Večiti derbi okom statistike: Tandem Dragović – Eraković „pojeo“ Gomeša, najviše driblinga prodao Ivanić

Partizan je pobedom u 166. večitom derbiju imao priliku da liši Superligu uzbudljivosti i neizvesnosti, kada je šampionska trka u pitanju, ali na stadionu „Rajko Mitić“ nije bio ni bleda senka onog tima koji je eliminisao prašku Spartu iz Lige konferencije. Tim Aleksandra Stanojevića kao da je bio isceđen. Istina, nije ni navikao da igra dva jaka meča u četiri dana, a upravo je to bio jedan od aduta Crvene zvezde. Svikli su se crveno-beli tokom niza godina igranja u Evropi – što u Ligi šampiona, što u Ligi Evrope – da u večiti derbi uskoče sa međunarodne scene, i reklo bi se na iskustvo rešili su arhineprijatelja.

Zvezda je trijumfom u 166. izdanju večite priče prišla crno-belima na dva boda, šampionska trka dobila je novu notu, a crveno-beli ogromnu injekciju samopouzdanja pred dvomeč sa Rendžerskom, ali i za napad na novu titulu. Izveo je sastav Dejana Stankovića mat u dva poteza, a da je bio superiorniji – što se videlo i golim okom – potvrđuje i statistika.

Prosečan indeks Crvene zvezde u večitom derbiju iznosio je 269, dok je Partizanov 218. Jedini koji su prebacili indeks granicu 300 bili su Aleksandar Katai (309) i Gelor Kanga (303). Kod Partizana je najveći indeks, od igrača koji su odigrali ceo meč, imao golman Aleksandar Popović – 252. A, sveukupno Živković je bio na 259 indeksnih poena. Čak desetorica Zvezdinih fudbalera imali su bolji indeks učinak od najboljeg u Stanojevićevom timu po tom statističkom parametru.

Uputila je Zvezda 12 šuteva na gol, sedam u okvir gola, dok su crno-beli sedam puta odapeli ka Borjanu, a samo u dva navrata golman aktuelnog šampiona Srbije morao je da interveniše. Ni kada je reč o duelima odnos snaga nije bio preterano drugačiji. Partizan je dobio 43 odsto duela (184/80), Crvena zvezda 57 odsto (184/104). odlučnije su Stankovićevi momci ulazili u duele, ostvarivali su bolje pozicije, kako u skok igri, tako i na zemlji. Bilo da se radilo o duelima u polju napada ili odbrane.

Sve to govori o agresivnosti Zvezde i netipičnoj malokrvnosti Partizana. A, upravo je sastav Aleksandra Stanojevića krasila temperamentnost i ulazak u meso tokom većeg dela sezone. Izostalo je agresivnost u večitom derbiju, pa Partizan spram toga i nagrađen prvim porazom u šampionatu Srbije.

Mirko Ivanić (©Starsport)

Crveno-beli su direktnim napadom na čuvare, tj. driblingom, razbijali Partizanove linije tima. Prošlo je 14 od 19 driblinga Crvene zvezde, a najviše ih je napravio Mirko Ivanić, koji je u četiri od pet takvih situacija izašao kao pobednik. Pratili su ga u stopu Kristijano Pičini, debitant u večitom derbiju i Gelor Kanga, koji su imali jedna manje. Lider Superlige nije previše ni pokušao driblingom da napravi, previše su crno-beli mazili loptu i tapkali u mestu. Niko više od dva driblinga na meču nije napravio, a stoprocentni bili su samo Miloš Jojić i Slobodan Urošević.

Najviše puta na meču udarac su oprobali Mirko Ivanić i Aleksandar Katai, strelac drugog gola, kojim je zapečatio sudbinu Parnog valjka na stadionu „Rajko Mitić“. Tri puta su zategnuli – dva puta je lopta završavala u okviru gola i Popović je stavljan na muke. Dok su u taboru Partizana samo Marko Živković i Kvinsi Menig pucali u okvir gola. Holanđanin je imao i najbolju šansu, ali je u 20. minutu Milan Borjan uspeo da mu skrati ugao i osujeti njegov pokušaj.

Saša Zdjelar nije bio na nivou na koji je navikao kompletan stručni štab Partizana, ali i pored toga u jednom parametru bio je najbolji – duelima. Doduše, ne procentualno. Dobio ih je 16 od 26, a kod Zvezde je zablistao bonus Strahinja Eraković. Opredelio se Stanojević da napadne mladog štopera crveno-belih – sasvim logično – ali nije previše iz toga profitirao. Stasao je Eraković uz Aleksandra Dragovića, komandanta odbrane, u pouzdanog defanzivca i u Zvezdinom timu bio je igrač sa najviše dobijenih duela. Imao je jedan manje dobijen od Zdjelara, a takođe je presekao i 10 lopti. U tom segmentu istakao se i Seku Sanogo, koji ih je imao 13, kao i Igor Vujačić sa 14 oduzetih.

Rikardo Gomeš u sendviču između Sekua Sanoga i Gelora Kange(©Starsport)

Rikardo Gomeš je strah i trepet za protivničke odbrane u Superligi, ali ne i za Zvezdinu. Nije se naigrao Gomeš pored Aleksandra Dragovića u prvom derbiju, u drugom je bio – nevidljiv. Procentualno je bio najslabiji u duel igri (19 odsto), dobio je samo šest od 31 duela,a u vazduhu – nijedan. Ostvario je Partizan napredak u duel igri kada je na teren kročio povratnik Jevtović, dobili su crno-beli na čvrstini, ali tada je Zvezda počela da se povlači i u potpunosti je kontrolisala meč. Kada je reč o startovima na loptu, diplomski rad odbranili su Eraković i Stankovićev specijalista za velike utakmice - Slavoljub Srnić. Obojica su imala po tri uspešna starta, a defanzivni fezista bio je statistički bespekoran (3/3).

Partizanovi defanzivci su najviše držali loptu u nogama i distribuirali je ka napred, nisu pokušavali sa rizičnim dodavanjima, već su ih uglavnom slali prvom čoveku do sebe, što je omogućilo Zvezdi bolje postavljanje i lakše rešavanje napada rivala. Nedostajalo je Partizanu kreacije, a najviše dodavanja razmenili su Siniša Saničanin i Slobodan Urošević. I kod Zvezde su defanzivci najviše kombinovali, konkretno štoperski par Strahinja Eraković – Aleksandar Dragović, ali je odlično radila veza Mirko Ivanić – Gelor Kanga. Nije bilo šumova, kao na relaciji između kreatora igre crno-belih, i to je bio jedan od presudnih faktora.