Alessandro
pre preko 1 godinu
Čovek rekao za titulu ‘91. ono što svako ko razmišlja svojom glavom zna i sam. Razbio je mit i iluziju o nekakvom petogodišnjem planu iz ‘86. Sve i da je postojao takav plan siguran sam da nije podrazumevao tada Prosinečkog i Jugovića koji su imali po 17 godina i još manje demonstracije u Rumuniji i pad Čaušeskua da bi se doveo jedan Belodedić. To je sve bio sticaj okolnosti. Dovodjenje Pančeva i Savićevića je bila velika umešnost i snalažljivost uz veliku logističku pomoć. Iza Zvezde su stajala velika privredna imena onog doba i one države čiji su predstavnici činili upravni odbor kluba i pare nisu bile problem. Problem je što se od svega napravila nekakva legenda da je za sve to najzaslužniji jedan čovek koji je danas sinonim za propast kluba, uzete pare od igrača prilikom transfera, sinonim za poslušnost i servilnost. Jedan beskičmenjak koji je sav svoj ugled koji je nekada imao predao u ruke onima koji će uništiti i ono malo vrednog u srpskom fudbalu krijući se iza njegove velike karijere. Da osvajanje titule evropskog klupskog prvaka zavisi isključivo od nekakvog plana Mančester Siti bi imao jednu ili više osvojenih titula a Čelsi bi ih osvojio u nekim drugim sezonama a ne u onima u kojima je smenjivao trenere u toku sezone.
asdfghhk
pre preko 1 godinu
Objasnio si sve lepo ali smo mi narod mutav i zaludjen zvedom i partizanom i ne kapiramo da se od njih ne zivi i da mi svojim parama placamo svu tu parodiju zvani Srpski fudbal gde se pojedinci bogate nasim parama...
Сотир Ђубре
pre preko 1 godinu
Освајање титуле европског првака не зависи "искључиво од некаквог плана", али ако га нема, онда се сигурно неће освојити. Нико никада у Звезди није рекао: е, ево имамо план, сад ћемо постати шампиони Европе! ... Потребно је да се доста тога сложи, поклопи, а неопходно је и мало среће. Тај "план" је везан за тренерски период Велибора Васовића, Васке је, крајем сезоне 1987-88, говорио о "костуру" тима који је створио и да би, по његовом мишљењу, уз добар избор играча, итд, итд, Звезди ТРЕБАЛО да се деси европска титула у наредних пет година. Ту окосницу су, по њему чинили Стојановић, Маровић, Шабанаџовић, Просинечки, Бинић и Горан Милојевић, за кога се није могло знати да ће у лето 1988. отићи из Звезде. И наравно да нико није рекао - да, чекамо пуч у Румунији, да би Белодедић побегао оданде! Једноставно, ствари се десе или не, Нико у том тренутку није знао за, нпр. Синишу Михајловића. И шта ћемо с тим? ... Звезда је радила у циљу да буде што боља и да се домогне те титуле, али нико није могао да зна кад и да ли ће се уопште то догодити. Нема ту никаквог "мита и илузије" свако ко је у то време нешто значио у Звезди рећи ће да је много фактора утицало на све то.
Alessandro
pre preko 1 godinu
Sotire Milivojeviću zvani Djubre - naravno da Zvezda tada nije bila neki divlji klub kao danas nego su se dovodili i potpisivali provereni igrači. Klub je bio vrhunski organizovan, upravni odbor su činili ugledni ljudi, privrednici koji su obezbedjivali novac i logistiku, radili su vrhunski sportski radnici sa kojima je tim rastao iz godine u godinu. Sve to stoji i naravno da bez dobre organizacije ne bi ni bilo tog uspeha. Suština je u tome što se iz cele te priče uporno stvara mit o ulozi sportskog direktora koji kao da je sam obezbedio novac, sam stvorio tim, sam postavljao trenere i odredjivao ko će da igra a ko neće. Ego, sujeta i veličanje imena Dragana Džajića prati ime Crvene Zvezde poslednjih 30 i kusur godina i odgovoran je za posrtanje i propast kluba. Medju navijačima vlada neko čudno oravilo da je svako ko je dobar sa Džajićem pravi i iskreni zvezdaš a ko nije sa njim na istim talasnim dužinama taj je grobar, ološ, mrzitelj kluba… Terzić se slizao sa njim, preko njega se ušlihtao sa navijačima i sada je Terzić veći zvezdaš od Deja i Piksija, od Muslina, od Vidića, od Jugovića itd. Zato je stadion sve prazniji. Zato se pišu razni proglasi i pozivaju navijači da dolaze a nekada je svaki iskreni zvezdaš bez ikakvog pozivanja sam dolazio i stadion je bio pun.