Vošina afrička veza: Žika Delika otvorio vrata, put utabali Kizito i Abubakar, sad pleše Kejleb Zadi Seri

Odavno Novi Sad nije video fudbalskog umetnika poput momka iz Obale Slonovače. Poslednji koji su na sličan način očarali publiku na „Karađorđu” bili su Giorgi Merebašvili I Abubakar Umaru, dvojica verovatno najboljih stranaca u modernoj istoriji Lala. I mada Kejleb Zadi Seri ima još da „grabi” da bi došao do tog statusa, 24-godišnji napadač je svakako na putu da svoje ume ureže u srca novosadskih ljubitelja fudbala. U Vojvodinu je stigao u februaru, a ako je suditi po fudbalu koji je prikazao za ovih sedam meseci, Seri je najnoviji zlatni proizvod Vošine afričke veze, koja datira još od 1983. godine.

Novosađani se i dan danas sa osmehom sećaju prvog Afrikanca koji je se obreo u redovima Stare dame. Bio je to naravno Anselm Delika, u narodu poznatiji kao Žika Delika. Momak iz Gabona je u Vojvodinu stigao 1983. godine i bio je prvi igrač sa afričkog tla koji je zaigrao na prostoru bivše Jugoslavije. On je u crveno-belom dresu nastupao tri sezone, ali je odigrao svega 19 utakmica. Stariji Novosađani, osim po zaraznom osmehu, Žiku pamte i po nezaboravnom golu makazicama reprezentaciji Jugoslavije u prijateljskom meču 1984. odigranom u Novom Sadu. Ovaj susret je organizovan povodom proslave 70 godina FK Vojvodine, a Lale su tada slavile rezultatom 4:2. Iako Delika nije ostavio dubok trag u domaćem prvenstvu, njegov dolazak otvorio je vrata mnogim afričkim igračima da se oprobaju u ovom regionu.

Kroz srpski fudbal je od tada prošlo mnoštvo fudbalera sa afričkog podneblja, neki su se zadržali par sedmica, a neki su ušli u istoriju svojih timova. Prvi Afrikanac koji je u Voši ostavio dublji trag, bio je Uganđanin Džozef Kizito. On je čak pet godina branio boje Lala (2005-2010), a zanimljivo je da Vojvodina nije bila prvi angažman za Kizita u Srbiji. Naime, srčani bek je u redove Stare dame stigao iz FK Srema. Popularni „crni lala” upisao je čak 112 nastupa za klub sa „Karađorđa”, a bio je proglašavan za najboljeg igrača Vojvodine u sezonama 2005/2006 i 2008/2009. Najrađa asocijacija na momka iz Ugande, Vojvodinašima je pobedonosni gol koji je Kizito postigao u Novom Sadu protiv Crvene zvezde i njime okončao desetogodišnji niz bez trijumfa nad velikim rivalom. Nažalost, Vojvodina i Kizito se nisu rastali na najbolji način, jer je tadašnja uprava Lala, prekomandovala momka iz Ugande u drugi tim, kada nije želeo da produži ugovor sa Novosađanima. So na ranu je dodatno naneo kasniji odlazak Džozefa u redove beogradskog Partizana.

Međutim, nesumnjivo najizraženiji pečat od svih afričkih igrača koji su nastupali za Staru damu, ostavio je Kamerunac Umaru Abubakar. Istina je da je u Vošu došao posle perioda u Crvenoj zvezdi pa zatim i OFK Beogradu. Takođe je istina da je nakon perioda u Novom Sadu pojačao crno-belog beogradskog rivala. Ali igre koje je prikazivao tri sezone pred publikom na Karađorđu, teško da će bilo koji stranac uspeti da nadmaši. Brzonogi kamerunski napadač je na 111 nastupa za Lal, postigao 44 gola od kojih su mnogi rušili – upravo beogradske večite. Tri godine uzastopno (2011, 2012. i 2013.), Abubakar je izabran za najboljeg igrača kluba od strane navijača.

Iako nismo ni na sredini takmičarske godine, bez previše polemisanja možemo da pretpostavimo koga će navijači Stare dame izglasati za najboljeg igrača aktuelne sezone. Od kako je stigao iz francuskog Kaena (za svega 120.000 evra), Seri je nešto najbliže fudbaleru klase Abubakara što su Novosađani videli u 21. veku. Bilo je tu između Umaruovog mandata još pokušaja da se po starom dobrom receptu dovede kapitalac poreklom iz Afrike. Ne treba zaboraviti da je novosadsku ekipu 2012. godine, pojačao jedan od stranaca sa najjačim rezimeom koji su igrali u Mozzart Bet Superligi – Stiven Apija. Ali dovođenje bivšeg reprezentativca Gane i veznjaka Juventusa ispostavio se kao bolji marketinški nego fudbalski potez. Nedavno su kroz klub prošli Malijac Mamadu Traore i Senegalac Iv Baraj, koji se nisu proslavili na „Karađorđu”. A pre starta ove takmičarske sezone za sumu od 300.000 evra putem Danske, iz Novog Sada, otišao je Norman Kembel. U klubu je još uvek Džonatan Bolingi, ali je malo verovatno da će se 30-godišnji reprezentativac DR Konga vratiti fudbalu, nakon alarmantnog zdravstvenog stanja u kojem se pronašao prošle sezone.

Zadi Seri, za razliku od svih njih, ostaće u Vojvodini još neko vreme (ima ugovor do 2027. godine). On je Vošin kapitalac, endemska vrsta napadača, starog kova, koji može da napravi mnogo ni iz čega. Svega par kvadrata prostora dovoljna su mu da pripremi juriš, koji se obično završi kobno po protivničke defanzivce. Videli smo takav jedan slalom i sinoć u Loznici, kada su defanzivci IMT-a ličili na toreaodre koji neuspešno pokušavaju da ukrote tasmanijskog đavola. Ali ni konstantna udvajanja nisu mogla da osujete Vošino krilo da stigne do svog četvrtog pogotka u sezoni, koje uz tri upisane asistencije je u samom vrhu napadača sa najboljim učinkom u Superligi. Htele su Lale još u septembru prošle godine da dovedu Serija iz Lige 2. Da su uspeli tada da realizuju posao, možda bi mađioničar iz Obale Slonovače uhvatio dovoljan zalet da pogura Vošu i do jeseni u Evropi. Mada i ovako, Novosađani zadovoljno trljaju ruke posle ove kupovine, jer dokle god bude Serija u Novom Sadu, biće i naroda spremnog da plati kartu, kako bi gledali novog naslednika Vošine afričke veze.

Piše: Konstantin MLAĐENOVIĆ