Vernost, strast i prkos modernom fudbalu! Baskijska romantika – fešta veka sa stotinu malih barki

Zamišljen je kao igra, postao je industrija. I to kakva – jedna od najvećih svetskih. Ali, koliko god se trudili da fudbal pretvore u mašinu za pravljenje novčanica, on i dalje ima dušu. I izaziva emocije kakve malo šta može da izazove. Nabujale su u prkosnoj Baskiji, suze su tekle kao reka Nervion, a na njoj se ponovo, posle 40 godina, ukazao čuveni šlep i stotine malih barki.

Fudbalska romantika nije umrla, samo se vešto skriva po raznoraznim sredinama i čeka trenutak da poput vulkana eksplodira, da izađe na površinu. Oslobođena je u Bilbau, gradu koji omiljeno čedo – Atletik, ljulja od 1898. godine. Živi za njega, a on sve to vreme ostaje veran ideologiji – za klub mogu da igraju samo igrači rođeni u Baskiji i Navari, ili imaju krvne veze, to jest koreni su im odatle – i opire se modernom fudbalu. Jedna regija, jedan grad i jedan klub. Zbog njega je upriličena fešta stoleća.

Generacije su živele jedan san – da vide trofej na čuvenoj Katedrali. Da ponovo Atletik Bilbao bude ispred Real Madrida i Barselone. Legali su i ustajali sa tom mišlju. Mnogi je nisu doečekali i pitanje je kada će i hoće li ’Ponos Baskije’ osvojiti Primeru, ali novi naraštaji dočekali su – Kup kralja! Ukupno 25.

Manu Morlanes i Nemanja Radonjić su promašili, Aleks Berenger poslao loptu u mrežu i desetine hiljada duša na La Kartuhi su svedočili istoriji, ispisivanju novih stranica. Posle četiri decenije i mnoštva poraza u finalima – odmah nakon korone, godine 2021, Atletik Bilbao je dva puta poražen u odlučujućem meču – pehar je završio na San Mamesu, kraj reke Nervion. Napravljena je fotografija iz snova: Iker Munian, čovek koji je odbijao unosne ponude evropskih bogataša, konačno je podigao trofej sa svojim Bilbaom. Pre tri godine stajala mu je knedla u grlu, lio je suze i aplaudirao igračima Atletik Bilbaa.

Ovih dana one teku zbog njega i saigrača. Mlado i staro u Bilbau, od sedam do 77 godina, čitava pokrajina, svi su izašli na ulice. Neki da se podsete kako je to kada veliki šlep i stotine malih barki isplove, drugi da dožive priče koje su slušali u krilima dedova.

Silno su verovali da će do toga doći, možda i najjače do sada, iako su ne tako davno u ovom veku u sastavu imali Arica Aduriza, Fernanda Ljorentea, Havija Martinesa, Markela Susaetu... O tome svedoče i podaci da je u Sevilji ispred stadiona La Kartuha bilo na desetine hiljada navijača koji nisu imali kartu, ali ih to nije sputalo da zapucaju u Andaluziju. Ili da njih 15 popije 290 krigli piva i napravi ceh od 2.255 evra. I to u danu pre no što je finlni meč sa Maljorkom počeo.

Dočekali su i krenule su pripreme za isplovljavanje čuvenog šlepa. Šta je Gabara? Izgrađena je u brodogradilištu luke Selija u Bilbau davne 1960. godine. U početku je nosila naziv ’Šlep broj 1’ i služila je za prenošenje teških materijala, veličine od 18,5 do 8,5 metara. Nije bila zamišljen za proslave Atletik Bilbaa.

(©Reuters)

(©Reuters)

Isprva je ’Ponos Baskije’, kao i svi španski klubovi, titule slavio vožnjom kroz grad. Ali, upravi je sinula ideja i u sezoni 1982/1983 je odlučila da uvede novi običaj. Navijačimna se dopao. Barke i šlep su plovili rekom Nervion, a procene su da je kraj nje bilo oko 1.000.000 ljudi. Fešta je ponovljena naredne godine, kada je Atletik Bilbao osvojio duplu krunu – ujedno je to i poslednja titula tima koji nikada nije ispao iz elitnog ranga španskog fudbala – tako što je potukao Barselonu sa Dijegom Armandom Maradonom.

Od tada nije puštan šlep, iako su podizani trofeji u Superkupu Španije godine 2015. i 2021. Sada – jeste! A, pripreme su počele još one večeri kada su Iker Muniain i Oskar de Markos, ljudi koji su karijeru posvetili jedinoj ljubavi, podigli pehar Kupa kralja.

