Vojvodina se oprostila od Siniše Mihajlovića: Sin Novog Sada i počasni građanin Srpske Atine

Komemoracija povodom smrti Siniše Mihajlovića održana je danas u Novom Sadu, gradu u kojem je Miha sa Vojvodinom podigao prvi seniorski pehar.

Mihajlović je stigao u Vojvodinu u leto 1988, sa samo 19 godina i zauvek ostao upisan zlatnim slovima u istoriju novosadske Stare dame, s kojom je osvojio drugu šampionsku titulu. Komemoraciji u Srpskom narodnom pozorištu pristustvovali su zvaničnici Grada Novog Sada, sadašnji i bivši funkcioneri FK Vojvodina, političari, novinari  i brojni poštovaoci našeg legendarnog fudbalera.

Među prisutnima bili su i Jovan Smederevac, predsednik Vojvodine iz te zlatne 1989. godine, kada su Lale poslednji put bile na tronu, kao i Milorad Kosanović, tadašnji sportski direktor Stare dame, koji je i najzaslužniji što je Miha došao u Vošu.

U ime kluba prisutnim se obratio član Upravnog odbora Vojvodine Petar Đurđev.

„Sportski Novi Sad i FK Vojvodina danas se opraštaju od fudbalskog asa, brižnog oca i istinskog prijatelja, velikog humanitarca i počasnog građanina Novog Sada, našeg Siniše Mihjalovića. U dugogodišnjem postojanju FK Vojvodina, crveno-beli dres nosila je plejada fudbalera, koji su svojim znanjem i umećem ostvarili zapažene karijere u evropskim i svetskim razmerama. Teško je prebrojati sve velemajstore, koji su nosili Vošin dres. Među njima, opravdano, posebno mesto zauzima Siniša Mihajlović. Nakon stagnacije kluba osamdesetih godina prošlog veka, Sinišina generacije ponovo je vratila Vojvodinu na staze stare slave i tako ostavila neizbrisiv trag u sportskoj istoriji Novog Sada. Od prvog dana kada je došao u Vojvodinu, savršeno se uklopio, ne samo u timsku igru, već i u Grad Novi Sad i ubrzo postao jedan od njegovih omiljenih sinova. Ovaj hrabri i srčani čovek stvorio je jaku i emotivnu vezu sa Novim Sadom i Vojvodinom, toliko jaku i trajnu da je prkosila logici. To je dokazivao uvek, pa i kad je svoj dom naparavio u Italiji, u Romi, pa Sampdoriji. Veza između našeg Vujadina Boškova i Mihajlovića, stvorila je preduslove da postane vrsni odbrambeni igrač, svetske klase, a kasnije i trener, koji je vodio i reprezentaciju Srbije", pričao je Đurđev.

On je poručio da Novi Sad nikada Sinišu neće zaboraviti.

"Sinišine zasluge za Vojvodinu nisu se završile 1989, kada smo osvojili titulu. Ništa manji doprinos nije bio i u narednim sezonama. Poslednji meč za Vojvodinu odigrao je na „Karađorđu“ 9. decembra 1990. godine, kada smo pobedili Slobodu iz Tuzle. Bio je naš momak, naš čovek. Kada je svojom levicom cepao mreže protivničkih golmana, Novi Sad je slavio. Kada je bio meta grubih startova protivničkih igrača, nas je boleo svaki udarac koji je primio. Legendo, nadam se da si sad na nebesima na nekom zelenom terenu, gde sa anđelima izvodiš slobodnjake. Novi Sad i Vojvodina nikada te neće zaboraviti! Neka ti je večna slava“, rekao je Đurđev.

(©fkvojvodina)

Siniša Mihajlović bio je i počasni građanin Novog Sada, ovaj grad uvek je doživljavao kao svoj, a oproštajnu utakmicu odigrao je upravo na „Karađorđu“.

“Užasno je teško prihvatiti da se Grad Novi Sad danas oprašta od svog Mihe, od legende i od čoveka ogromnog srca. Bio je moj idol kao i svim klincima koji su odrastali gledajući njegovu levicu i koji su verovali da su čuda moguća gledajući kako daje golove iz slobodnjaka iz matematički nemogućih uglova, kako prkosi svim zakonima fizike. Baš kao što je i prkosio svakom nečoveku, mržnji, ratovima, uništavanjima. Bio je moj prijatelj. Osim ljubavi prema fudbalu, spajala nas je i ljubav prema našem Novom Sadu. Naš Novi Sad nije želeo da se ovo desi, nije želeo da se ovako rano oprosti od svog Mihe. Nadali smo se da će jedan takav borac pobediti i podmuklu bolest. Slomio nas je petak, 16. decembar, pamtićemo ga po bolnoj tišini, po neverici, šoku i suzama. Nećemo pamtiti tugu, pamtićemo našeg Sinišu Mihajlovića, ogromnu životnu radost koju je prenosio na sve nas. Grad Novi Sad je uvek bio ponosan na sve njegove titule, pehare i golove. Bio je najveći na terenu i najveći u životu. Hvala mu za sva dobročinstva, jer samo nebo zna koliko je Siniša pomogao ljude iz ratom zahvaćenih područja, decu bez roditelja i koliko je osmeha vratio u dečije selo. To potvrđuje toliko puta ponovljenu misao da samo istinski dobri ljudi mogu da postanu i vrhunski sportisti. Patrijarh Pavle govorio je: „kada se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače, ali treba da živi tako da kada umre, ceo svet plače, a samo on se raduje“, govorio je Milan Đurić, gradonačelnik Novog Sada.

On je podsetio da je Mihajlović postao počasni građanin Novog Sada pre više od 15 godina.

"Gde god ovih dana pogledali, jasno je da je Siniša baš takvim životnim putem i hodio. Njegova levica donosila je radost ljudima u svim krajevima sveta. Kao igrač bio je idol i inspiracija mnogim generacijama. Kao trener, ne samo da je menjao igru svojih timova, već je i od igrača pravio bolje ljude. Kao igrač doneo je toliko željenu titulu u Novi Sad. Posle Vojvodine, ispisao je istoriju nastupajući za Crvenu zvezdu, Romu, Sampdoriju, Inter i Lacio. Kasnije kao trener, vodio je Kataniju, Fiorentinu, Torino, Samdoriju, Milan, Bolonju i voljeni nacionalni tim. Teško da će jedan igrač u bliskoj budućnosti uspeti da ponovi njegove uspehe. Iznad svega, Miha je bio ljudina i veliki patriota. Znate da je umeo da kaže da je za njega u životu mnogo važnije da bude bolji čovek nego fudbaler. Grad Novi Sad 2006. godine proglasio je Sinišu Mihajlovića kao počasnog građanina. Godinu dana kasnije u Srpskoj Atini odigrao je i svoju poslednju i oproštajnu utakmicu. Svaki slobodan trenutak koristio je da dođe u Novi Sad sa svojom porodicom i ostaće zauvek voljen u svom gradu”, poručio je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić.