Vojvodina u epizodi “ko se mača lati od mača i strada”

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Od dolaska Božidara Bandovića na klupu Vojvodine, Novosađani su postigli čak sedam golova po isteku 90. minuta meča. Pet od tih sedam, bilo je za pobedu. Ovaj običaj da probadaju protivnike u poslednjim trenucima, Lale su poprimile na startu prošlosezonske pobedničke serije, kada je Lazar Jovanović srušio Voždovac u šestom minutu nadoknade. Od tada Stara dama je postala pretplaćena na kasne pogotke.

Ne bi bilo preterano reći da je Voša baš u sudijskoj nadoknadi izborila Evropu prethodne sezone, jer je u tako rušila redom TSC, Radnički iz Kragujevca (što joj je donelo finale Kupa Srbije) i Partizan. Novi Pazar je bez bodova na “Karađorđu” ostavila u 85. minutu. Nekako je po pravilu, sadašnji kapiten Lala, Njegoš Petrović bio taj koji bi zapečatio sudbinu protivnika u poslednjim trenucima. Momak rođen 1999. godine bio je dželat protivnika nekoliko puta, ali se najviše pamti njegov pogodak u Humskoj, kada je u četvrtom minutu posle 90. naneo crno-belima peti poraz u nizu.

Nije ova tendencija slučajno pratila Vojvodinu. Došla je kao proizvod Bandovićeve filozofije, da se u svakoj utakmici, kako vreme odmiče, podiže intenzitet igre. Zbog toga crnogorski strateg toliko insistira na fizičkoj spremi igrača, jer je svestan da utakmica traje ponekad 100 minuta, a da je neki timovi (pogotovo sa naših prostora) igraju nekih deset minuta kraće. Polse poraza od Maribora u osmom minutu nadoknade (1:2), postavlja se pitanje: gde je nestala Vošina završnica?

Često je Vojvodina stradala od svog oružja na startu ove sezone. Mahom u Evropi, ne računajući gol Tekstilca, koji je proizvod opuštanja pri vođstvu od 3:0. Ajaks je u oba duela u poslednjih desetak minuta susreta slomio otpor Novosađana i možda ih ostavio bez istorijskog skalpa. Može se diskutovati o razlikama u intenzitetu evropskih i domaćih utakmica, pogotovo kada se u Evropi odmeravaš sa Ajaksom i to je validan izgovor, ali posle dvomeča sa Kopljanicima, Lale su na isti način pale i nedelju dana kasnije u „Ljudskom vrtu“.

Marko Poletanović protiv Maribora (MN Press)

Vojvodina jeste imala igrača manje gotovo pola sata utakmice u Sloveniji, ali je sve vreme pružala ravnopravan otpor, čak i bila bolja u periodu kada je preko Serija izjednačila. Gol primljen u nadoknadi je plod dekocentracije, a da li je prouzrokovana umorom ili nečim drugim, nije ni bitno. Već se treću evropsku utakmicu zaredom dešava da igrač ostane sam u šesnaestercu crveno-belih. Za svaki takav propust, oni su kažnjeni.

Strateg Vojvodine je u više navrata isticao da je zadovoljan pripremama, koje su odradili njegovi fudbaleri, ali utisak je da ne mogu svi podjednako da iznesu traženi nivo intenziteta i da je to jedna od boljki Novosađana. Na trkačke zadatke ove sezone najbolje su odgovorili Seri, Petrović, Savićević i Vukanović, fudbaleri koji su i prošle takmičarske godine bili u timu. Možda je reč o tome da letnja pojačanja još nisu dostigla traženi nivo fizičke spreme. Vreme će pokazati.

Bandović je u ovih nekoliko uvodnih utakmica imao luksuz da raspolaže čitavim kadrom, jer nije bilo povreda u redovima crveno-belih. Više ni to nije slučaj, budući da znamo da će Aleksa Vukanović odsustvovati kompletan prvi deo sezone, a pitanje je i kada će Andrija Radulović i Marko Poletanović moći da pomognu ekipi. Već za sedam dana Vošu u Bačkoj Topoli očekuje najbitnija utakmica dosadašnjeg dela sezone. Imajući u vidu okolnosti, ali i rezultat iz Maribora, Bandović će morati pažljivo da taktizira i dozira minutažu, jer bi ovoga puta svaki pad intenziteta i koncentracije u ekipi, mogao da košta Novosađane eliminacije sa evro-scene, iako se put do grupne faze otvorio kao nikada ranije.

PIŠE: Konstantin Mlađenović