Voša ’insajd’: Kako su Bamidele, Seri, Baros, Sičendže završili u Novom Sadu, a kako je umakao Mahmić

Groznica prelaznog roka je zahvatila i Novi Sad. Da je Vovjodina ovog leta kojim slučajem zamenila uloge sa nekim evropskim gigantom, društvene mreže Fabricija Romana bile bi prepune dešavanjima iz Srpske Atine.

Tokom čitave prošle sezone ekipa Miroslava Tanjge borila se da popravi utisak iz 2025. godine i izbori plasman na međunarodnu scenu. Sada, kada je u tome uspela, Novosađani nemaju nameru da u Evropi budu samo statisti.

Da bi bili konkurentni na međunarodnoj pozornici, crveno-beli su morali da formiraju tim za evropske zahteve, koji se značajno razlikuju od onih u Mozzart Bet Superligi. Potezi koje su povukli u dosadašnjem delu prelaznog roka, sa naglaskom na povratak kapitena Zukića, koji ih je koštao rekordan novac, pokazali su da su u klubu ove kvalifikacije shvatili izuzetno ozbiljno. Međutim, iako na papiru sve za sada izgleda savršeno, Vojvodini je potrebno još nekoliko igrača kako bi se kompletirao mozaik na Karađorđu.Tu na scenu stupaju zaposleni u skauting službi Vojvodine, ljudi koji dobro poznaju evropski nivo fudbala i koji su svesni šta ovom timu nedostaje da bi ispunio ciljeve i dogurao daleko na međunarodnoj sceni.

Skauti Marijan Živković i Nemanja Stjepanović, zajedno sa šefom skauting službe Zoranom Kuntićem, u opširnom razgovoru za Mozzart Sport pokušali su da približe prosečnim ljubiteljima fudbala kako izgleda njihov posao, zbog čega je skauting služba neophodna svakom ozbiljnom klubu i kakav profil igrača je potreban Vojvodini. Osim što su govorili o specifičnostima svog zanata, članovi skauting službe Vojvodine otkrili su i brojne zanimljive detalje iz prelaznih rokova na Karađorđu. Objasnili su kako su u Novi Sad stizali igrači poput Kejleba Zadija Serija, Lukasa Barosa i Kolinsa Sičendžea, kako funkcioniše evropsko tržište fudbalera i po čemu je to Stara dama u prednosti u odnosu na svog rivala u prvom kolu kavlifikacija za Ligu Evrope.

VOJVODINA IMA BOLJU SKAUTING SLUŽBU OD FERENCVAROŠA

Nije tajna da se po dolasku Dragoljuba Zbiljića Vojvodina uzdigla i finansijski i organizaciono, samim tim su i skauting služba, njen sastav, ali i uslovi u kojima radi, vremenom rasli do nivoa kojim retko koji klub u Srbiji može da se pohvali. Ali, da bismo shvatili šta to skauti Vojvodine imaju danas, moramo da se vratimo na početak i vidimo šta nisu imali na startu 2024. godine, kada je na inicijativu tadašnjeg sportskog direktora Marka Jovanovića oformljena grupa skauta koja je razgovarala za Mozzart Sport.
„U ovom sastavu smo poslednje dve i po godine. Pre toga smo radili Marko Jovanović, Mićo Vranješ, Jovan Tanasijević i ja. Jovanovićeva ideja je bila da se oformi ova ekipa. On je i doveo Zorana za šefa skauting službe“, kaže Marijan Živković, skaut sa najdužim mandatom u aktuelnoj ekipi i prepušta reč Zoranu Kuntiću.
„Povodom dolaska u Vojvodinu kontaktirali su me još Milan Rastavac i Goran Šaula kada su bili u klubu, tada se kockice nisu pokopile, ali je istu želju izrazio kasnije i Marko Jovanović i tada sam došao u Novi Sad. Bilo mi je drago kada me je kontaktirao Marko, iz razloga što mi nismo bili prijatelji pre ovoga, nikada se nismo ni sreli. Doveo me je zbog mog rezimea, jer sam ja pre Vojvodine tri godine radio u Ferencvarošu, ekipi koja poslednjih sedam godina igra grupnu, odnosno ligašku fazu u Evropi. Nisam došao preko kuma, prijatelja ili neke druge veze, već isključivo zahvaljujući prethodnom radu“, ističe Kuntić.

Iskusni sportski radnik i bivši igrač Stare dame objasnio je razliku u skautingu i pristupu istom u klubu poput Ferencvaroša u odnosu na Vojvodinu.
„Velika je razlika u pristupu skautingu i načinu na koji to rade Mađari i mi u Srbiji. Konkretno, kada sam počeo da radim u Ferencvarošu, živeo sam u Subotici i nisam imao obavezu da idem u Budimpeštu, već mi je sportski direktor dao odrešene ruke da obilazim zemlje bivše Jugoslavije i okolne države – Bugarsku, Rumuniju, Albaniju i druge. Sam sam birao utakmice koje ću gledati, naravno one na kojima nastupaju igrači koje je on označio kao interesantne. Takođe, nije bila ideja da komuniciram sa ostalim skautima i razmenjujem mišljenja, već sam izveštaje slao direktno sportskom direktoru, kao i ostalih pet skauta, koji su takođe bili bivši igrači Ferencvaroša. Na kraju bi sportski direktor dobio pet različitih izveštaja i na osnovu njih donosio odluku. Međutim, ova ekipa skauta, zajedno sa Milošem Bogdanovićem, koji je na kraju prošle sezone prešao u Čukarički, bolja je od one koju sam zatekao u Ferencvarošu, u to sam siguran. Ipak, sistem rada je potpuno drugačiji od onoga koji praktikujemo u Vojvodini. Kod nas se o svakom igraču razgovara, razmenjuju se mišljenja, ponekad se i raspravljamo, a do zaključka dolazimo zajedno. Na kraju prolaze samo oni igrači za koje se svi složimo da kvalitetom zaslužuju da budu deo Vojvodine, objašnjava Kuntić i dodaje da takvu kontrolu imaju samo kada je reč o igračima koji im se pošalju na procenu ili koje sami pronađu.

IGRAČI „B“ KATEGORIJE SU ZA VOJVODINU

Potom se šef skauting službe vraća na pravila koja su zacrtana još po sklapanju ovog tima skauta i sistema kojeg se drže i danas.
„Odmah smo se dogovorili da je bitno da u skauting službu uvedemo radno vreme. Dogovorili smo se da radimo u kancelariji, kada već imamo mogućnost. Imamo najbolje moguće uslove. Nemam informaciju da ostali klubovi na ovim prostorima funkcionišu na ovaj način. Više je to rad od kuće, ili putujući posao. Ali, mi kada dođemo ovde i provedemo šest, sedam sati na licu mesta gledajući igrače, imamo mogućnost instant razmene mišljenja. Svi skauti imaju obavezu da pogledaju igrača u fokusu i na taj način iste kategorišemo. Utiska sam da je ranije bilo samo pitanje – da li je on igrač za Vojvodinu ili ne. Nisam siguran da je to pravi sistem. Nije bilo dublje analize“, kaže skaut rodom iz Subotice i dodatno približava proces.
„Nekada dobijemo igrača od šefa stručnog štaba, ili sportskog direktora, to je najviše bilo zastupljeno kada je Marko Jovanović obavljao tu funkciju. I predsednik nam šalje igrače. Mi imamo obavezu da svakog kategorizujemo i za svakog imamo pisan izveštaj. Štampaju se oni koji pripadaju „B“ kategoriji.“

Usledilo je detaljno objašnjenje sve trojice skauta o kategorizaciji igrača, odnosno podele na one koji su za Vojvodinu, koji su nivo ispod i one koji su nivo liga petice.
„Imamo pet kategorija. Pod zvezdicom su mladi igrači koji imaju potencijal i koje bi trebalo pratiti. To nisu igrači za mlađe kategorije, time se ne bavimo, već su to igrači koji su blizu seniorskog tima. Onda imamo kategoriju „D“, to su igrači koji jednostavno nemaju kvalitet da igraju u Vojvodini. Zatim, igrači iz kategorije „C“ mogu da igraju u Vojvodini. U Srbiji ima dosta tih igrača koji mogu da nose dres Voše i da ona bude peta, šesta, možda i druga, nikad se ne zna, ali je verovatnije da će sa tim igračima ona da bude niže rangirana. Ocenu „B“ dobijaju, odnosno toj kategoriji pripadaju, igrači koji svojim kvalitetom mogu da doprinesu ciljevima kluba, što je izlazak u Evropu, pa i ligašku fazu nekog od UEFA takmičenja. Sa igračima „B“ kategorije imamo veću šansu da te ciljeve ostvarimo. „A“ kategoriju čine fudbaleri koji imaju kvalitet da igraju u ligama petice“, rekao je Kuntić pa potom opisao proces kako se ocenjuje jedan fudbaler.

NAJGORI BEK NA SVETU MOŽE DA NAPRAVI DOBRE HAJLAJTSE

„Ježimo se od hajlajtsa. To ne gledamo, ja sam lično prestao pre mnogo godina. To vam je kao kada gledate hajlajtse golmana, on tamo ne dobije nijedan gol, hajde onda da ga dovedemo ha-ha. Najgori bek na svetu može da napravi snimak od dva minuta sa dobrim klizećim, centaršutem i oduzetom loptom. Zato to ne sme da bude polazna tačka. Hajlajtse ne otvaramo, već gledamo situacije koje nas zanimaju, odnosno kako se igrač snalazi u njima. Ukoliko je to segment igre jedan na jedan, pogledamo 30-ak takvih situacija pomenutog igrača i tek onda izvlačimo zaključke.“

Opservacije se obavljaju putem Wyscout platforme, jedne od najvećih digitalnih baza za skauting i video-analizu u fudbalu, koju koriste klubovi, treneri, skauti i igrači širom sveta. Wyscout omogućava pristup snimcima utakmica iz više od 200 zemalja i 600 liga, kao i bazi sa oko 740.000 igrača, uz detaljne statističke podatke i alate za skauting, regrutaciju i taktičku analizu.
„To je sjajna aplikacija, još jedan produkt odličnih uslova koje imamo ovde. Počeli smo u dva sa dva kancelariji, naš četvorica i onda je predsednik Zbiljić omogućio ove uslove, jer je uvideo koliko je bitna skauting služba.

PROTIV NISKE ODBRANE MORATE IMATI DOBRE DRIBLERE

Na taj način skauti proveravaju igrače koje im je poslala uprava, trener, agent, ali posao skauta je i da samostalno nađu igrače za potrebe kluba. 
„To je drugi način, koji mi zovemo rudarenje. Jako je važno da imamo dobru procenu, koje zemlje, koje lige da gledamo, odakle možemo da dovedemo igrače. Iz nemačke Bundeslige i francuske prve mi ne možemo da dovedemo igrače, realno, ali iz Cvajte i ostalih nižih rangova možemo. U ovom momentu su nam u fokusu portugalska druga liga, belgijska druga, holandska druga, francuska druga i treća… To su finansijski nama dostupne lige, a sa druge strane iz iskustva znamo da tamo možemo da nađemo igrače „B“ kategorije“, kaže Nemanja Stjepanović.

Prilikom te analize se prate moderni trendovi, ali ne po svaku cenu. Na primer, iako podaci nedavno sprovedenog istraživanja SkillCorner-a pokazuju da Superliga Srbije premašuje evropski prosek u parametrima kao što su PSV-99 (maksimalnu održivu brzinu koju igrač dostiže tokom utakmice, izraženu u kilometrima na čas) i broj eksplozivnih ubrzanja, ne znači da Vojvodina samo sa atletski moćnim igračima može da ostvari željeni cilj.
„To su posledice modernog trenda. Nikada se na ovim prostorima nije igralo tako, ali je to način na koji dosta klubova iz Mozzart Bet Superlige sada igra, na tranziciju, da imaju duže deonice sprinta. Međutim, začkoljica je što taj sprint na evropskom nivou mora da se ponovi nekoliko puta, a nisam siguran da naši igrači imaju te kapacitete. Inače bi izlazni transferi bili u visini od 20.000.000 evra. Kada gledamo neke evropske utakmice, mi smo uvek inferiorni na tom planu“, pojašnjava Kuntić i zatim otkriva na koje se to igrače Vošina skauting služba najviše fokusira.