Čitav Bilbao je stao. I izašao na ulice.

Još u sredu uveče nemoguće je bilo prići ostrvu Sorotsar, a tokom noći i u praskozorje narod je počeo da se skuplja na ulicama. Postavljali su šatore i vreće za spavanje,zauzeli su busiju, jer želeli su da imaju najbolji pogled. Zatvoren je pomorski saobraćaj, takođe i centralne gradske ulice. Saobraćaj je zaustavljen, a škole su prilagodile rano vreme.

(©Reuters)

(©Reuters)

Navijači su se sjatili sa svih krajeva sveta, neki su kupili avionske karte i došli ’preko bare’ da bi prisustvovali istoriji.

Oko 110 barki se registrovalo za plovidbu – morali su da podnesu zahtev Atletik Bilbau i dobiju odobrenje – po Nervionu je plutalo i 30 tradicionalnih baskijskih čamaca sa veslima, a igrači su bili na čuvenom šlepu. Plovidba je trajala preko dva sata, pređen je put od 12 kilometara. Prošli su pored velelepnog San Mamesa i iskrcali se kod Gradske kuće, gde su imali kontakt sa navijačima.

Imali su ga i nešto ranije kada su krenuli sa stadiona, jer na njemu su bili zbog – treninga. Zakazao ga je Ernesto Valverde. Možda je baš takav pristup razlog zašto je on prvi čovek koji je poveo klub do pehara Kupa kralja. Od tada je promenjeno 20 trenera i 11 predsednika...

(©Reuters)

Među ljudima koji su na barkama pratili šlep bio je i Injigo Martines. Otišao je iz Bilbaa, ali Atletik nije iz njegovog srca. Iako igrač Barselone, zapucao je u Baskiju i na svom brodiću pratio doskorašnje saigrače. Nervionom je plutalo i na hiljade crveno-belih latica, a celokupan ambijent ostavio je bez teksta i igrače koji su već osvajali trofeje u inostranstvu.

„Osvajao sam trofeje u Mančesteru i Parizu, ali ovo je jedinstveno i drugačije od svega. Ovde su pobede drugačije, jer pobedio sam sa grupom prijatelja. Ovde ljudi vole samo Atletik. Nadamo se da neće proći još 40 godina da bi se ovo ponovilo. Ovo je trijumf za sve one koji nisu u klubu, a koji su se za njega borili“, poručio je Ander Erera.

Iker Muniain i Oskar de Markos su se na terasi Gradske kuće zajedno pojavili sa peharom Kupa kralja i zapalili atmosferu, a mladi Unaj Gomes je tokom proslave briznuo u plač. Te 2021. godine, kada je Atletik Bilbao izgubio dva finala španskog kupa, bio je na tribini sa navijačima...

Emocije su navirale. I u Gradskoj kući, i pred njom, a i one večeri na La Kartuhi kada su se braća Vilijams – Injaki i Niko, udarali po leđima dok su bili zagrljeni i jecali. Momci čudesne priče, rođeni u Baskiji, čiji su roditelji pregazili Saharu kako bi svojim potomcima obezbedili bolji život.

A, za vreme trajanja proslave jedan se ugasio. Herardo Flores (64) iz Ekstremadure je preminuo nakon što je ugledao šlep sa igračima, izvestila je Marka.

Ta neke fudbal nije ’najvažnija sporedna stvar na svetu’. Više je do toga. Pogotovo u Baskiji.

„Bilo je mnogo suza prolivenih i izgubljenih finala za ovih 40 godina, ali smo zbog želje, posvećenosti i strasti danas ovde da proslavimo“, rekao je Iker Muniain, a Ojan Sanset sa terase Gradske kuće dodao:

„Uveravam vas da neće proći 40 godina da bismo opet izvukli je*enu barku“.

Čekali toliko ili ne, ovaj trofej stvoriće nove generacije navijača Atletik Bilbaa, kluba koji je oko sebe izgradio zid i zarad ideala smanjio sebi šanse da se trka sa Real Madridom i Barselonom, te konstantno učestvuje na međunarodnoj sceni. Naredne godine bi sa Ernesteom Valverdeom mogao i u Ligu šampiona.

To je novi san. Kup kralja je java, a navijači će do nedelje imati priliku da se na San Mamesu fotografišu sa peharom, koji je uzrok proslave stoleća u prkosnoj Baskiji.

(©Reuters)