Veliki intervju Marka Nikolića: Nikada nisam vređao ruski fudbal, svima je jasno da je kvalitet opao
Vreme čitanja: 9min | sub. 09.11.24. | 14:54
Posle poraza od Spartaka Dejana Stankovića srpski strateg u opširnom intervjuu između ostalog govorio i da neki igrači umeju da glume da im je poraz teško pao i da je njima mesto u pozorištu, pričao i o bombardovanju, srpsko-ruskom bratstvu, životu u Moskvi
Imao je moskovski CSKA seriju od devet uzasopnih utakmica bez poraza u Premijer ligi Rusije predvođen s klupe Markom Nikolićem i naziralo se da bi posle dugo godina Armejci mogli da napadnu titulu šampiona Rusije. Nije dobra forma potrajala dovoljno da bi se CSKA primakao najvećim favoritima za tron, pošto je u prošle tri utakmice u svim takmičenjima odigrao dva puta nerešeno i jednom izgubio. Sve je počelo kiksom protiv Fakela iz Voronježa (0:0), nastavilo se porazom u velikom moskovskom derbiju od Spartaka (2:0), a onda se nadovazeo i remi protiv Rubina iz Kazanja u prvoj utakmici četvrtfinala kupa.
NIje baš Nikolić dobre volje od kako je poražen od sunarodnika Dejana Stankovića prethodne sedmice, a na to su se nadovezale i pomalo provokativne konstatacije ruskih novinara, koji su očigledno pogrešno protumačili da je Marko Nikolić hteo da uvredi ruski fubdal.
Izabrane vesti
"Velika je razlika u pogledu ruske lige i ruskog fudbala uopšte, kada se sagledao ono od pre sankcija i sada ovo, ovo je nešto drugo. Nivo jeste pao, ali je ostao na zadovoljavajućem nivou. Nikada nisam vređao ruski fudbal. On se mora poštovati. Prvo, ruska liga postoji zbog nivoa ruskih fudbalera. Sjajno je što klubovi koriste ovo vreme da se izbace više mladih ruskih, zanimljivih fudbalera - to je sjajno. A prosečan nivo stranaca je, naravno, pao - to je svima jasno. Zašto raspravljati o ovome? Dovoljno je reći da su u Lokomotivu dolazili igrači iz PSŽ-a, Intera i Mančester sitija, a da sada takvih transfera nema. Ali, mi smo svakako svesni toga..."
Govorio je Nikolić i o značaju igranja evropskih kupova
"To je takođe velika stvar u evropskim takmičenjima. Kada u utorak ili sredu igrate s Bajernom, Juventusom i Realom, a za vikend dobijete Krasnodar, Zenit ili Spartak, pa opet igrate Ligu šampiona, motivacija fudbalera je uvek na vrhuncu, imate pažnju medija i navijača skoro svakodnevno. Tribine su takođe bile pune navijača.
Deluje da CSKA još nije spreman da se bori za titulu, koje nema od 2016. godine.
"Nikad to neću reći. U svaki meč idem sa ciljem da pobedim. Uvek ću imati najviše ciljeve. Sezona će pokazati šta zaslužujemo. Do poslednjeg susreta imaću želju da se borim za šampionat, ako bude moguće. Ali sada moramo razmišljati, raditi više i biti malo skromniji u medijskom prostoru. Ovo je moje prvo pojavljivanje u ruskim medijima posle pet meseci, osim u intervjuima pre utakmice. Razumem da je bilo mnogo pitanja. Međutim, nisam komunicirao ne zato što nisam hteo, već zato što mislim da je to za sada dovoljno. U medijskom prostoru smo na najvišim mestima, ali na tabeli smo na drugom nivou. Treba nam balans. Razumem da živimo u vremenu medija. Uvek sam imao dobar odnos sa medijima, ali balans je važan deo. Da, moramo da radimo na imidžu kluba da bismo privukli naše navijače. Učestvovaću na svakom klupskom događaju. Ali najviše volim dobru igru i rezultat tima.
Radio je Nikolić u Partizanu, video navijačko ludilo na derbiju sa Crvenom zvezdom. Sada otkriva kako se osećao kada je video prazne tribine na utakmicama CSKA.