Zadi Seri (@MNPress)

„Vrlo česta tema kod nas je pozicija vingera, odnosno krilna pozicija. Mi volimo kada krilo pokaže širi dijapazon driblinga. Jer ukoliko igrate protiv niske odbrane, a nemate krila koji mogu kontinuirano da probijaju čuvare jedan na jedan, kako da napadnete? Mislim da taj problem i nedostatak istih igrača na našem podneblju vuče korene iz mlađih kategorija, gde treneri posle jednog ili dva neuspela pokušaja zabranjuju igraču tu igru jedan na jedan. Mi volimo kad igrač pokušava da dribla. Još nešto, većina kada gleda igrača gleda ga tokom onog intervala od jednog, dva minuta utakmice, kada je sa loptom u nogama. Nas zanima šta on radi kada lopta nije kod njega. Kako se ponaša to krilo kada mu ne uspe dribling. Danas je mnogo bitna reakcija igrača posle izgubljene lopte - da li ide odmah u presing kako bi osvojio loptu, da li je ponovo traži kako bi došao u situaciju da dribla. Lično bih uvek prihvatio igrača kojem pet puta ne uspe dribling, a šesti put stvori situaciju za postizanje gola, od onog koji ni ne pokuša. Naravno, nije svako dribler, za to je potreban talenat - da si lucidan, ‘namazan‘, da imaš brzinu i tehniku.“

DA SMO GLEDALI STATISTIKU, SERI NIKAD NE BI DOŠAO U VOJVODINU; BAROSA U BRAZILU PRATIO PSŽ

Jedan takav je bio Kejleb Zadi Seri, fudbaler koji je za godinu i po dana koliko je proveo među Lalama, svojim plesom na terenu totalno zaludeo navijače Stare dame, ali i fudbalsku javnost u Srbiji. Internacionalac iz Obale Slonovače je bio najsjajniji produkt „rudarenja“.
„Marko Jovanović i ja smo ga gledali prvo sami, posle se priključio i Zoran. Momak uzme dribla i ne može mu niko ništa, ali čim izgubi loptu, stane. Mislili smo da ga ne možemo uzeti zato što ne igra odbranu, već samo želi da igra napred. Ali, stvar je u tome da je bio nezadovoljan u Kaenu, pre svega tretmanom trenera koji mu je selektivno davao minute. On nije hteo da igra, međutim, kada smo pogledali poslednju njegovu utakmicu, koju je počeo, igrao je i napred i nazad, sve je bilo dobro. Tada smo prelomili da ga dovedemo. Ono što je ironično jeste da je taj meč završen rezultatom 0:0, ali je on napravio četiri situacije iz kojih su njegovi saigrači bili u prilici da postignu gol. Koristili smo i instagram kod naše procene, odnosno gledali mu profil da vidimo šta postavlja, kakva je ličnost. Čak i sa društvenih mreža možete da pokupite neke detalje koji su važni za evaluaciju nekog igrača“, ističe Živković i potom predaje reč Kuntiću.
„Nije on imao neku zavidnu statistiku u Kaenu, ali smo videli da ima fantastičan prvi dodir. Njegova igra pod pritiskom je fantastična, on nije gubio mnogo lopti. Izuzetno je fudbalski inteligentan, fantastična kombinatorika, krilo koje ne centrira. Da li se sećate nekog njegovog centaršuta? Ne, on je ne ubacuje pod pretpostavkom da će se možda nešto desiti u šesnaestercu, njegova svaka lopta ima smisla. Onda se vraćamo na statistiku, što je danas nažalost mnogima još uvek glavni parametar. Da smo gledali statistiku, Seri nikad ne ni obukao dres Vojvodine. Ona ne pokazuje potencijal, samo suve činjenice, a mi smo u njemu videli potencijal. Pritom, igrao je u drugoj ligi Francuske koja je izuzetno teška za igranje. Onda je došao ovde i na 36 utakmica dao 11 golova i upisao sedam asistencija i po nama bio najbolje krilo u ligi.“

Lukas Baros (@MNPress)

 Dovođenje Lukasa Barosa u Novi Sad je bio još komplikovaniji proces, koji nam je približio Stjepanović pošto ga je on i uočio „češljajući“ portugalsku drugu ligu.
„Kada sam ga pokazao kolegama, gledali smo ga svi zajedno, složili se da je igrač „B“ kategorije i otišli smo do Marka Jovanovića u kancelariju. To je bilo u sred prelaznog roka, u kojem je već vladao haos. Ne znam ni da li je ozbiljnije tada primio našu informaciju u svom tom haosu, ali mi smo verovali u Barosa. Pet puta smo vraćali Marka, da bi na kraju seo, pažljivo pogledao i video ono što smo i mi videli u njemu. Mnogo tu igrača cirkuliše kada je prelazni rok i lako možete nekoga da propustite. Nismo želeli da se to desi sa Barosom.“

