Virdžil gleda i smeška se: U Engleskoj najskuplji transferi sinonim za bačene pare, Junajted to najbolje zna

Vrtela se svojevremeno po televiziji reklama koja kaže “Ima stvari koje novac ne može da kupi, za sve ostalo tu je...” I zaista, ovaj deo pre zareza je neporeciv. Novcem možete kupiti najbolje fudbalere (odnosno one za koje verujete da su najbolji na tržištu), ali ne možete dobiti garanciju da će se pelcer njihovog kvaliteta podjednako primiti pošto napuste zonu komfora i pojave se u novoj sredini.

Poslednjih šest, sedam godina padali su rekordi u engleskoj Premijer ligi. Milijarde su potrošene da bi se Velika šestorka - u ovom slučaju bez Totenhema - šepurila i dovodila pojačanja za koja je verovala da će, bilo da su uvezena iz ostatka Evrope, bilo da su pazarena na Ostrvu, žariti i paliti Premijer ligom, postati lideri, dati timu šampionski pečat. A kada se sve sabere i oduzme, od desetak i kusur najskupljih transfera u elitni rang engleskog fudbala jedino je Virdžil Van Dajk čovek što se na njegov račun ne sme staviti ni najsitniji upitnik. On je obeštećenje od 84.650.000 evra plaćenih Sautemptonu prvog dana 2018. opravdao do poslednjeg centa – s Redsima je postao jedan od najdominantnijih štopera planete, komandovao odbranom Liverpula na putu do titule prvaka Engleske, do evropskog trona…

Možda bi eventualno CIES, opservatorija za fudbalska istraživanja s centrom u švajcarskom Nojšatelu jedina mogla koliko toliko precizno da se pozabavi količinom od uloženog novca koji su opravdla najskuplja pojačanja Premijer lige. Mi niti možemo, niti želimo da idemo toliko daleko. Cilj je prvenstveno istaći da najskuplje nije isto što i najbolje kada je u pitanju dolazak u jednu od najkonkurentnijih liga na planeti, odnosno ako je to moguće, otkriti gde je zapelo.

Počećemo od najskupljeg ikada, Džeka Griliša. Sezone 2020/21 u Aston Vili – čista dominacija! U njegovim nogama, međ’ listovima koji izgledaju kao da u teretani nikada nije “radio” ništa osim donjih udova, lopta bi nestajala, a protivnici bi ga u ludilu i očaju tukli, pravili nekad i dvocifren broj prekršaja samo da bi je se dokopali. Kako je samo obeščastio Liverpul onog oktobra 2020. Od sedam golova Vile u Birmingemu (7:2) postigao je dva, namestio još tri. Sezonu je završio sa šest pogodaka i 12 asistencija iako je odigrao samo 26 utakmica. Učestvovao je u golovima ekipe na svakih 100 minuta i sve to bilo je dovoljno Mančester Sitiju da istrese 117.500.000 evra.

Zatim je došao je na Etihad, a tamo... Fudbalski iščezao. Umesto divljenja, govorom tela na terenu počeo je da privlači podsmehe. Umesto majstorija, češće smo viđali njegova pijanstva i epizode iz noćnog života.

Jeste Griliš pre no što je eksplodirao odigrao jednu vrlo respektabilnu sezonu u Premijer ligi, ali valjda u Sitiju imaju toliko novca da nisu baš razmišljali o tome da rekord engleskog fudbala postavljaju sa igračem koji je do 24 godine praktično igrao samo u Čempionšipu. Pritom, Pepu Gvardioli je promakao najbitniji detalj. U njegovom sistemu, u načinu na koji igra Mančester Siti, momak iz Birmingema neće imati slobodu koja mu je po prirodi pripadala u Aston Vili. I tako je Griliš od viteza postao štitonoša.

