Veljko Ilić: Igraš na Svetog Nikolu, znaš da je Bog uz tebe i da su čuda moguća

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)

Ima ta izlizana fraza za golmane da su kao vino, što stariji - to bolji. Dominirao je ove sezone terenima Mozzart Bet Superlige iskusni Saša Stamenković. Briljirao je i Aleksandar Jovanović na golu crno-belih, takođe u zrelim, mada preciznije u najboljim golmanskim godinama. Sa druge strane, dosta klubova šansu među stativama ukazuje mladim čuvarima mreže koji neretko opravdaju očekivanja, a takav je slučaj u Bačkoj Topoli, gde već treću sezonu zaredom gol čuva Veljko Ilić, koji tek treba narednog leta da napuni 22 godine.

Iako je često najmlađi na terenu, neretko sa kapitenskom trakom oko ruke, ne libi se da povremeno podigne glas na saigrače ispred sebe. Rekli bi neki da je golobrad, a on je već iskusio dva takmičenja UEFA kroz grupnu fazu, na pragu je debija za nacionalni tim, te i ne čudi da su se za njega raspitivali velikani poput Fajenorda, Seltika ili Đenove. Takođe, na svom kontu ima i preko 100 mečeva za TSC od čega na 37 nije primio pogodak, što je više od trećine.

Poslednje dve godine su posebno zanimljive, jer baš u njima tim iz Bačke Topole piše najsvetlije stranice svoje istorije, pa se svako malo iznedri neko novo poglavlje.
„Svaka sezona ima neki svoj značaj i neku dobrobit uvek izvučemo iz toga. Uspeh koji smo napravili sada je prolazak dalje u Ligi konferencije, i to je za istoriju. I prošle sezone smo napravili takođe istorijski iskorak, borili se za Ligu šampiona i bili u kvalifikacijama, plasirali se u grupnu fazu Lige Evrope. Ne bih izdvajao nijednu sezonu posebno, obe su baš uspešne i za nas igrače i za klub. Prošle godine smo kao novajlije videli kako se igra, da je naporan tempo, teško je izdržati na dva, tri dana i igrati konstantno. Zreliji smo ove sezone nego prošle. Neke greške koje smo imali prethodne godine smo pokušali sada da ispravimo, dočekali smo ovu polusezonu iskusniji i nagrađeni smo tako što smo prošli dalje“, kaže na početku razgovora za Mozzart Sport mladi čuvar mreže.

Iako su Topolčani prezadovoljni što su obezbedili proleće u Evropi, kamenčić u cipeli im predstavlja plasman u domaćem prvenstvu, gde su tek na sedmom mestu.
„Motiv uvek imamo, da probamo da održimo kontinutitet i da se svake godine igra Evropa. U neku ruku smo zadovoljni pozicijom u Superligi, ali i nismo. Ponekad smo olako ispuštali dobijene utakmice, došlo je možda i do psihičkog zamora od velikog broja utakmica, pa smo izgubili ponekad na naše greške. Mogli smo bolje, ali s obzirom na to koliko smo igrali utakmica i ova, trenutna pozicija nije loša. Naravno da je moglo bolje, da izvučemo još koji bod i podignemo se gore. Sve u svemu, zadovoljni smo“, optimista je Veljko Ilić.

PROTIV NOE SMO VEROVALI I NA DVA GOLA MINUSA

U kampanji „Plavih lavova“ u okviru Lige konferencije sve je stalo u poslednji meč kod kuće protiv jermenske Noe, kada je bilo potrebno mnogo sreće i spleta okolnosti da bi se TSC našao u narednoj fazi. Malo ko je verovao da će Topolčani ispuniti i prvi uslov, a to je pobeda. Igrači ipak jesu.

„Kako je počela utakmica, brzo smo primili gol i bili uzdrmani. Rano je, a već ideš iz minusa. Posle toga, na dva razlike za njih, da prvenstveno krenem od sebe pa da kažem i ja, ali i cela ekipa je verovala da možemo do preokreta. U svlačionici smo se bodrili, verovali jedan u drugog, izneli smo u drugo poluvreme hrabrost i veru u to da je sve moguće. Ponovo smo primili rano gol, oni su poveli sa 3:1. I tu smo i dalje verovali. Okrećem se na to da se nije sigurno igralo slučajno na taj datum za prolaz. Trebala nam je pobeda i da se poklope svi ti rezultati na Svetog Nikolu, najveću slavu i sveca kod nas. To imaš u podsvesti da igraš na taj dan, da je Bog uz tebe i da su čuda moguća. Čudo se i desilo da smo uspeli da prođemo“, prepričava istorijsku utakmicu svog tima Ilić.