Živković je potom otkrio nekoliko zanimljivih detalja o Brazilcu koji je pre nekoliko meseci privukao pažnju fudbalske javnosti u Srbiji, nakon što se pojavila informacija da ga je selektor Veljko Paunović razmatrao kao potencijalnog naturalizovanog reprezentativca Srbije.
„Kasnije nam je rekao da ga je, još dok je igrao u Brazilu, kontaktirao PSŽ-a. Međutim, doživeo je povredu, otišao u Žil Visente, pa na pozajmicu u Tondelu. Mi smo u njemu videli žar, brzinu, borbu sve ono što nam je trebalo. U tim situacijama kada nemaju posed lopte se vidi njegov karakter, žar sa kojim igra. On je i na treningu jako pozitivan, podiže svoju ekipu u tom smislu.  Kao na primer i Butean, koji ne igra a stalno je pozitivan. Cela porodica sa decom mu dolazi na svaku utakmicu, ispoštovaće uvek sve u klubu šta god je u pitanju. Jedan od najvećih profesionalaca koji su kročili u klub. Jezik je počeo da uči posle 20 dana, sada ga nešto pitamo, on nam odgovara na srpskom.“

BAMIDELE EFIKASNIJI KAO ŠPIC, NEGO KAO KRILO

Pojedini transferi iz Mozzart Bet Superlige su takođe ostvareni na insistiranje skauting službe. Jedan od njih je prelazak sadašnjeg napadača Ferencvaroša Jusufa Bamidelea iz niškog Radničkog u Vojvodinu.
„Pratili smo ga kada je došao iz Slovačke u Niš. Odigrao je par utakmica dobro pa smo krenuli da ga gledamo. Morali smo da procenimo da li možemo da ga uklopimo u ostatak ekipe. On je krilo koje nema dribling, ali je njegova moć da može da odigra i u špicu vrlo dobro. On je drugi čovek u odnosu na ono kakav je bio u Slovačkoj. Imao je tada 20 kila manje, mršav, neprepoznatljiv. Ne znam da li je od roštilja u Nišu ili od nečeg drugog, ali u Srbiji je dobio fizičku moć. Ta snaga mu je pomagala da pravi prednost. On nije lucidan, nije dribler, ali zna u drobrom momentu da promeni ritam. Zbog toga smo mi savetovali stručni štab da bi trebalo da igra na poziciji centralnog napadača. On igra špica u Ferencvarošu, tamo je dao i neke golove u Evropi i naše mišljenje je da je daleko efikasniji kao najistureniji, nego kao krilo“, rekao je Kuntić, na koga se nadovezao Živković.
„Predsednik Zbiljić i ostali članovi kluba uložili su ogroman napor da ga dovedu iz Radničkog. Posle prvih nekoliko mečeva, javnost, uključujući i deo navijačkog korpusa Vojvodine, nije bila zadovoljna. Govorili smo svima da mu je potrebno samo vreme, a kasnije je u našoj ligi potpuno dominirao. Kada se prodao u Ferencvaroš, to je bila potvrda naše procene.“

Jusuf Bamidele (@MNPress)

