Vatra u Srcima bukti, neka strepe Seltik i Rendžers: Nećemo stati, živimo u zemlji snova

Poznati škotski pisac Ser Valeter Skot je 1817. godine dobio pismo od gospođe Goldi, supruge vladinog zvaničnika. Pisala je o devojci Helen Voker, ćerki farmera koja je 1738. peške išla od Dalkvirna do Londona. Tražila je kraljevsko pomilovanje za svoju sestru Izabel .

Ovo je Skota inspirisalo da počne da piše roman „Srce Midlotijana“. Radnja se vrti oko lika Džini Dins, devojke iz skromne porodice, čija je sestra Efi pogrešno optužena za čedomorstvo i suočena je sa pogubljenjem. Roman je hvaljen zbog bogatih istorijskih detalja, složenih likova i istraživanja društvenih i moralnih pitanja. Ostao je jedno od najvažnijih dela Valtera Skota i klasik škotske književnosti.

E sad, mnogi se pitaju kakve veze ovo ima sa fudbalom. Verujte – ima. Šta ako bih vam rekli da po ovom čuvenom književnom delu jedan poznati klub nosi ime i to ne bilo koji, nego najstariji u Edinburgu, bivši šampion Škotske – Harts of Midlotijan. Tako je, knjiga je bila inspiracija za naziv. Danas je isti taj Harts je jedna od najlepših priča škotkskog fudbala.

Popularna Srca su pobedom protiv Seltika (3:1), pobegla Keltima na osam bodova prednosti i u ovom trenutku suvereno drže lidersku poziciju. Zamislite samo, pojavio se klub koji ozbiljno pretenduje na titulu, a ne zove se Seltik i Rendžers. Tako nešto nikad nismo videli u poslednjih 45 godina. Hegemonija velikana iz Glazgova je postala tolika da Premijeršip važi za jednu od najdosadnijih liga u Evropi.

Možda je došlo vreme da se najzad ljudi pitaju šta je moguće, a šta nemoguće u škotskom fudbalu. Harts je položio najveći test od početka sezone i pokušaće da kreira bajku u rangu one kad je Monpelje osvojio titulu u Francusku. Zato što Harts ne da igra dobro, nego dominira, vatra u Srcima bukti, hoće da promeni poredak u šampionatu i konačno prekine dominaciju blizanaca iz Glazgova.

©Printscreen

Fatalizam je odavno zahvatio taj prostor Velike Britanije. Navijači svih klubova su se odavno pomirili sa tim da nikada neće videti drugog šampiona, povremeno bi se pojavio neko kao Aberdin prethodne sezone, nanizao bi dobre rezultate i onda se raspao.

Razlog zašto su se očekivanja podigla baš od Hartsa, leži u činjenici da je manjinski vlasnik kluba postao gazda Brajtona, Toni Blum. Ušao je u klub, odmah ubrizgao 11.000.000 evra i obećao da će tim iz Edinburga postati šampion u sledećih pet do deset godina.
„Mislim da bi škotskom fudbalu dobro došla promena. Da bude dinamičnije, da ne gledamo trku dva konja svake sezone ili jednog kao što je bio slučaj poslednjih 15 godina. To ne može biti dobro za fudbal u ovoj zemlji, nije dobro ni za repzentaciju, a posebno je loše što drugim klubovima ne ide dobro u Evropi“, rekao je Blum prilikom dolaska.

Naravno, još je rana faza sezone, odigrano je devet utakmica, ostalo je još 29. Neki bi rekli da nije mudro sanjariti, pogotovo kad znate koliko ima jačih od vas. Ali zar nije fudbal baš to – sanjarenje. Zar to nije ono što je Klaudio Ranijeri uradio sa Lesterom, Oto Rehagel sa Grčkom ili Brajan Klaf sa Notingem Forestom. Zar ne sanjate, dragi čitaoci i vi neke velike snove, zar vas nije to barem jednom zapljusnulo. Šta fali onda da Harts doživi isto.
"Mislim da su naše prilike za rast ogromne. Radi se o strukturalnim promenama i tome dokle bi Harts mogao da stigne. Zaboga, ako grad sa manje od 1.500 stanovnika u Švedskoj može da osvoji ligu, možemo i mi. Ja sam neko ko voli da se poredi na internacionalnom nivou. Gledam AZ Alkmar, Viljareal, Atalantu, Union Berlin... Ako pogledam finansijske prednosti Seltika i Rendžersa, shvatam da jaz nije nepremostiv. Ekonomija Brajtona je sjajna u poređenju sa drugima u Engleskoj. Morali bismo da budemo u stanju da to radimo u Edinburgu, koji je na mnogo načina srećniji i bogatiji grad od Glazgova", rekao je direktor kluba Džejms Anderson.