" Srce me boli. O tome sam razgovarao 15-ak puta, stadion CSKA je za mene najfudbalskiji stadion u Rusiji, ja sam zaljubljen u njega. Veoma je engleski, sličan Stamford Bridžu. Stvarno mi se sviđa arena. Kada su tribine bile pune na Kupu bratstva, kada su utakmice Kupa bile rasprodate – bilo je sasvim drugačije. Sve performanse fudbalera idu na viši nivo kada su tribine pune. Ali kada ste već pod sankcijama, bez evropskih kupova, a ponekad i po pet hiljada ljudi dođe na utakmice... Ovo je nemoguće. Ovo je nešto novo za mene. Kada sam radio u Lokomotivi, to nije bio slučaj. Rusko prvenstvo je zvanično bilo jedno od šest najboljih evropskih liga. Klubovi su se borili za Ligu šampiona, Ligu Evrope i opstanak. Skoro svaka prvenstvena utakmica bila je odlučujuća. U tom smislu, svaki korak i akcija svakog igrača i tima je bio važan i odgovoran".
A sada?
"Sada samo navijači mogu da pomognu. Sada, nažalost, imam osećaj da ima utakmica u kojima nikome ništa nije potrebno. I tako sam mislio pre povratka u RPL , kada sam gledao utakmice na TV-u dok sam radio u UAE. Postoje utakmice u kojima ljudi igraju jednostavno zato što su za to plaćeni - to je sve. Ne bi trebalo da bude ovako. To mi smeta kao treneru, pa želim da promenim ovo u svom timu. Svaka utakmica mora da se igra kao da je poslednja, kao da je najvažnija. Ovde nema izgovora. Ako niste srećni što nema evropskih kupova, morate doneti odluku i otići. Ako mi odjednom bude dosadno ovde i shvatim da mi se više ne sviđa ovako, sigurno ću doći kod svojih menadžera i reći: „Momci, hvala vam puno, ali nisam zadovoljan. Ali do poslednjeg dana kada budem ovde, boriću se u svakoj utakmici kao da je za Ligu šampiona. To je pristup koji očekujem od svake osobe koja nam je bliska. Navijači mnogo pomažu - njihov naboj ne dozvoljava igračima da se opuste. To se ne odnosi samo na CSKA, već i na Zenit, Spartak i Lokomotivu – klubove koji imaju veoma jaka navijačka kretanja. Uživam u navijačima i na tribinama - kod kuće i u gostima u kup utakmicama. Kada vidite tri i po hiljade ljudi u Nižnjem Novgorodu u utorak uveče, naježite se".
Nije Nikolić baš najraspoloženiji čovek u Rusiji posle poraza od Spartaka 2:0.
„Pre toga smo imali dobar deo bez poraza: devet utakmica zaredom. Kada gledate utakmicu u reprizi i bez emocija, vidite je mnogo drugačije. Gotovo sve je odlučio gol Bongonde. Spartak takođe nije imao ozbiljnijih momenata. Imali smo mnogo prilika – morali smo da odigramo samo jedan pas više – i to bi bilo dovoljno. Ali u poslednjim utakmicama imamo problema sa ovim. Ovo je derbi, utakmica u kojoj odlučuje jedan šut. Moramo zaboraviti i krenuti dalje. Ako dugo brinete, pokvarićete sve što ste radili poslednja dva-tri meseca. Moramo da radimo na ovome. Ne treba da budete nervozni, već jednostavno preuzimate odgovornost i donosite ispravne odluke".
Da li se Nikolić distancira od takvih poraza i kako se oslobađa stresa?
"Treniram 25 godina. Ranije sam veoma teško podnosio poraze. Uvek sam išao u restoran i popio čašu ili dve vina. Sada je to porodica. Kad sam kod kuće, oporavljam se. Trener ne treba da brine, mora brzo da se udalji. Tim se hrani vašom energijom. Ako pet dana brinete o porazu, ništa neće uspeti. Ima i glumaca u fudbalu koji posebno pokazuju da im je teško posle poraza na dan-dva. A tu je i fudbalski teren - to je mesto gde treba da pokažete i ispravite. A ako želite da igrate tragediju, idite u pozorište". Rekli ste da ćete morati da dodate igrače više klase da biste prešli na sledeći nivo".
O budućim koracima.
" Moramo da težimo poboljšanjima u svakoj oblasti kluba i tima. Prvo, moraćemo da se odreknemo nekoga u svakoj klupskoj strukturi. Možda će stradati i glavni trener. Ne šalim se, ozbiljan sam. A onda na svaku od pozicija treba dodati ljude koji će biti na višem nivou. Ovo se dešava u svakom poslu. Ako se ne radi mnogo, nešto treba promeniti. Na ovom putu morate da promenite sebe i druge ljude. Ništa lično. To je tako jednostavno. Ovo nema veze sa novcem. Naravno, to je povezano u smislu da je sa više novca mnogo lakše izvršiti transfere. Ali nisam od onih koji će to reći kao izgovor zato što ne mogu ništa da urde. Da, mnogo je lakše sa više novca, ali to ne znači da je nemoguće sa manjim budžetom. Govorim o tome da najvažnije donositi prave odluke".
