Uvek su bili tu, užički komandos im dao nadu da će opet biti neko, završilo se rekom suza

Kao da je neko okrenuo prekidač. Rapid je imao san, imao prednost iz prve utakmice (1:0) i u ukupnom skoru u revanšu sve do 77. minuta, a onda je stigla realnost u obliku švedskog vetra sa severa. Jurgorden je iskoristio crveni karton kao pozivnicu za evropski preokret i brutalno kaznio zeleno-bele za svaki propust. U trenucima kada je stadion u Hiteldorfu bio na ivici eksplozije, gosti iz Švedske ostali su hladni kao zima na koju su navikli i u 77. minutu preko Japanaca Keite Kosugija dali gol za produžetak. Onda kada su svi očekivali da će Rapid prelomiti revanš meč četvrtfinala Lige konferencije, Jurgorden je pojačao ritam, sabrao linije i krenuo da melje – organizovano, strpljivo, bez panike. Onako kako to rade timovi koji znaju ko su i zašto su tu i trijumfovao posle produžetaka 4:1, u ukupnom skoru 4:2. (Sve golove sa utakmice pogledajte OVDE). Dovoljno da Jurgorden izađe na megdan Čelsiju u polufinalu trećeg po jačini međunarodnog takmičenja. Plavci su večeras odigrali nonšalantno protiv varšavske Legije i izgubili 1:2, što je u ukupnom skoru 4:2, budući da su izabranici Enca Mareske pobedili u Varšavi prethodne sedmice 3:0. (sve golove sa utakmice pogledajte OVDE).

Navijači Rapida iz Beča navikli su na lojalnost, strast, i borbu – ali na trofeje? Njih je sve teže i teže prizvati u sećanje. Poslednji put su Zeleno-beli bili šampioni Austrije još 2008. godine, a od tada – tišina. Ne samo da nisu dizali pehar, već su sve ređe i učestvovali u ozbiljnim trkama za titulu. Još bolnije: Rapid nije igrao Ligu šampiona dve decenije – poslednji put su se u grupnoj fazi najelitnijeg takmičenja pojavili još 2005. godine. Ali 2025. godina je najvećem austrijskom klubu donela nešto što se zove – nada. I to ne u domaćem prvenstvu, već tamo gde se najmanje očekivalo – u Evropi. Rapid je uz borbenost i timski duh stigao na korak od polufinala Lige konferencije, i to predvođen čovekom koji dolazi iz Užica– srpskim štoperom Nenadom Cvetkovićem.

Nekadašnji član mlađih kategorija Crvene zvezde i član Rakovice, beogradskog Radničkog, Zemuna i izraelskog Ašdoda umalo je bio heroj dvomeča četvrtfinala Lige konferencije između bečkog Rapida i Jurgordena. A, koliko je uspeh Rapida mogao da bude veliki veliki dovoljno govori i to što je gost od sedmog minuta imao igrača više, momentum i kolosalne šanse na svojoj strani, ali je posle skoka Nenada Cvetkovića koji je zbunio protivničkog defanzivca Unea Larsona i naterao ga da da autogol, došao do pogotka koji bi, da je Rapid prošao, bio najvažniji gol kluba u poslednjih najmanje 17 godina.

A Jurgordenova pobeda, nije došla ni iz čega – došla je iz mentalne snage, taktičke čvrstine i sjajne fizičke pripremljenosti. A kada je udarac Tobijasa Guliksena za 4:1 u 105. minutu završio u mreži za konačni nokaut, mogla se čuti samo tišina – tišina u Beču i pobednički urlik sa klupe Jurgordena. Za širu evropsku javnost, Jurgorden je možda tek “onaj švedski tim”, ali u domovini su veliki – klub iz prestonice Stokholma, osnovan još 1891. godine, sa 12 titula šampiona Švedske. Njihova snaga nije u poznatim igračima, nego u sistemu. Oslanjaju se na disciplinu, domaći kadar, ponekog stranca (poput bivšeg člana Ferencvaroša Tokmaka Enguena) i fanatične navijače iz radničkog dela grada, Sedermalma.

A kada krenu da igraju u ritmu – teško ih je zaustaviti, bar na nivou Lige konferencije. Nisu glamurozni, ali su efikasni, ozbiljni i beskompromisni. Njihova grupa, Jarnkaminerna (Gvozdeni prijatelji), nije ogromna, ali je strastvena i odana do kostiju. Nisu tipični "ultrasi", više deluju kao tvrdokorni "old school" navijači – ali kada povuku pesmu, cela tribina trešti. A slavlje nakon preokreta u Beču? Delovalo je kao da je cela Švedska došla u goste. Ali, ako se neko iznenadio što je Jurgorden preokrenuo evropski meč na gostovanju – verovatno nije poznavao njihovu istoriju. Ovo nije prvi put da švedski džentlmeni u plavom dolaze tihi, a odlaze glasni. Još 1955. godine, u prvoj sezoni Kupa evropskih šampiona, Jurgorden je predstavljao Švedsku kao njen prvak – i to u eri kada je švedski fudbal bio ozbiljna sila, sa igračima poput legendarnog Kurta Hamrina. Iako tada nisu stigli dalje od četvrtfinala, ostavili su trag kao prvi švedski klub koji je nastupio na evropskoj sceni.

I sada – 2025. – kao da su se krugovi istorije zatvorili. Jurgorden, tim koji se nikada ne predaje, tim koji ne zaboravlja gde je počeo, vratio se da uzme ono što im je godinama izmicalo: priliku da stigne do evropskog polufinala. Niko ih nije zvao. Niko ih nije očekivao. Ali sada – svi ih vide i videće ih i Stamford Bridž. Švedska se sprema za slavlje. Navijači Jurgordena će do kasno u noć paliti baklje pored jezera Malaren, zveckati zastavama i pevati himnu kluba – onu istu koju su pevali još njihovi dedovi, dok su nosili vunene šalove i čuvali čast plavih.

A u Beču? Povratak Rapida u svakodnevicu biće tih, težak, veoma gorkog ukusa. Dok se igrači budu vraćali kućama kroz tihe avenije Hiteldorfa, neće biti povorke, ni pesme, ni dima. Samo pokoji šal na retrovizoru, poneki zgažen plastični pehar na asfaltu, i pogled navijača koji govori: „Opet smo propustili voz.“ I dok se Jurgorden n bude ukrcavao na let kući – sa osmesima, selfijima i vetrom slave u kosi, Rapidu će ostati da se preispituje – kako su sve imali, a ništa zadržali. Evropa piše novu bajku. Ovog puta – na švedskom jeziku.

LIGA KONFERENCIJE – ČETVRTFINALE (REVANŠI)

Četvrtak

Fjorentina - Celje 2:2 (1:0) - ukupno 4:3
/Mandragora 37, Ken 67 - Matko 54, Nemanič 65 /

Jagjelonija - Betis 1:1 (0:0) - ukupno 1:3
/Čurlinov 81 - Bakambu 78/

Čelsi - Legija 1:2 (1:1) - ukupno 4:2
/Kukurelja 33 - Pekhart 10, Kapuadi 53/

Rapid Beč - Jurgorden 1:2, produžecima 1:4 - ukupno 2:4
/Une Larson ag 45 - Danijelson pen 42, Kosugi 77, Guliksen 93, 105/