Gazi drugu sezonu u plavom delu Mančestera, a brojke ni blizu onima iz Aston Vile. U dresu građana 58 utakmica uz sedam golova i sedam asistencija. Ove sezone jedan postignut i tri pripremljena pogotka na 19 utakmica, a daleko od toga da mu Gvardiola nije davao šansu. Pritom je, iz ugla jednog plejmejkera ima najbolju moguću metu u špicu napada, Erlinga Halanda.

Ništa manji promašaj od Džeka Griliša nije Romelu Lukaku. Zanimljivo, u deset najvećih transfera u istoriji Premijer lige, dva puta su zavedeni ime i prezime Belgijanaca i u oba navrata gorostasni špic nije uspevao da opravda poverenje, pardon novac uložen u njegovo dovođenje. Manji je promašaj bio u Junajtedu gde je 2017. godine stigao iz Evertona za 84.700.000 evra. Ali kada istresete toliko novca na golgetera, od njega očekujete bar 25+ prvenstvenih golova po sezoni, a ne 16, pa 12 pogodaka koliko je Big Rom postigao za dve takmičarske premijerligaške godine na Old Trafordu. Prosečne partije u dresu Crvenih Đavola uspeo je da zaseni... Negativno naravno, nakon što je Čelsi zaslepljen Lukakuovim odličnim igrama u Seriji A i Skudetom sa Interom pomislio da Belgijanac ipak spada u klasu fudbalera jednog Zlatana Ibrahimovića, Roberta Levandovskog, Luisa Suareza, Karima Benzeme i za njega platio 113.000.000 evra... Zaličio je na Čelsijev bingo u prvih nekoliko nastupa, s lakoćom nosio protivnike na leđima, postizao golove i onda naprasno nestao. Sve ukupno 13 golova na 40 utakmica po povratku u Čelsi koji je toliko izgubio poverenje, da ga je minulog leta poslao na pozajmicu u Inter vrativši 8.000.000 evra. Kako u Milanu, doduše u velikoj meri zbog povreda, jedva igra, malo je verovatno da će ga Nerazuri otkupiti, a šta će Čelsi raditi sa njim po povratku na Stamford Bridž, pitanje je od milion dolara... Ili od 100.000.000 koliko je bacio na njegovu kupovinu.

Svi transferi Romelua Lukaku (printscreen©Transfermarkt)

Za kraj, jedan neverovatan podatak. Lukaku je igrač na kojeg su klubovi kada se saberu sva obeštećenja potrošili najviše novca. Kada se sve sabere, ukupno 333.360.000 evra. Valjda je posle fijaska u Čelsiju konačno čitavoj planeti postalo jasno da on nije napadač top klase. Ako je i bilo sumnjičavih, onih koji nisu želeli to da prihvate, neka se prisete zicera koje je Belgijanac promašivao u završnici odlučujućeg okršaja grupne faze protiv Hrvatske na Mundijalu u Kataru. Zamislite Halanda ili Mbapea se onako brukaju. Imate takvu sliku u glavi? Nemate? Onda vam je jasno da je Lukaku jednostavno klasa ispod.

Do tog leta 2021. godine kada je Griliš postao rekorder, a sedam dana kasnije Lukaku dobacio skoro do identične sume, pet godina je Pol Pobga bio ubedljivo najizdašniji transfer u istoriji Premijer lige. Pogback glasio je hešteg od kojeg je 9. avgusta 2016. nastala buktinja na Ostrvu. Pogba se vratio u Junajted, isti onaj Junajted što ga je četiri godine ranije pustio da kao slobodan igrač odleprša u Juventus. Na Apeninima je napravio čudo, osvajao titule sa Starom damom, maltretirao golmane projektilima sa po 20, 30 metara. Izrastao je u jednog od najkvalitetnijih, najatraktivnijih vezista planete i premijerligaška pozornica ga je čekala.

"Ovo je pravi klub za mene, pravi klub da ostvarim sve ono čemu se nadam u fudbalu”, bile su Pogbine prve reči po dolasku koji je Crvene Đavole koštao 105.000.000 evra. Žoze Murinjo koji ga je doveo verovao je da će ostaviti neizbrisiv trag na Teatru snova.

