često viđen njen kvalitet.

Irska je povela iz zaista lepo izvedene akcije u periodu kada su se Orlovi tražili po terenu, ali primljeni pogodak ih nije dodatno nokautirao, uspeli su do poluvremena da izjednače, a u drugom da dođu do još dva gola i pobede.

Osvrt na istoriju govori da je Srbija u poslednjih deset godina samo dva puta uspevala da okrene takmičarsku utakmicu iz rezultatskog minuta. Poslednji put 2016. na strani protiv Gruzije (3:1) u kvalifikacijama za SP u Rusiji, a pre toga, kakav kuriozitet, protiv Severne Irske na Marakani 2011. godine u kvalifikacijama za Evropski šampionat (2:1).

OCENE – SRBIJA: Tadić oficirski menjao strategiju, Mitrović gađao u glavu! Pohvale i za Pavlovića

Mečevi dobijeni preokretom govore o volji, želji i čvrstoj posvećenosti da se pobedi. Dobar znak.

(©Starsport)

Treći utisak sa Stojkovićevog debija je tim koji je izveo protiv Irske. Kao što smo rekli u izveštaju posle meča, bio je to vrlo rizičan potez. I vrlo hrabar. Da Srbija nije pobedila, vratio bi se kao bumerang Piksiju u glavu. Bio je on svestan toga, ali je ipak povukao taj potez, bez straha, bez alibija. Možda je trijumf na kraju stigao i kao nagrada za tu petlju.

Ali, ne radi se samo o riziku. Stojković je poslao još jednu vrlo interesantnu poruku timom koji je poslao na teren: rešio je da napadne Portugaliju na Marakani! Neko drugi bi drugačije postavio stvari, izveo bi najjači sastav na Irce, da dobije ono što mora da se dobije, pa za Portugalce šta mu bog da, jer je taj meč ionako unapred “prežaljen”. Ali Piksi je rezonovao drugačije: od ove oslabljene Irske smo dovoljno jači da pobedimo i sa maltene kombinovanim timom, a ono najbolje što imamo sačuvaćemo da se odmerimo sa prvakom Evrope. Da ga napadnemo u našoj kući, jer bi tu i bod otvorio Srbiji vrata drugog mesta i sačuvao je u igri za prvo.

Kocka se isplatila, pobeda je upisana, okosnica tima sačuvana, atmosfera podignuta, sad čekamo subotu i Navigatore da doplove na Marakanu. Da vidimo jesmo li išta napredovali od poslednjeg, vrlo poraznog susreta za Srbiju na istom stadionu.

Ima, naravno i utisaka koji nisu tako blistavi sa Piksijeve premijere. Na prvom mestu je odbrana, koja ostaje Ahilova peta reprezentacije Srbije.

U prethodnim kvalifikacijama poslednja linija Orlova je primila najmanje po gol na svakoj utakmici. I evo, u nove je krenula na isti način. Republika Irska, koja na sedam minulih mečeva nije postigla ni pogodak, Srbiji je dva puta zatresla mrežu.

Ako se za prvi pogodak može reći da je bio odlična akcija rivala, drugi je bio katastrofalan kiks, što već postaje tipično za odbranu Srbije. Broj primljenih golova posle individualnih grešaka ispred našeg gola samo raste. Uostalom i protiv Škotske je meč u ambis odvela čisto “prodata” lopta ispred šesnaesterca. Bespotrebno, nepromišljeno.

Zajedno sa ovim utiskom ide još jedan ruku pod ruku – crne rupe koje dovode do panike. Iz perioda čiste dominacije Srbiji se desi momentalni “prekid filma” i onda ulazak u paniku. Videli smo to čak i u najbolje odigranoj utakmici u poslednjih nekoliko godina, protiv Norveške u Oslu. Kao da na dugme Orlovi stanu, prime gol i onda nastane opšta pometnja na terenu. Umesto da dokusure Irce, koji su se već pomirili s porazom, naš državni tim je ponovo pucao sebi u nogu i dao veštačko disanje rivalu.

Prvi meč odlazi u arhivu, tri boda ostaju na vrhu tabele. Srbija je krenula dobro, a kakvo joj je prolazno vreme u novim kvalifikacijama videćemo u subotu uveče. Stiže najbolji “lakmus papir”, evropski prvak Portugalija.