Uvek veruj Miloju i Mići Ivaniću

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Graca)

Ako se neko naroavoučenije može izvući iz jučerašnjeg podviga Crvene zvezde u Gracu, ono bi moglo da glasi – uvek verujte u Vladana Milojevića i Mirka Ivanića. Kao mnogo puta dosad šef struke i kapiten crveno-belih jasno su pokazali da i te kako pripadaju ozbiljnom fudbalskom miljeu i da apsolutno zaslužuju uloge u kojima se nalaze u Crvenoj zvezdi.

Strateg iz Aranđelovca je još jednom doživeo renesansu kao autsajder, baš onda kada su ga svi otpisivali. Iako je imao najteže okolnosti u oba mandata, dosta promena u timu, a potom i neverovatan broj povreda. Iako mu je danima iza leđa stajala senka Alberta Rijere, uspeo je da zadrži fokus, veže tri pobede u Evropi i postane drugi trener Zvezde, posle Dejana Stankovića, sa dvocifrenim brojem bodova u nekom evropskom takmičenju, na uzorku od šest utakmica.

Ako se slavljima nad Lilom i FCSB-om i imalo šta zameriti od strane zvezdaške javnosti, sinoćna je bila čista kao suza. Čista kao one iz najboljih Milojevićevih dana na stadionu "Rajko Mitić". Protivnik je prvo bio onesposobljen da igra igru koja mu najviše odgovara, a onda se bez umiranja u lepoti čekala šansa za kontraudar. On je prvi put ove sezone u Evropi stigao glavom posle kornera, koji su i te kako nedostajali Crvenoj zvezdi, a najviše Vladanu Milojeviću i njegovom stručnom štabu.

Milojevićeva Zvezda je na Merkur Areni ličila na neumornog boksera, koji izdržava 12 rundi i na kraju odnosi pobedu, iako mu je jedno oko potpuno zatvoreno, a otok na drugom uzeo maha. Krenuo je da uzvraća onda kada je delovalo da bi mogao da počne da gubi tlo pod nogama i na kraju stigao do pobede.

Zanimljivo, Milojeviću je ovo bila peta pobeda u Ligi Evrope i svaku je ostvario rezultatom 1:0. Prve dve je upisao sada već davne sezone 2017/2018. protiv Kelna, a onda su stigle ove tri vezane. Kada se igra na ovaj način, kada je na delu istinska „Milojevka“, sa mnogo borbe, trčanja i taktičkog nadmudrivanja, navijači Crvene zvezde nikada neće imati zamerku. A sinoć su imali samo reči hvale za šefa struke, koji je pronašao dobitnu kombinaciju u Gracu.

Imao je Milojević nekoliko taktičkih „specijala“. Žrtvovao je desnu stranu, da bi na levoj pravio višak. Gurnuo je Hendela na neprirodnu poziciju, kako bi dobio još jednog igrača u manevru. Bivši vezista Gimaraisa se nije najbolje snašao u prvih 45 minuta, ali je posle počeo da zatvara prostor na pravi način, a nakon njegove presečene lopte otvorila se akcija koja je iznedrila ključni korner na utakmici.

Foto: FK Crvena zvezda

Jedan od Milojevićevih najuspešnijih „specijala“ ove sezone bila je uloga Mirka Ivanića protiv Šturma. Iskusni vezista iz Bačkog Jarka je bio svoj na svome, autoritativan u stavu, brži sa loptom nego bez nje. Svaki put kada je sa prodirao kroz protivničku polovinu, izgledalo je kao da igrači Šturma naspram sebe imaju igrača više klase. Na kraju, dominantan je bio i u skoku, iako taj segment igre ne predstavlja njegovu glavno oružje. Ali, čini se da su taj pefrektni korner Elšnika i odlični trzaj glavom došli kao prava nagrada za Ivanićevu dominaciju u Gracu.

Sve do sinoć, forma Mirka Ivanića je predstavljala nešto što je dodatno peklo otovrene Zvezdine rane. Bilo je jasno da iskusnom vezisti treba više vremena nego nekim drugim igračima da dođe do željenog ritma, posebno što su ga na tom putu usput usporavale i povrede. Na levom krilu je u dosadašnjem toku evropske sezone delovao melanholično i nemoćno u pokušaju da nadmudri ili pretrči protivničke defanzivce. A svežine mu je nedostajalo i onda kada je ulazio u završnicu akcija da zatrese protivničku mrežu.

Možda je baš ta promena pozicije bila neophodna Mirku da doživi istinski reset. Odlično je koristio prostor, što su mu omogućavali i Tiknizjan i Milson, čestim pravljenjem viška na levom boku. Pa i Hendel kao dodatni igrač iza leđa Zvezdinog napadača. Vezni red Šturma je upravo zbog Hendela konstatno bio u deficitu, što je Ivanić, kao neko ko pravi razliku i sportskom inteligencijom, i te kako uspeo da iskoristi i pronađe pukotine između protivničkih linija.

Na taj način se opet vraćamo na odlično spremanje utakmice Zvezdinog stručnog štaba. Milojević je iz onoga što je imao na raspolaganju izvukao maksimum, pa je čak i rovitim Arnautoviću i Duarteu podelio minutažu na po poluvreme. Zvezda je tačno znala šta hoće da uradi na terenu, uz dozu sreće koja joj je bila neophodna u prvom poluvremenu. Došla je do prednosti onda kada joj je najviše odgovaralo, a potom u Milojevićevom stilu zatvorila meč, usporila ritam, „ukrala“ koji minut od protivnika, pa se na kraju u Gracu slavila velika evropska pobeda.