Kada je stigao preokret, režiran u samo sedam minuta, na terenu se saznalo da u tom trenutku to znači prolaz dalje. Izdržali su Topolčani do kraja, i ušli u istoriju. Do izražaja je, prema rečima mladog čuvara mreže, došlo zajedništvo koje krasi tim.

„Kako smo poveli, stručni štab i treneri su nam sugerisali šta treba da radimo, da su u tom trenutku rezultati bili dobri po nas. Moglo je sve to da se okrene, da se u poslednjoj sekundi desi neki gol, preokret, i da nam se ne poklopi i ne prođemo dalje. Kada su nam to rekli, pokušali smo da smirimo utakmicu. Puka sreća i Božija pomoć su nam bili saveznik u tome što smo prošli dalje. Ne verujem da bismo dobili tu utakmicu da nismo verovali jedan u drugog, i borili se jedan za drugog. Ne bi mogao jedan igrač da reši tu utakmicu. Đakovac, Panta i Peki (Pantović i Stanić, prim.aut) su postigli te golove, izdvojili se, ali ekipa ih je izgurala, jer smo svi bili zajedno. To je to zajedništvo koje mi imamo ovde godinama“, kaže Veljko Ilić.

Ilić na jednoj od evropskih utakmica (@StarSport)

Kako god da se okonča dvomeč sa Jagjelonijem, biće ova sezona mnogo veći korak u Evropi od prethodne, kada je TSC okončao takmičenje sa jednim bodom u grupi. Sada do izražaja dolazi iskustvo koje fudbaleri tima iz Bačke Topole nose sa sobom.

„Prošle godine smo zapali u jednu od težih grupa u Ligi Evrope. Sada je malo drugačiji sistem, imaš šest različitih protivnika. Liga Evrope je zahtevnija i teža, imali smo baš ozbiljne protivnike Vest Hem, Olimpijakos i Frajburg. I tada smo pokazali da donekle možemo da se takmičimo sa svim ekipama. Sada je to neko iskustvo veće, i te 'fore' što su oni nama prodavali smo pokupili, prisvojili i pokušavamo da ih primenimo na delu“, ističe Veljko Ilić.

PIKSIJEVI POZIVI KAO VETAR U LEĐA

Pored činjenice da je najmlađi čuvar mreže u ekipi ipak je Veljko Ilić prvi pik šefa struke, što drugu dvojicu golmana ne navodi na takmičenje ili konkurenciju, već naprotiv, na zajednički rad i međusobnu podršku.

„Nema zle krvi među nama golmanima u timu. Kolegijalni smo, pričamo uvek jedan sa drugim. Kada radimo, oni mi kažu šta bih mogao bolje, neke detalje ispravljamo. Nema pohlepe, ili da se ne volimo, ćutimo, svađa i to. Baš smo golmanska porodica. Imamo i dobre golmane u omladinskoj školi, samo da nastave da rade i da upijaju savete od drugih. Mladi su, ima za njih vremena. Naša pozicija je takva da golman možeš da budeš do četrdesete skoro, i da staneš sa 23 da braniš nije smak sveta“, rekao je Ilić.

Našao se čuvar mreže TSC-a i na spisku selektora Orlova, Dragana Stojkovića Piksija. Iako još uvek čeka na debi u senirskom timu Srbije, Veljko Ilić u samoj činjenici da je pozvan vidi samo pozitivne stvari.

„Posle prvog poziva sam osetio veliku sreću i oduševljenje. To sam doživeo kao nagradu za sve te treninge i mukotrpan rad u koji sam dao sebe. Kada sam se pojavio na okupljanju, svi prisutni, igrači, golmani, Vanja, Rajko, Đole su se potrudili da se osećam kao da sam dugo sa njima. Nisam imao kočnicu, niti me je neko gurao sa strane što sam novajlija. Atmosfera je fenomenalna, iskustvo igranja protiv Švajcarske i Španije, čak i kao igrač sa klupe, velika je škola u kojoj možeš dosta da naučiš od drugih golmana. Protiv Danske sam bio rezerva, ali smo svi bili kao jedan, bili smo bolji, napadali i nismo imali sreće da krunišemo dobru igru. Pored svega, doživljaj za pamćenje“, govori uz osmeh Veljko Ilić.

Ilić u reprezentaciji (@MNPress)

Za one koji pomnije prate Mozzart Bet Superligu, ostao je u sećanju prvi meč Topolčana u sezoni u kojoj su stigli do zvanja vicešampiona. Pomalo iznenađujuće, u startnoj postavi se pojavilo ime mladog čuvara mreže, koji je do tada bio bez ijednog minuta u seniorskom fudbalu. Iz Omladinske lige je obukao odmah užarene rukavice elitnog ranga.