“Ima priliku da postane srce ovog kluba za narednu deceniju i više”, tvrdio je Portugalac.

Šest godina kasnije, Pogba je napustio Junajted. Dugo se zadržao, a traga nije ostavio. Ne dovoljno da bi nekome nedostajao, da bi ga kovali u zvezde, zvali legendom... Ipak je kroz slavni mančesterskih klub prodefilovalo previše velikana da Pogbinih šest sezona po principu toplo-hladno bile upamćene. Da je pomogao Junajtedu da osvojio neku titulu, titulu koju čeka od 2013. i poslednje sezone Ser Aleksa Fergusona, možda bi bilo drugačije. Ovako, Francuz iz Junajteda nosi samo trofeje u Ligi Evrope i Liga kupu i to iz premijerne sezone 2016/17.

Brujala je engleska javnost nakon Pogbinog odlaska o tome da li je on krivac što beskrajni talenat u Junajtedu nije doveden do maksimuma ili je jednostavno bio žrtva lošeg trenerskog vođenja. Ni dan danas ne postoji pravi odgovor na ovo pitanje.

Odmah po dolasku u jednom intervjuu, sa Tjerijem Anrijem je podelio da mu najviše prija da igra više levo u centralnom delu veznog reda. Sa promenama trenera (Murinjo, Ole Gunar Solskjer, Ralf Rangnik) menjale su mu se uloge. Jednog od dvojice zadnjih veznih u formaciji, preko desetke, do leve strane u trojici iza napadača u formaciji 4-2-3-1. I u skladu sa varijacima mu se menjao i učinak – kada bi bio u centrali stvarao bi više šansi i kompletirao više dodavanja, kada bi ga malo oslobodili defanzvinih zadataka, onih što su mu uvek teško padali i koje nikako nije voleo i previše uspešno odrađivao, i poslali bliže protivničkom golu, golgeterski učinak bi rastao. Međutim, za razliku od reprezentacije Francuske gde je pored sebe imao Ngola Kantea i Bleza Matuidija koji bi pohapsili i pozatvarali sve na sredini terena, te Pogbi ostavili napadačke slobode na pretek, u Junajtedu nije imao baš takav poligon za uživanciju.

“Ne preispitujem njegov kvalitet, ali on ne radi dovoljno. Ko god vam kaže da se Pogba daje stoprocentno u svakoj utakmici, slagao vas je. Bilo u dresu Francuske ili Junajteda, on pokazuje neverovatan kvalitet, radi posebne stvari na terenu, ali posle šest godina i dalje diskutujemo o tome na kojoj poziciji će dati najviše i ko može da izvuče najbolje iz njega”, pričala je legenda Liverpula i stručni analitičar Sky Sports-a Džejmi Karager.

Odigrao je Pogba leta 2018. odličan Mundijal, postao šampion sveta sa Francuskom napravivši šlagvort za, gledajući brojke, najupečatljiviju sezonu u Junajtedu (47 utakmica, 16 golova, 11 asistencija). Međutim, odnosi sa Murinjom bili su narušeni, a i kroz čitav mandat u Mančesteru Pogba je u nekoliko navrata otvoreno pričao u javnosti da se bori sa depresijom. Bilo je i ratovanja sa navijačima, posle pojedinih utakmica umeli su da ga izvižde, pa da naiđu na njegovu gestikulaciju sa rukom na uvetu. Nekadašnji rekorder Premijer lige je strahovito mnogo obećavao, brojke od 39 postignutih i 53 nameštena gola na 233 utakmice prilično su solidne za jednog vezistu, ali uz obeštećenje od 100.000.000 i kusur ne ide baš epitet solidno.

Zapravo bez konkurencije, novopečene premijerligaške, verovalo se, zvezde, najviše je preplaćivao Junajted. Posle Pogbe, sa Antonijem, Harijem Megvajerom, Džejdonom Sančom, te pomenutim Lukakuom, to je gotovo pola milijarde evra u promašenim investicijama, da budemo precizni 456.700.000.

