Vladimir Jugović: Ispada da igrači nisu bili bitni za osvajanje Kupa šampiona! Neko je na Mundijalu u Francuskoj svesno pogrešio

Bile su mu 22 kad je sa Crvenom zvezdom osvojio sve. Titulu u bivšoj državi, kontinentalnu i svetsku krunu. Maltene na početku karijere planeta je bila pod nogama Vladimira Jugovića, a sa vremenske distance duže od tri decenije čuveni vezista i dalje smatra da ekipa koju je s klupe predvodio Ljupko Petrović i Bariju, a Vladica Popović u Tokiju, nije dovoljno cenjena.

Preciznije, da se zapostavlja učinak igrača. Zbog toga je u nekoliko poslednjih javnih obraćanja bivši reprezentativac rekao kako je osvajanje Kupa šampiona 1991. romansirano.

„Jeste ogroman uspeh, ali kažem da je romansiran zato što se pomalo gubi iz fokusa da su za to najzaslužniji igrači. Ni pre, ni posle te generacije takav rezultat nije postignut. Recimo, sezonu pre su prodali Piksija i ako je to bilo planski urađeno, da bi osvojili Kup šampiona, onda je to genijalan potez. Ispada da igrači nisu bili bitni, kao da je bitnije to što nas je neko izabrao. Ispada da je svako ko je bio na našem mestu mogao da uradi ono što smo mi učinli. Stvari su jasne: određeni igrači su u određenom trenutku bili na određenom mestu. Sve ostalo je romansirano, svako priča svoju priču“, pojašnjava Jugović u intervjuu Danasu.

Veruje da bi u budućnosti neko mogao da ponovi uspeh sa stadiona „Sveti Nikola“, njegova je procena kako su sad uslovi za tako nešto povoljniji.

„Moguće je! Čak mislim da sadašnje generacije imaju bolje uslove nego što smo ih mi imali. Imaju bolje uslove za trening, više su plaćeni nego što smo mi bili, nemaju sankcije. Mi smo u sezoni posle osvajanja Kupa šampiona morali da igramo van Srbije, a sad je jedina prepreka da budu bolji od ekipa protiv kojih igraju. Bilo bi lepo da nas neko dostigne, jer Zvezda je početkom 70-ih imala generaciju koja je igrala polufinale Kupa šampiona sa Panatinaikosom, mi smo je nadmašili, a bilo bi lepo da i nas neko nadmaši. Problem je sad što je letvica mnogo visoko postavljena“.

Sa klupskih se selimo na reprezentativne teme. Ne toliko aktuelne, pre bi se reklo bolne, jer je Vladimir bio deo generacije koja je posle ukidanja embarga izborila plasman na Mundijal 1998, na njemu prošla grupu, zaustavljena na prvoj eliminacionoj prepreci, iako je moglo da bude drugačije.

„Nedostajalo je malo sreće u situacijama kad odlučuju nijanse. Recimo, na Svetskom prvenstvu u Francuskoj, protiv Nemačke, kad smo vodili 2:0... Tu je neko svesno napravio grešku, nismo pobedili (2:2) i umesto da smo u četvrtfinalu išli na Meksiko, igrali smo sa Holandijom. Oni koji su bili tamo znaju o čemu pričam. Na velikim takmičenjima zna se šta je cilj, sve bi trebalo da bude njemu podređeno, a ne da neke sporedne stvari u tome ometaju. Svetsko prvenstvo se igra jednom u četiri godine, nemaš mnogo takvih prilika u karijeri“.

A Jugovićeva je bila za ponos. Ne samo u Zvezdi, već i kasnije u Italiji (Sampdorija, Juventus, Lacio, Inter), Španiji (Atletiko), Francuskoj (Monako), sve do završetka u Austriji (Admira, Ahlen). Uz konstataciju da je su svim klubovima igrao – pametno.

„Možda je u pitanju pozicija. Kad obratiš pažnju na to na kom su mestu igrali treneri koji su imali i fudbalsku karjeru, vidiš da su to bivši vezni igrači ili centarhalfovi. Kad si na sredini moraš da razmišljaš šta će da uradi i onaj napred i onaj pozadi, istovremeno da budeš spreman i na njegovu grešku. To te tera da dosta razmišljaš . Danas mediji stvaraju zvezde. Za mene je Inijesta bio zvezda, a uvek je bio u senciji Mesija“.

Na kraju, još koja reč o srpskom fudbalu, nedavnim izborima u FSS.

„Jednom rečju – simptomatično. Ista ekipa koja je bila protiv Den Tane kad je postao predsednik Crvene zvezde sad je bila protiv Vidića“, dodao je Jugović za Danas.