Govorio je Nikolić o odnosu između Rusa i Srba i tome šta se promenilo u Rusiji u odnosu na njegov prvi boravak u najmnogoljudnijoj zemlji sveta?
"Osim komplikacija sa letovima, ništa se nije promenilo. Ipak, nije me briga, haha. Let Moskva-Beograd postoji. Letim bez problema. Jedino što je ranije bilo pet-šest letova dnevno, sada ih ima tri-četiri. Pa, ranije sam mogao da kupim kartu istog dana, ali sada Rusi koriste ovaj let da stignu u Evropu, tako da morate da kupite kartu 10-15 dana unapred. A život u Moskvi je sjajan. Porodica je već dva-tri puta dolazila. Ne bih doveo svoju ženu i ćerku ovde da sam osetio da postoji opasnost".
Još malo o ritualima pred utakmice.
"Jasna mi je slovenska duša – i sam sam Sloven. Upoznat sam sa ruskom kulturom, znam dosta tradicija. Uvek sam zainteresovan da naučim nešto novo. Pre meča se stručno osoblje uvek okupi na čaju – sedimo sat-dva i razgovaramo o svemu osim o fudbalu. Pričamo o ruskom jeziku, kulturi, Srbiji, životu. Jedino na šta sam morao da se naviknem je promena raspoloženja ljudi između oktobra i aprila. Zimi raspoloženje ljudi jako pada. Naravno, ovo mi je razumljivo, ali u fudbalu to ne možete, haha".
Vladimir Ivić je bio impresioniran čistoćom ruskih gradova.
"Nesumnjivo. Ali ovo je bio njegov prvi put da radi u Rusiji. Više se ne čudim tome. Svako ko dođe u Rusiju obraća pažnju na ovu čistoću. Osećam veliku bliskost sa ruskim narodom, jer sam Srbin. Reći ću više – u Srbiji se to mnogo jače oseća. Ako dođete u Beograd i tamo ljudi čuju ruski govor, odmah će vas pozvati kod njih na piće ili meze. Tako je u Srbiji, tamo je na drugom nivou. U Rusiji to nije slučaj. Mada sam u poslednje vreme ovde sve više osećao ovo bratstvo. Kada sam radio u Lokomotivi, to uopšte nisam osećao. Tako je u Srbiji oduvek bilo. S kolena na koleno prenosi se da je Rusija bratski narod. Rusija i Srbija su međusobno uticale na kulturu, bilo je mnogo ratova gde smo bili na istoj strani. Možda nema racionalnog razloga, 99% Srba nikada nije bilo u Rusiji, ali jednostavno jeste".
Ruski fudbal trpi sankcije. Nikolić zna kako je to.
"Ne bavim se politikom, ali na sportski način, to su doživeli i Srbi – od 1992. do 1996. godine. Reprezentacija Jugoslavije je bila luda, spremala se za Evro - izbačeni smo, Danska nas je zamenila i osvojila turnir. Te četiri godine bile su sportska noćna mora za naciju. Imali smo ludi tim i u košarci. Imao sam tada 15-16 godina, ali se dobro sećam svega. Znam da su u Rusiji „devedesete“ oznaka za čitavu epohu. Imamo isto, imali smo svoje „devedesete“. Mislim da smo imali i gore".
Govorio je Nikolić kako ga je rat ojačao.
"Prvi, drugi, treći rat. Svake dve godine je bio rat. Postojao je osećaj velike nepravde, bili smo sami, okruženi neprijateljima. Nije bilo ni svetla, ni benzina, ni hrane. Ali ovo je jedan od glavnih razloga zašto je Balkan tako dobar u sportu. Naš karakter je prejak. Ljudi se čude da imamo toliki broj fudbalera, tenisera, vaterpolista, košarkaša, rukometaša. Jer sportu odgovara karakter onih koji su odrastali u ratu".
Za kraj, Ruse je interesovalo da li se i Nikoliću dešavalo da mu bombe eksplodiraju pred očima.
"Svakako. Bilo je mnogo situacija. Najviše mi se zaglavila u glavi situacija, kada sam imao kuma čiji je otac radio u televizijskom centru. Bio je 23. april 1999. godine kada je na Beograd bačeno mnogo bombi. Bila je noć, nije bilo struje. A onda se nakratko pojavi, pali se mali televizor. A na vestima pokazuju da je bombardovana zgrada televizijskog centra. A na snimku vidim svoje kumče, koji je dotrčao tamo jer mu je tata radio. Nažalost, njegov otac je umro te noći. Ali šta da se radi? Ovo je život".