Doduše, za Antonija i Sanča ima vremena da promene ploču, mada ne obećava što Englez, Borusiji plaćen 85.000.000 evra nije psihički najstabilniji i do skoro je terao loptu na stadionu amaterskog holandskog kluba Rosmalen uz prismotru tima stručnjaka sa misijom da ga vrate na ozbiljnu fudbalsku pozornicu. Što se Antonija tiče, u Ajaksu je izgledao kao džekpot, ali se u Junajtedu sagoreo u želji da impresionira okolinu trikovima koji na terenu ne donose gotovo ništa.

"Nemam problem sa tim, ali dok ima smisla. Dok ima nekakvu funkciju. Ako ne gubi loptu i navlači igrače, onda je u redu. Ako je trik zbog trika, onda ću to da ispravim. Od njega zahtevam više trčanja, da ulazi u sredinu, da daje ritam i driblingom menja tempo. Dakle, tražim da dominira u ovakvim utakmicama. Kada postoje i trikovi, pored svega toga, onda je to lepo”, pričao je trener Junajteda Erik Ten Hag krajem oktobra.

Dali su 85.000.000 za psihički nestabilnog igrača: Trenira na stadionu amaterskog kluba, kad se vraća – niko ne zna

Treba li previše da akcentujemo Harija Megvajera? I dalje je najskuplje plaćeni defanzivac u istoriji fudabla, a olako spiskanih 87.000.000 evra na njegov transfer iz Lestera ni blizu ne reflektuju realan kvalitet. Od 2019. kada je došao postao je kapiten Junajteda, a istovremeno sinonim za kiks što je, složićete se prilično groteskna situacija, naročito za klub Junajtedove veličine i renomea. Iako sam Megvajer tvrdi da je ismevanje njegovih nastupa po medijima puki lov na klikove, internet i Youtube puni su kompilacija sa fudbalskim propustima i budalaštinama engleskog štopera. Svlačionica Junajteda se u jednom trenutku i pobunila što je Hari kapiten, mada mu se ne može osporiti poprilično solidan nastup za reprezentaciju na Mundijalu u Kataru. Ali dok to ne postane standard u dresu Crvenih Đavola investicija od blizu 90.000.000 biće bačena para.

Poput Sanča i Antonija, situaciju mogu da preokrenu i Vesli Fofana, odnosno Darvin Nunjez, obojica plaćeni po 80.000.000 evra. Razlika je u tome što Francuz nije imao priliku da se dokazuje u Čelsiju otkako je napustio Lester. Supertalentovanog štopera od oktobra nema na terenu zbog povrede kolena i teško da će zaigrati pre februara meseca. Sa Darvinom je druga priča. Igra redovno, pogađa retko ili bolje rečeno često promašuje. Šalje u nepovrat situacije iz kojih bi ozbiljni napadači s lakoćom tresli mreže. A protivnički navijači su to jedva dočekali, te ga iz kola u kolo čašćavaju pesmom “You’re just a s**t Andy Carroll”, odnosno “Ti si samo sr..e Endi Kerol”. U Liverpulu se verovatno nadaju da Urugvajac kupljen od Benfike trenutno samo boluje od srozanog samopouzdanja, dijagnoze karakteristične za napadače kada vežu nekoliko utakmica bez gola. Trenutno deluje da je Benfika pametno postupila što je bonuse vezivala za broj odigranih utakmice i timske uspehe, a ne za broj pogodaka.

Sa gorepomenutim fudbalerima zaokružili smo listu od deset najplaćenijih fudbalera u istoriji Premijer ligi, ali nije zboreg da malo izdađemo iz okvira i dotaknemo se još trojice zanimljivih fudbalera.

