VMS u novom svetlu: Rođen da branim? Ne, rođen sam da dajem golove
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | čet. 22.01.26. | 13:02
"Nikada niste videli šut poput mog", kaže srpski golman
Težak i trnovit bio je put Vanje Milinkovića Savića do Serije A. I tu ne mislimo na momenat kada ga je Torino leta 2017. kupio od poljske Lehije za 2.600.000 evra, već na sve nakon toga. Samo četiri nastupa u debitantskoj sezoni, a potom samopouzdanje istanjeno poput flis papira i pozajmice u SPAL, Askoli, Standard... Svega 26 utakmica u četiri sezone noseći četiri različita dresa - demorališuće.
Ali onda je došlo leto 2021. godine, Ivan Jurić preuzeo Torino, a sa njim je došlo sunce u karijeru srpskog golmana koji se od tada do danas profilisao kao jedan od standardnijih i kvalitetnijih čuvara mreže na Apeninima.
Izabrane vesti
Od pre pola godine uzdanica Napolija i adut Antonija Kontea među stativama, sprema se za derbije sa Juventusom u Seriji A i Čelsijem u Ligi šampiona, a do tada, pronašao je vremena za nešto što radi izuzetno retko, gotovo nikad - intervju!
U emisiji My Skills, sa voditeljem Ernanesom koji je prošao sito i rešeto u Seriji A (igrao za Lacio, Inter i Juventus), dobili smo VMS-a u novom svetlu.
"Rođen da branim? Ne, ne, rođen sam da dajem golove. Imao sam najjači šut na svetu... Ne šalim se. Nikada nisi video šut poput mog. Okretao sam se i šutirao, nikad nisam dodavao... Bio sam sebičan, moram da kažem. Video sam samo gol, želeo sam da budem taj koji će dati gol. Onda kada sam video šta napadači moraju da rade u današnjem fudbalu, toliko sprinteva, toliko trčanja... U to vreme je bilo bolje ići prema golu, manje smo trčali...", ispirčao je Srbin kojeg krasi sjajna igra nogom i za kojeg kolaju priče da je još u ranijoj fazi karijere na treninzima mogao da nacilja i pogodi šta je želeo sa razdaljine od 50, 60 metara.
Došao je letos kod trenera pobednika, a takav mentalite i sam nosi.
“Naravno da želim da pobeđujem ovde. Ne igram ukoliko nemam nameru da pobedim, šta god da radim u životu želim da pobedim. I kada smo bili deca, nikada nisam dozvoljavao drugima da pobede. Moram sam da trijumfujem po svaku cenu."
Često se spekuliše o povratku njegovog brajta Sergeja iz Saudijske Arabije u italijanski fudbal, a Vanja je dodatno zagolicao maštu klubovima koji bi rado videli Serđentea u svojim redovima.
"Moj brat? Nedostaje mu Italija što se može videti po tome koliko se često vraća. Voli da kaže da je to stvar navike. Kada se navikneš na Italiju, teško je da to promeniš... Malo je ljudi koji ne vole Italiju", rekao je 202 centimetra visoki golman, pa ispričao jednu bratsku anegdotu: "Nikada mi nije dao gol i nikada neće. Pokušao je nekoliko puta, ali davao sam 120% protiv njega. To je nešto između braće, izazov od malena. U tim situacijama daću i 200 odsto. Nikada mu ne bi dozvolio da mi da gol, nemoguđe je. Ne bih mogao da spavam narednog dana."
Otkud broj 32 na njegovim leđima tokom većeg dela karijere?
"Kao klinac, pojam golmana je bio Abijati koji je nosio broj 32. Bio sam mali i bili smo u Srbiji kada je Vojvodina igrala utakmicu protiv Atletiko Madrida. Abijati je branio za Atletiko, a meni je bilo nezamislivo to što mogu da ga vidim uživo. Video sam Abijatija tamo i svideo mi se njegov broj."
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
.JPG.webp)
