Vošine novajlije prave ozbiljnu razliku i prete da TSC-u otmu grupnu fazu u Evropi

Kada je krenuo drugi deo sezone Mozzart Bet Superlige teško da su i oni najoptimističniji navijači novosadske Stare dame mogli da naslute da će njihovi ljubimci dva meseca kasnije baš na ovaj način proigrati i beležiti impresivne rezultate. Vojvodina je na vrlo dobrom putu da kroz prvenstvo obezbedi evrovizu, ali je i na drugom frontu, u Kupu Srbije, stigla do same završnice, gde će se za treći trofej masovnijeg takmičenja boriti sa Crvenom zvezdom 23. maja u Loznici.

Uspela je zahuktala ekspedicija Božidara Bandovića da uspešno prebrodi vrlo zahtevnu prepreku, da nadigra i pobedi kragujevački Radnički 1923 na prepunom "Čika Dači" (1:0) i ostane u borbi za trofej, koji bi Lalama garantovao grupnu fazu u Evropi. Jer u slučaju da pobedi šampiona u velikom finalu, Voša će preuzeti privilegije trećeplasiranog tima iz Mozzart Bet Supetlige – što će gotovo izvesno biti TSC – odnosno igraće plej-of za Ligu Evrope. To bi značilo i zagarantovanu grupnu fazu Lige konferencije.

Malo je nedostajalo da u sredu penali u Kragujevcu odlučuju o finalisti, ali je Seid Korać, vrlo važno zimsko pojačanje Stare dame i stub odbrane, u nadoknadi vremena glavom pogodio mrežu Radničkog za veliku radost novosadske publike.

Iako je taj gol postignut u samom finišu, nema dileme da je Vojvodina bila bolji rival tokom celog meča, u kojem su mahom novajlije stvarale šanse i pokazale da je rukovodstvo novosadskog superligaša uradilo velike stvari u prethodna dva prelazna roka.

Osim strelca Koraća, akciju kod odlučujućeg gola Vojvodine kreirali su takođe igrači koji su zimus stigli na "Karađorđe": hitro krilo Zadi Seri (na muke stavljao defanzivce Kragujevčana) i Vukan Savićević, koji je vrlo dobru partiju krunisao centraršutem u Koraćevu trepavicu. U vezi je dominantnu ulogu imao i Njegoš Petrović, koji je ovog proleća već dva puta rešavao pitanje pobednika (golovi za 1:0 protiv i 3:2 protiv TSC-a) i iz utakmice u utakmicu pokazuje da je kapitalno pojačanje. Već sada možemo da kažemo da je Vojvodina napravila veliki posao nedavnim otkupom ugovora od Granade (Petrović je stigao na pozajmicu u Novi Sad) za iznos od 800.000 evra, što je rekordan transfer novosadske Stare dame.

Petrović i Korać su uostalom od prvih dodira sa loptom nagoveštavali da su pun pogodak, a sve bolje igra i Savićević, koji na početku polusezone nije bio na optimalnom nivou jer je izašao iz povrede, ali se na Čika Dači osetilo njegovo devetogodišnje iskustvo iz inostranstva (Slovačka, Poljska, Turska). Lako je izlazio iz protivničkog pritiska, anestezirao rivala mirnim dodavanjima, usput podvalio i nekoliko majstorskih dodavanja unapred.

Ne treba zaboraviti da i letošnja pojačanja Lala rade veoma dobar posao. Norman Kembel igra promenljivo, ali u poslednje vreme daje veoma važan doprinos i na pravi način je nadomestio odsustva zbog povreda Andrije Radulovića i Alekse Vukanovića. A, o ovom dvojcu ne treba mnogo trošiti reči, jer važe za najkonstantnije i najbolje igrače Vojvodine u ovoj sezoni. Standardan na štoperskoj poziciji uz Koraća je i Đorđe Crnomarković, pristigao iz Olimpije, u Kragujevcu je imao nekoliko zapaženih intervencija u ključnim trenucima.

Uz to, razlog za zadovoljstvo na "Karađorđu" imaju i zbog odlične forme mladih fudbalera, u prvom redu perspektivnog špica Mihaila Ivanovića, prvog strelca tima, ali su i svi ostali podigli nivo igre. Dejan Zukić igra kapitenski i ovo je najbolja njegova sezona u klubu u kojem je napravio prve korake.

(©Starsport)

Kada na sve dodamo vrlo dobra izdanja koja pružaju bekovi, iskusni Stefan Đorđević, te na desnoj strani Milan Lazarević i Marko Bjeković, te jaku konkurencija na golu, gde je prvi izbor Božidara Bandovića Lazar Carević, ali šansu sa klupe vreba Dragan Rosić, stiče se utisak da Vojvodina sada zaista ima temelj za stvaranje respektabilnog tima, kadrog da se koliko-toliko isprsi i u Evropi.

Novosađani su posle bledog početka prolećnog dela uhvatili ozbiljan zalet i napravili fenomenalan niz. Pokazali su u dvomeču sa TSC-om (pobeda od 3:2 i poraz od 2:3) da su ozbiljno napredovali i da su egal sa Topolčanima, aktuelnim vicešampionima države.

Neće Vojvodina moći da im pomrsi račune u prvenstvu jer zaostaje čak 13 koraka, ali im se otvara mogućnost da preko Kupa pokvare planove ekipe Žarka Lazetića. Ambicije rukovodstva Vojvodine na početku sezone bile su barem treće mesto na tabeli, kako bi obezbedili grupnu fazu u Evropi. A sada ih od toga deli samo 90 minuta, doduše protiv najtežeg protivnika, Crvene zvezde.

Jedno je sigurno: ako četa Božidara Bandovića nastavi da igra na ovaj način i pokaže zube u šampionu u finalu, Crvena zvezda će morati ozbiljno da se oznoji ukoliko želi da se okiti duplom krunom.

Upravo u nedelju Voša će u drugom kolu plej-ofa Mozzart Bet Superlige dočekati Crvenu zvezdu u Novom Sadu, što joj može poslužiti kao svojevrstan test za mnogo važniji susret u Loznici, u borbi za trofej Kupa.