Ž. PantelićVažno je i ko je čiji drug: Mančini novi selektor sa Ranijerijem na mestu Maldinija
Vreme čitanja: 4min | uto. 28.07.26. | 13:41
Gazeta delo Sport nije oduševljena ovakvim izborom, ali je i Antonio Konte imao žestoke kritičare
(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)
Predsednik FS Italije Đovani Malago je obavestio članove Saveta FS Italije da pregovara sa Robertom Mančinijem da preuzme reprezetnaciju. Na taj način je Malago odlučio da preseče čvor i preuzme odgovornost za izbor novog selektora. Podsetimo, predsednik FS Italije predlaže ime novog selktora dok Savet FS Italije odobrava njegovo imenovanje. Ipak, radi se o formalnosti jer se nije nikada dogodilo da Savet ospori odluku predsednika fudbalskog saveza.
Izabrane vesti
Paolo Maldini, Leonardo i Andrea Pirlo su već prošlost za nacionalnu selekciju Italije. Avantura Maldinija i Leonarda trajala je 16 dana, a Pirlova nije ni počela. Jedina dobra stvar u celoj priči je termin. Mnogo bolje je da je došlo do razilaženja između predsednika FS Italije Đovanija Malaga i Maldinija odmah na početku mandata, nego kasnije u jeku kvalifikacija za Evropsko ili kasnije Svetsko prvenstvo.
Očigledno, Malago i Maldini se nisu razumeli oko razmera i dubine autonomije. Prvi čovek FS Italije tumačio je Maldinijevu autonomiju u okviru dijalektike između vrha FS Italije, ali i javnosti, jer nacionalna selekcija pripada svima koji vole fudbal, dok je igračka legenda Milana i Azura interpretirala autonomiju kao apsolutnu kategoriju.
Valja precizirati da je Malago pokušao sve što je do njega da zadrži Maldinija i Leonarda. Predsednik FS Italije predložio je Maldiniju da izađe sa drugim imenom za mesto selektora sa liste koju su on i Leonardo napravili. Na taj način bi se, po Malagu, spasli i jare i pare. Međutim, Maldinijev odgovor je bio: ili Pirlo ili odlazimo.
Pitanje selektora je veoma škakljivo za svakog predsednika FS Italije, a pogotovo sada kada se nosi teret dvanaestogodišnjeg odsustva sa mundijala. Sve priče o projektima, reformama, vremenu, uzimanju pelcera od Španaca ili Francuza zvuče lepo i logično, ali padaju u vodu pred prostim pitanjem: hoćemo li videti Italiju 2030. konačno na Mundijalu? Odrasla je čitava jedna generacija Italijana, postala je i punoletna, a u svom sećanju nema nijednu utakmicu Azura na Mundijalu.
Malago se nalazi u veoma nezgodnoj poziciji. Njega su na čelo FS Italije doveli predsednici Serije A, svi osim prvog čoveka Lacija Klaudija Lotita, koji je jedini bio protiv. Isti ti čelnici klubova žele Antonija Kontea za selektora jer smatraju da je bivši trener Juvea, Napolija i Intera jedina garancija za plasman na Evropsko i Svetsko prvenstvo. Na drugoj strani, Roberto Mančini je izbor Malaga.
Rekli smo da javno mnjenje igra veliku ulogu, pogotovo sa sve širom difuzijom i uticajem društvenih mreža. Njima treba dodati i italijanske medije koji imaju različite stavove. Jedni opraštaju ili minimalizuju činjenicu da je Roberto Mančini usred avgusta pre tri godine ostavio Italiju na cedilu zbog 25.000.000 evra, koliko je vredeo njegov ugovor sa Saudijskom Arabijom.
Dodatna otežavajuća okolnost za Mančinija je ta što je obavestio tadašnjeg predsednika FS Italije preko elektronske sertifikovane pošte, a zatim se danima nije javljao na telefon, ni Gravini ni drugim ljudima iz Saveza. Ponašanje Mančinija u datoj situaciji smatra se još problematičnijim jer je Gravina čvrsto stao uz njega nakon debakla u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru 2022. godine, kada je Severna Makedonija izbacila Italiju.
Veoma oštru kampanju protiv Mančinija vodi najznačajniji italijanski sportski dnevnik Gazeta delo Sport, dok rimski list Korijere delo Sport podržava Malaga i Mančinija. Nije tajna da glavnog i odgovornog urednika Korijera, Ivana Zazaronija, Malagoa i Mančinija veže višedecenijsko prijateljstvo.
Štaviše, Mančini i Malago redovno igraju rekreativno mali fudbal i od preuzimanja FS Italije Đovani ima ideju da vrati Mančinija na klupu Azura.
I Antonio Konte ima veoma žestoke kritičare koji podsećaju da je i on napustio reprezentaciju na, eufemistički rečeno, nekorektan način 2016. godine. Podseća se da je Konte iskoristio reprezentaciju Italije da premosti period kada je dao ostavku u Juventusu na početku priprema za sezonu 2014/2015.
Drugi veliki problem Kontea je što posle Juventusa (ostao tri godine) ne uspeva da izdrži više od dve godine na jednom mestu, bez obzira na to da li se radi o reprezentaciji ili klubu iz Serije A ili Premijer lige. Ipak, predsednici Napolija Aurelio De Laurentis i Intera Bepe Marota, arhitekte Malagoovog izbora za predsednika FS Italije, predvode klubove Serije A koji u Konteu vide jedino pravo rešenje.
Kuriozitet je da će, bez obzira na to ko bude imenovan za selektora Italije, Lele Orijali biti deo novog stručnog štaba, budući da je bivši vezista Intera i član Azura koji su osvojili Mundijal 1982. godine blizak i sa Mančinijem i sa Konteom, i obojica ga žele pored sebe u slučaju da im budu povereni Azuri.
Đorđo Kjelini se povukao iz trke za mesto tehničkog direktora Azura. Rukovodilac Juvea zahvalio se svima koji su ga predložili ili su mislili da je on dobro rešenje, ali je podvukao da je sasvim zadovoljan pozicijom koju ima u Juventusu i nema nameru da je menja.
U poslednjih nekoliko sati isplivalo je ime Klaudija Ranijerija za tehničkog direktora Azura. Bivši trener Rome i kreator čuda u Lesteru poseduje veliko iskustvo i harizmu, ali se postavlja pitanje da li u svojoj 75. godini života može da se uhvati u koštac sa zahtevnim poslom da reformiše italijanski fudbal? Pitanje je legitimno, baš kao i opravdanje: ako se za funkciju predsednika najjače države na svetu, Sjedinjenih Američkih Država, mogu kandidovati i pobediti osamdesetogodišnjaci, zašto Ranijeri ne bi mogao da, kao svojevrsni legat, italijanskom fudbalu ostavi reformu koja bi preporodila Kalčo?