RASPRAVLJALI SMO DA LI JE SIČENDŽE IGRAČ „A“ KATEGORIJE

Mnogo kritika je i klub, ali i skauting služba pretrpela zbog akvizicije Kolimsa Sičendžea iz AIK-a pre dva leta, ali je Vojvodina na njegovom transferu na kraju zaradila preko 2.000.000 evra (1.900.000 evra odmah i 20 odsto od naredne prodaje).
„Kod ocenjivanja Kolinsa se videlo koliko smo nas četvorica, bio je i Miloš tada tu sa nama, totalno drugačijeg mentaliteta i karaktera. Jedan od nas je hteo da mu da „A“ kategoriju, ostali se nisu složili i bile su ozbiljne rasprave oko toga. Potom smo detaljno analizirali Sičendžea, situaciju po situaciju. Zaključili smo da u tom trenutku može da se posmatra isključivo kao igrač velikog potencijala, a ne kao gotovo pojačanje koje će odmah podići kvalitet ekipe, jer je imao dosta nedostataka u igri. Bili smo svesni njegovih mana – nonšalantnosti u posedu lopte i činjenice da su njegovi prodori kroz srednju zonu često završavali izgubljenom loptom. Ipak, procenili smo da su to segmenti koji mogu da se unaprede radom, dok je njegov atleticizam nešto što se ne može naučiti. U tom trenutku bio je ubedljivo najbrži štoper u Mozzart Bet Superligi“, opisao je šef skauta tu situaciju i potom su se uključili i Marijan i Nemanja.
„Zanimljivo je da smo, kada smo kontaktirali naše ljude u AIK-u kako bismo se raspitali o Kolinsu, dobili uglavnom negativne povratne informacije. Čuli smo različite stvari o njemu i nije bilo nimalo lako doneti konačnu odluku. Međutim, nakon što je stigao i odigrao dvomeč protiv Ajaksa, šef skauting službe amsterdamskog kluba bio je ljut na svoje skaute, pitajući se kako je moguće da im promakne takav talenat.“

Kolins Sičendže (@MNPress)

Kuntić je na primeru Kolinsa Sičendžea probao da objasni kako ovdašnja javnost percipira fudbal i igrače na pogrešan način.
„Pogrešno smo ovde fudbalski vaspitani, mi kada vidimo greške brzo izvodimo finalne zaključke na osnovu njih. Dosta ljudi me je pitalo šta smo to videli u Sičendžeu. Njegove greške zaista jesu bile specifične, jer je u toku meča obično bila jedna, ali kobna. Iz pola njegovih grešaka smo primili gol, druga polovina je rezultovala kolosalnom šansom za protivnika. Ali, s druge strane, niko nije pričao o tome u koliko je on situacija Vojvodinu spasao svojim sprintom i sprečio da protivnik postigne gol. To se smatra normalnim? Njegova brzina je fantastična i zbog toga je on izrastao u tako cenjenog defanzivca.“

AFRIKANCI ĆE DOĆI U SRBIJU IAKO NE ZNAJU NI GDE JE NA MAPI, A IGRAČI IU TREĆE LIGE ENGLESKE NEĆE ZBOG VEŠTAČKIH TERENA

Vojvodina je tokom prethodne tri sezone angažovala čak sedmoricu fudbalera koji su poreklom sa afričkog kontinenta, a sličan trend primetan je i u transfer politici ostalih klubova Mozzart Bet Superlige. Vošini skauti za to imaju prilično jednostavno objašnjenje.
„Afričke igrače je lakše dovesti. Pogotovo kada je u pitanju finansijski aspekt. Oni prosto ne vagaju, kada vide dobru ponudu iz Srbije, iako ni ne znaju gde je na mapi, oni prihvate. A klubovi ih dovode mahom zbog svoje motoričke sposobnosti. Realno najbrži igrači u našoj ligi su Afroamerikanci. Takođe, njima mnogo brže raste tržišna vrednost, čim upišu nekoliko dobrih utakmica, neko ih uoči i na njima klubovi najlakše zarade“, slažu se sva trojica, a Stjepanović ocenjuje zašto je to tako.
„Za nas je veoma teško da dovedemo Evropljane. Možemo možda neke sa Balkana, teško da možemo i Holanđane, Špance i da ne pričam, a ima dobrih igrača i u njihovim nižim ligama. Dođu igrači i iz Slovenije, Hrvatske... Mnogo utiče i infrastruktura, posećenost mečeva. Igrači neće da igraju pred praznim stadionima, pričaju između sebe. Pričali smo sa Kornelom Sučom na primer, fudbaleri iz treće engleske lige neće da dođu u Srbiju zbog mnogo veštačkih terena“, kaže on a Kuntić ga dopunjava.
„Ima mnogo igrača koji bi mogli da igraju u Vojvodini i daju ozbiljan doprinos, ali imaju određenu odbojnost prema dolasku u Srbiju i srpski fudbal. Ipak, Vojvodina ima evropske uslove, a Novi Sad je prelep grad. Strani fudbaleri često imaju lošu predstavu o Srbiji uopšte, pa i o našem fudbalu.“