On je motorna snaga kluba i koristeći bazu podataka Brajtona koju mu je ustupio Blum, Harts je počeo da ostvaruje fenomenalne rezultate. Klub je prvi put u prelaznom roku platio preko milion evra za igrača. Brazilski vezista Eeduardo Ageu je doveden za 2.000.000 iz Santa Klare, Grk Aleksandros Kiziridis je stigao za džabe iz slovačkog Zemplina, kao i golman Aleksander Švalou iz Union Berlina.

Vrednost igračkog kadra popularnih Džambosa iznosi 18.000.000 evra, najskuplji igrač je procenjen na 2.000.000. Tim kojim raspolaže Brendan Rodžers košta 132.500.000, Rendžersov 104.500.000. Policajci su napravili velike kikseve u dovođenju igrača u letnjem prelaznom roku i navijači su besni. Harts je u drugoj ligi Norveške pronašao Klaudija Bragu i platio 520.000 za njegove usluge. Čovek ima više golova od svih napadača Rendžersa zajedno.

©Printscreen

Jedan od najvećih heroja uspona Hartsa je Lorens Šenklend. Prethodne tri sezone je bio najbolji strelac ekipe, Iskusni napadač je već postao legenda kluba, a juče je golom iz penala ispostavilo se, overio ogromnu pobedu.
„Njegove brojke i statistika trčanja su veće nego kod bilo kog drugog igrača u ekipi. Možda nema sprinteve visokog intenziteta, a opet, pokriva više terena nego ostali. Poseduje smirenost i samopouzdanje da donese pravu odluku, postizanje golova mu je u krvi. Da li ste videli kako je izveo penal? Briljantno, vežbao ih je stalno tokom treninga“, hvali Šenklenda trener Derek Makines.

Nekadašnji trener Aberdina je poznat po tome da je vešt u ublažavanju očekivanja i stvaranju timskog duha. Čovek uvek odmerenog ponašanja i savršeno pedantan u pripremi utakmice. Možda je to jedan od ključeva uspeha, igrači su kao braća, na terenu su spremni da poginu jedni za druge i da se nadigravaju sa svima. Protiv Seltika su nadmašili sezonski prosek po broju šuteva u okvir gola (sedam). Kasper Šmajhel je na Tajnkeslu imao više odbrana nego u bilo kojoj drugoj ligaškoj utakmici ove sezone.

Navijače trese najveća euforija u poslednjih ko zna koliko godina. Jedan od njih je bio toliko impresioniran da je posle utakmice prokomentarisao.
„Osam bodova više, i gol razlika plus 11. Nalazimo se u zemlji snova, igrači su bili veličanstveni. Neka strepe Seltik i Rendžers, nećemo stati. Da li mislim da možemo da osvojimo titulu? Svake sezone, čak i da imamo slabiji tim nego sad. Sanjam, navijam i čekam sledeću utakmicu i pobedu“.

Koliko god sve potpadalo pod veliku euforiju, Harts je zaslužio da makar na tren oseti šta znači biti ispred suverenih vladara škotskog fudbala, pošto titulu nije osvojio 65 godina, a klub je pre 20 godina doživljavao stravu i užas od strane čoveka po imenu Vladimir Romanov. Godina je 2003. Klub iz glavnog grada Škotske je u tolikim finansijskim problemima da se ozbiljno razmišljalo o prodaji stadiona Tajnkesl. Ruski biznismen u Harts ulazi nakon što je odbijen od strane Dandi junajteda, Dandija i Danfermlajna.

©Printscreen

Prodavao je navijačima bajke o tome kako za trenera planira da dovede Otmara Hicfelda, Klaudija Ranijerija, Bobija Robsona ili Kevina Kigena. Svi su u nekom momentu bili kontaktirani. Niko nije hteo da sarađuje sa Romanovim. Ispostavilo se da se mešao u rad šefova struke, želeo da se pita oko sastava tima, a isprobavao je eksperiment sa dovođenjem igrača i trenera iz Litvanije. Harts je doveden do prosjačkog štapa, plate igračima su stalno kasnile, bonusi nisu isplaćivani, a Romanov je živeo u svom svetu, čak je i sina zaposlio u klubu. Kulminacija je došla 2013. godine. Zbog duga od 15.000.000 evra prema banci, Harts je morao da proglasi stečaj. Romanov je tek tad otišao. Ostaće upamćeno da je za osam godina smenio 13 trenera.

Ovaj period je pamti se kao jedan od najgorih u istoriji kluba, navijači ga se i sada nerado sećaju. Možda ja baš to glavni razlog njihove ekstaze i zadovoljstva, sve podmazano Blumovom finansijskom injekcijom i upravljaćkim sposobnostima. Dok se Seltik i Rendžers razbacuju novcem, Harts se oslanja na bazu podataka i bira da pametno kupuje kako mu se opet ne bi desio neki Vladimir Romanov.
„Modelu su potrebne dve ili tri godine da u potpunosti krene da funkcioniše. Apsolutno sam spreman da uradim šta mogu u okviru toga. Nemamo nameru da se povučemo. Nastavićemo dalje“, rekao je direktor Džejms Anderson.