Vojvodini ne treba trener, već psiholog

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Po ko zna koji put su se ove sezone Vojvodinaši uhvatili za glavu, kod još jedne kardinalne greške njihovih miljenika, koja ni ovog puta nije prošla bez kazne. Ponovo su Lale same sebi pucale u noge, konkretno sada Njegoš Petrović, kada je poslao idealnu loptu za protivničkog igrača Darka Jevtića, koji je potom izbacio Đorđa Crnomarkovića tako da je fudbaler Vojvodine izgledao kao da je po prvi put kročio na teren.

Po tom detalju biće zapamćen start trećeg mandata Nenada Lalatovića na kormilu novosadske ekipe i remi protiv Jedinstva (1:1) u Ubu, u 12. kolu Mozzart Bet Superlige. Može se reći da su slične situacije obeležile i period kada je Nemanja Krtolica vodio crveno-bele, a i pod Božidarom Bandovićem fudbaleri Vojvodine su imali svoje „bisere“.

Da li je u pitanju pad koncentracije, nedovoljna želja, ili prosto nonšalantnost u igri, nije ni bitno. Za posebnu vrstu analize je to što se dešava Lalama u prethodnom periodu. Koraćevo pomračenje protiv niškog Radničkog ostavilo je sve bez teksta. Sičendžeova svađa sa sopstvenim nogama u meču sa Novim Pazarom čak je i nasmejala dobar deo publike na Karađorđu, dok se sada nakon ovog Njegoševog poteza niko više ne smeje. Prosto su se već navikli navijači Stare dame, kao i čitava fudbalska javnost – da je Voša ove sezone sama sebi najveći neprijatelj. Uprava Novosađana je za nepuna dva meseca promenila tri trenera. Ali nijedan nije uspeo da ovakve greške svede na minimum.

Istina je, ovo je tek prva zvanična utakmica za Nenada Lalatovića od povratka u novosadski klub, ali ako se po jutru dan poznaje, temperamentni strateg će morati dobro da se pomuči kako bi doveo u red ovaj tim. Jer, šta može trener da kaže svojim igračima nakon takvih nemarnih grešaka ? A kada se ovi propusti ponavljaju i sa sa svakim novim dodatno srozava samopuzdanje čitave ekipe, onda se čovek zapita – da li je igračima potreban trener ili psiholog?

Vreme je da se fudbaleri Vojvodine pogledaju u ogledalo i konačno pokažu reakciju. Na istu ih je u više navrata pozivao Nemanja Krtolica za vreme svog boravka na klupi Lala. Možda Vrbašanin nije imao potreban autoritet da izazove tu reakciju kod svojih igrača, ali ako nisu njega, Nenada Lalatovića svakako će morati da poslušaju. Zato je i doveden na kraju krajeva – da bi zreli igrački kadar Vojvodine konačno dobio autoritativnu ličnost, koju će da sledi. A 46-godišnji stručnjak bi trebalo da bude ta figura, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog rezultata koje je u prošlosti postigao sa novosadskim velikanom.

Nije ni on amnestiran za bezidejnu igru svoje ekipe u većini prvog poluvremena sinoćne predstave na Ubu. Stiče se utisak da je poprilično promašio sa startnom postavom, da bi kasnije izmenama omogućio da njegova ekipa dođe na ivicu trijumfa. Ali, ponovo je koncentracija Vošinih igrača popustila u oskudnim trenucima i Jusuf Bamidele je uspeo da promaši tri boda. Nigerijac je od svog dolaska u Novi Sad propustio već sijaset ovakvih prilika. Toliko, da sada kad izađe pred golmana protivničke ekipe, šanse za postizanje gola su, u najbolju ruku po njegov tim - 50:50.

Sve su ovo razlozi zbog kojih se nakon još jednog razočaravajućeg performansa Novosađana ne može okriviti isključivo trener, koliko god bilo popularno baciti istog pod voz nakon prvog lošeg rezultata. Iako se od starta sezone neuspesi Vojvodine pripisuju stručnom štabu, problemi Novosađana prevazilaze taktičke okvire. Remi na Ubu dokazao je upravo to, a da se na Lalatovićevom povratničkom meču na Karađorđe ne ponovi isti scenario, igrački kadar mora da se konsoliduje i pokaže reakciju. Jer, u subotu u Novi Sad dolazi, već šest vezanih kola neporaženi, OFK Beograd...

Piše: Konstantin Mlađenović