U zaključku, Kuntić objašnjava na koji način je merljivo ono što radi skauting služba jedne ekipe.
„Na kraju dana postoji jedna matematika koja prikazuje da li dobro radimo ili ne, a to je odnos između isplaćenog novca za pojedinog igrača i uplaćenog novca za istog tog, dakle ulazni i izlazni transferi, da li klub posluje u plusu, ili u minusu. Mislim da stojimo jako dobro sa tim odnosom, kada je reč o igračima koje smo mi skautirali. Ja neću nikog vući za rukav i nametati se, samo želim da svi u ovom klubu koji žele dobro Vojvodini, shvate da im je dobro da se konsultuju sa nama i čuju naše mišljenje. Imamo takav sistem da ne odlučujemo mi, nismo odgovorni za odluke, ali bi nas trebalo saslušati.“

PRATIMO I NIŽE RANGOVE SRPSKOG FUBALA, TAKO SMO PRONAŠLI KOLAREVIĆA

Možda će nakon svega rečenog određeni broj čitalaca izvući zaključak da Vošina skauting služba radi na uštrb njene omladinske škole, odnosno fudbalera koji poniču u njoj. Međutim, da je to daleko od istine, uverava nas Kuntić.
„Mi pratimo naše kadete i omladince kada imamo vremena. Kadeti su uzeli šampionsku titulu ove sezone i tamo ima zaista mnogo potencijala. Naravno, srce nam je puno kada se naša deca izbore za šansu u prvom timu, nismo mi isključivo za strance“, kaže 59-godišnji sportski radnik i ukazuje na zamku u koju upadaju mnogi skauti pri proceni talenata iz mlađih kategorija, u narodu poznatija kao „problem ranog razvoja“.
„Belgijanci su napravili jedan eksperiment. Oformili su dve reprezentacije u mlađim kategorijama, jedna od akceleranata, a druga od onih koji nisu fizički još sazreli, ali su bili fudbalski pismeniji. Od ovih fizički jačih, dominantnijih igrača vrlo malo je ostalo u fudbalu, dok su neki iz druge grupe postali okosnica i seniorske reprezentacije.“

Zatim Stjepanović naglašava da Vošina skauting služba prečešljava i domaće tržište za mlade igrače.
„Mi pratimo i niže rangove srpskog fudbala, Milana Kolarevića smo tako našli. Mi smo u njemu videli talenat, da ima urođenu tehniku koju ne možeš naučiti. Samo bi trebalo još malo da poradi na fizikalijama i da ojača.“

Ermin Mahmić (@Reuters)

Primer skautiranja mlađih igrača iz inostranstva Zoran, Marijan i Nemanja objasnili su na slučaju reprezentativca Bosne i Hercegovine i učesnika aktuelnog Mundijala, 21-godišnjeg Ermina Mahmića.
„U ranijem periodu, kada smo više putovali, bio je običaj da na početku svake nedelje sednemo ovde i pogledamo raspored svih mečeva u zemljama bivše Jugoslavije i okolne države i na osnovu toga odredimo na koja tri meča ćemo da odemo, jer se ne isplati putovati za manje od tri utakmice. Dakle, jednu u petak i dve tokom vikenda. Bila je tada Austrija druga liga, u Rapidu B je bio jedan momak kojeg smo izrudarili i rešili da ga proverimo uživo. Međutim, Miloš i Nemanja, koji su poslati na te mečeve, vratili su se i rekli da im se svideo igrač iz protivničke ekipe Lafnica, koja je te sezone ispadala iz lige. Usmerili smo onda pažnju na njega, proverili ga i dobio je pozitivne ocene. Odlučili smo da ponovo odemo u Austriju da ga gledamo, ovog puta Marijan i ja. Gledali smo utakmicu Lafnica, a pomenuti igrač Ermin Mahmić je odigrao užasno. Nije pokazao da je bolji od momaka koje mi već imamo na toj poziciji. Ali smo odlučili da već kada smo došli, odemo posle meča sa njim i njegovim ocem da porazgovaramo. Mi smo mu sve iskreno rekli, da je sve bilo loše - od igre do govora tela na terenu. A on je na to nama odgovorio da mu je drago što to čuje i da će ga ta kritika samo ojačati. Rekao je: ‘Kada me ljudi hvale nonstop to može samo da mi naškodi, vaša kritika će mi pomoći‘. Ja sam pogledao u Marijana, i pitao ga da li sanjam“, kaže Kuntić, a Živković nastavlja priču.
„On je tada imao 20 godina i kada govori, vidi se po njemu da će da uradi nešto u karijeri. Nismo tog dana primetili to na terenu, ali u komunikaciji sa njim smo uvideli da će dečko nešto da napravi. Ali, ono što je u tom trenutku odigrao nije bilo dobro. Ipak, rešili smo da pokušamo da ga dovedemo.“