Kai Haverc je čovek u sivoj zoni. Čelsi ga je platio Bajer Leverkuzenu 80.000.000 evra, a kada je Nemac onim golom protiv Mančester Sitija rešio finale Lige šampiona, nije mali broj onih kojima se otela rečenica da se već isplatio. Da li je zaista tako? Argument pobedonosnog gola u borbi za Ušati pehar jeste moćan, ali posle 115 utakmica, generalni utisak je da Haverc nikoga nije zadivio, ni brojkama, ni nekakvim vanserijskim igrama. Istina, po vokaciji je desetka, ofanzivni vezni igrač, a zbog Čelsijevog deficita sa napadačima često je primoran da glumi devetku. Ipak, 28 pogodaka i 15 asistencija je poprilično skroman učinak.

Tu je i Kepa Arisabalaga i dalje najskuplji golman u istoriji fudbala i najveći promašaj među istim. Čovek koji je doveden iz Atletik Bilbaa za 80.000.000, a kojem je svest umela toliko da se pomrači, a racionalnost nestane, da je među stativama isporučivao ozbiljne gluposti i kikseve. Čelsi je svojevremeno želeo da ga se ratosilja, ali u Evropi nije bilo kluba koji bi isplatio bar polovinu obeštećenja koje su Plavci platili, niti je bilo interesenata za pozajmicu – niko nije hteo godišnje da plaća 5.500.000 evra za nestabilnog golmana, za čoveka koji se u finalu Liga kupa 2019. godine drznuo da pred penal seriju odbije da izađe sa terena i ustupi mesto kolegi Viliju Kabaljeru. Minirao je izmenu Mauricija Sarija, istovremeno i autoritet Italijana, a pritom nije postao Čelsijev heroj.

Ima i Arsenal svog predstavnika na listi najsupljih promašaja Premijer lige. Kupio je Nikola Pepe Tobdžije nastupima takmičarske 2018/19 isporučivši 22 gola i 11 asistencija za Lil u Ligi 1. Kada su uplaćivali 80.000.000 evra na račun Doga nisu bili svesni, ali im se vrlo brzo samo kazalo – Pepe je bio “One season wonder”. Čak 112 utakmica bilo mu je potrebno za 27 pogodaka i 21 asistenciju. Nije samo njegova krivica, pak Arsenal je za tri sezone njegovog boravka na Emirejtsu završavao dva puta kao osmi i jednom kao petoplasirani tim engleske elite.

Kako je Čelsi planirao da posle eksplozije na Svetskom prvenstvu, zvanja najboljeg mladog fudbalera u Kataru i kvalitetne polusezone u Benfici učini Enca Fernandesa novim rekorderom Premijer lige, posle svih ovih primera, možda i nije tako loše po londosnke Plavce što je lisabonski velikan odbio 120.000.000 i kusur miliona evra, odnsno što nije dozvolio Čelsiju da ih isplaćuje u ratama. Možda bi i Enco jednog dana završio na nekoj sličnoj listi.

SPISAK NAJSKUPLJIH TRANSFERA U PREMIJER LIGI

Džek Griliš – 117.500.000 evra (Aston Vila – Mančester Siti)

Romelu Lukaku – 113.000.000 evra (Inter – Čelsi)

Pol Pogba – 105.000.000 evra (Juventus – Mančester Junajted)

Antoni – 95.000.000 evra (Ajaks – Mančester Junajted)

Hari Megvajer – 87.000.000 evra (Lester – Mančester Junajted)

Džejdon Sančo – 85.000.000 evra (Borusija Dortmund – Mančester Junajted)

Romelu Lukaku – 84.7000.000 evra (Everton – Mančester Junajted)

Virdžil van Dajk – 84.650.000 evra (Sautempton – Liverpul)

Veseli Fofana – 80.400.000 evra (Lester – Čelsi)

Darvin Nunjez – 80.000.000 evra (Benfika – Liverpul)

Kai Haverc – 80.000.000 evra (Bajer Leverkuzen – Čelsi)

Nikola Pepe – 80.000.000 evra (Lil – Arsenal)

Kepa Arizabalaga – 80.000.000 evra (Atletik Bilbao – Čelsi)