Veliki vođa me je hteo zato što sam iz Srbije!

Prosto je neverovatno i sramota koliko se naši mediji utrkuju da prevedu more neozbiljnih, neproverenih informacija kada je Severna Koreja u pitanju. Taj "logor smrti" se ismeva i pljuje na svaki mogući način, kao da isti vid satanizacije nismo osetili na našoj koži tokom "nesrećnh devedesetih".

Izmišljotine, bljuvotine stiži iz iste kuhinje, a naši "majstori zanata" ih samo prevedu. Posebno teška artiljerija neistina tuče po Velikom Vođi, drugom nasledniku ove komunističke diktature, Kim Džong Unu. Međutim, ljudi koji su imali retku sreću da obiđu ovu čudesnu zemlju vraćaju se odande sa potpuno drugačijim utiscima, a to su jednakost, pravda, uređenost, a na kraju krajeva i srdačnost. Tamošnji narod živi ono što smo mi živeli u najbolje vreme ovih prostora, iako ih zapadni centri sile već decenijama drži pod totalnom blokadom. Samo zato što su ostali na putu socijalizma i kominizma, što ne mogu da im pokradu za male pare rudnike, vode, fabrike, pa i školovane ljude.

Upravo sa ovakvim utiskom iz Severne Koreje vratio se naš poznati fudbalski stručnjak Mihajlo Ivanović koji je proteklih meseci vodio "25. april", tamošnji najjači klub.

"Mnogo je drugačije i interesantnije od svega što se zna. Ne može ni da se poredi sa našim životima! Pjongjang je prelep grad, moderan, podseća na Novi Beograd sa širokim bulevarima i visokim zgradama. Neverovatno je koliko vole svoju zemlju i koliko su disciplinovani! Vrlo čudna zemlja, naklonjena nama još iz Titovog doba", otkrio je Ivanović u razgovoru za Blic, "Kroz centar prestonice teče reka Dedong sa brojnim adama na kojima su izgrađeni stadioni i svi osim jednog imaju veštačku travu! Njihov nacionalni stadion prima čak 144.000 gledalaca. Na periferiji Pjongjanga je jedan od najvećih zooloških vrtova na svetu u kojem sam proveo pet sati, a ni četvrtinu nisam obišao"

Ivanoviću se po dolasku u Severnu Koreju našao naš čovek, odbojkaški trener Branislav Moro, do sada jedini koji je Srbiji otkrivao drugu, svetliju i "istinitiju" stranu te zemlje.
"Otišao sam u neizvesnost, ništa nisam znao, čak ni klub koji ću voditi, ali mi je srećom pomogao Branislav Moro koji tamo živi i radi godinama. Potpis na moj ugovor sa klubom je stavio lično Kim Džong Un, između ostalog i zbog toga što sam iz Srbije! Kada sam sa klubom osvojio drugi turnir po mom dolasku, kapiten je tražio da se vratiom na teren, bacali su me u vazduh i skandirali "Srbija, Srbija"!"

O tamošnjem fudbalu se, kao i o celoj državi malo šta zna, a i eventualni izvori su upitni koliko i izvori "vesti" iz Severne Koreje koje spomenusmo na početku teksta. Srećom, mi tamo imamo našeg čoveka na terenu da nam otkrije istinu iz prve ruke.
"Tamo nema lige, već se igra šest turnira godišnje. Moj klub, iza kojeg stoji Kim Džong Un, je armijski i najpopularniji. Samo 10 dana pošto sam ga preuzeo selektor mi je uzeo 10 najboljih igrača, ali smo i pored toga pobedili na prvom meču 2:0. Tek tada sam saznao da smo igrali finale i osvojili jedan od turnira! Igrači su talentovani, sjajni tehničari, ali imaju problema sa kondicijom pošto se pripremaju šest puta godišnje kada odigraju do devet utakmica za mesec dana. Ne leče se adekvatno, nemaju  mašine za oporavak, a kada sam im spomenuo ledene kupke, nije ih interesovalo da se igrači ne bi razboleli", izjavio je Ivanović za Blic. 

(foto: Action Images)