„Bilo je planirano da idem na pozajmicu u Loznicu. Priključen sam bio prvom timu, trenirao i spremao se da odem. Sklopom tih nesrećnih okolnosti po planiranog prvog golmana Bursaća, koji se na treningu pre utakmice povredio, sam dobio šansu. Trener, Žarko Lazetić me je u prolazu upitao jesam li spreman da branim sutra. Nisam bio planiran, pa sam to doživeo kao šalu. Došao je dan utakmice, pošao sam sa timom. Svi su bili uz mene, dali mi punu podršku i svima sam zahvalan, pre svega Žarku Lazetiću. Nije mala stvar staviti na gol klinca u to vreme, jer sam imao 18 godina, bez minuta i iskustva u takvoj utakmici kada igraš derbi sa Čukaričkim na Brdu. Retko ko bi imao smelosti to da uradi. Pogotovo jer je u tom trenutku sa nama bio Filipović, koji je dosta iskusniji golman od mene. Poklopile su se kockice, što bi se reklo, dok jednom ne smrkne drugom ne svane“, setio se svog debija sada prvi čuvar mreže TSC-a.

Šansa koja se tada ukazala njemu je ispala pun pogodak, i bacanje „u vatru“ se ispostavilo kao dobar potez Topolčana. Podržava ovu ideju i junak ove priče, sa opaskom da ona nosi i veliku odgovornost, kao i uostalom generalno pozicija koju igra.

„Trebalo bi dati šansu mladim golmanima, mada je naša pozicija nezahvalna. Svaki naš propust i greška se primete, jer iza tebe nema ko da te spasi. Igrač kada pogreši uvek možda ima neko ko to može da ispravi, mi kada pogrešimo može samo sreća da nas spasi. Treba mlađi golmani da osete to kako je igrati seniorski fudbal“, tvrdi Veljko Ilić.

ČEKAO SAM NATHA DO POSLEDNJE SEKUNDE

U svojoj kratkoj karijeri, može nekadašnji čuvar mreže mlađih selekcija Crvene zvezde da se pohvali jednom činjenicom. Jedan je od retkih koji je uspeo da obrani penal čoveku koji ne promašuje udarce sa bele tačke. Igrao je TSC protiv Partizana, a Veljko Ilić je pročitao Bibrasa Natha.

„Natho je izvrstan igrač, najbolji izvođač penala kod nas u Superligi. U tom trenutku sam video, prethodno analizirao, da on čeka golmane. Pokušao sam ja njega da sačekam do poslednjeg trenutka, jer kada sačekaš igrača do kraja mnogo mu je teže da šutira u levi ugao nego u desni, na primer. Ja sam njega uhvatio u poslednjoj sekundi, odlučio da idem desno i odbranio sam. Ima u fudbalu i to pravilo koje dozvoljava igraču da zastane, mada se menja to iz dana u dan. Otežava to malo nama golmanima, ali treningom i analizom možeš da pokušaš i to da sprečiš i postaneš bolji u tome“, navodi Ilić.

Ispratio je čuvar mreže TSC-a i nominaciju za nagradu „Zlatni dečko“ za 2023. godinu, kada se našao među 100 odabranih. Titulu je tada poneo Džud Belingem.

„To je bio podstrek za dalji rad, kakav god uspeh napravim, ja gledam da se ne uzvezdim, da sad ja mislim da sam nešto uspeo u životu, preda mnom je tek fudbalska karijera. Tada sam bio ponosan na sebe i samo još više motivisan za naporniji rad“, skromno govori Ilić.

Pored uspona, imao je golman Topolčana i momenata za zaborav, koje ipak pokušava da posmatra kao podsticaje za napredak. Oktobra 2023. mladi Englezi su bili neprikosnoveni protiv Orlića, i čak devet puta je Ilić morao da vadi loptu iz mreže.

„Bilo je to dobro iskustvo, jaki protivnici, i nismo uspeli da ispunimo zacrtan cilj. Posle te utakmice sa Englezima nije bilo lako. Primiti toliki broj golova pada teško, pogotovo jer si mlad, tek si počeo i doživiš takav debakl. Posle njih je bila utakmica dva, tri dana. Ja sam to veče baš razmišljao šta sam mogao bolje, tugovao. Uspeo sam da se prebacim, jer šta je bilo, bilo je, ne mogu da se vratim i promenim tu situaciju, fokusirao sam se na sledeću utakmicu, branio sam dobro i pobedili smo. Može to da bude i dobar motiv, zavisi od ličnosti do ličnosti“, kaže na kraju razgovora Veljko Ilić.