MAHMIĆ JE TREBALO BESPLATNO DA DOĐE, SADA VREDI 5.000.000 EVRA

Transfer Ermina Mahmića u Vojvodinu se na kraju nije realizovao, ali je važan kontekst čitave priče, zbog pouka koje bi Lale morale iz te situacije da izvuku.
„Rekli smo mu: ‘igra je bila loša danas, sve stoji, ali mi bismo tebe doveli. Da li si zainteresovan da dođeš u Vojvodinu?‘ Njegov otac je znao da je Vojvodina veliki klub još iz bivše Jugoslavije i odmah je pristao. Predočili smo ljudima iz kluba da ima jedan momak, koji igra za mlađu selekciju Austrije, koji je veliki talenat i da bi klub mogao mnogo da dobije njegovim dolaskom. Da li je to došlo do šefa stručnog štaba ili ne, ne znam, ali ništa se nije desilo po tom pitanju“, kaže šef skauting službe i dodaje.
„Posle 10 dana mi je njegov otac poslao poruku da su nas dugo čekali i da su odlučili da odu u Liberec, budući da nije bilo signala iz Vojvodine. U momentu kada smo mi pričali, on je koštao nula evra, bio je slobodan igrač, a njegova ekipa je ispala iz druge austrijske lige. Nije imao ponuda, otišao je u Liberec na probu i prošao. Sada je njegova tržišna vrednost 5.000.000 evra, a njegov otac mi stalno šalje koji veliki klubovi su ih zvali, evo nedavno su to bili Bešiktaš, Lajpcig, Salcburg. U međuvremenu je pozvan za reprezentaciju Bosne i Hercegovine i igra na Mundijalu, čak je dao po gol Švajcarcima, pa Kataru. Znači, to je igrač koji nas ništa ne bi koštao, plata bi bila zanemariva, a klub bi zaradio veliki novac od njegove dalje prodaje. Na takve situacije mislim, kada kažem da ne sme da se zanemari rad skauting službe. Mi radimo isključivo za interes Vojvodine.“

Ifet Đakovac (@FKVojvodina)

KOD ĐAKOVCA SE NE POSTAVLJA PITANJE MOTIVACIJE

Vošini skauti bili su konsultovani i prilikom povratka Ifeta Đakovca u srpski fudbal, zajedno sa Dejanom Zukićem, jednim od najzvučnijih pojačanja „Lala“ u dosadašnjem delu prelaznog roka.
„Đakovca smo gledali, odnosno ove njegove nastupe u Rusiji poslednjih šest meseci. Obično postoji jedan problem sa našim igračima koji odu preko, naprave dva, tri dobra ugovora pa se vrate nazad, postavlja se pitanje njihove motivacije. To može da bude problem, pitanje je da li je dovoljno motivisan da sa Vojvodinom nešto napravi. Naši fudbaleri često znaju da uživaju u blagodatima koje su stekli u inostranstvu. Međutim, ja Đakovca poznajem iz akademije TSC-a, kada je on igrao i ja sam radio tamo. On je zaista vrhunski profesionalac i to pitanje motivacije se kod njega ne postavlja. Verujem da se tu ništa nije promenilo i verujem da će predstavljati pravo pojačanje za naš klub“, mišljenja je Kuntić.

Za kraj razgovora, pitali smo skaute Vojvodine koje su pozicije trenutno u fokusu, odnosno gde su Staroj dami neophodna pojačanja.
„Gledamo sve pozicije, imamo spiskove sa igračima od desnog beka do levog krila. To su igrači koji su izabrani i koji su dobili „B“ kategoriju. Ne možemo da dopustimo da dođe do iznenađenja, da uđu predsednik ili trener i kažu: ‘potreban nam levi bek‘, a da mi ne budemo spremni,“ zaključuju razgovor za Mozzart Sport skauti Vojvodine.