Vratila se lepotica sa Apenina da zaseni ostrvske i druge bogatašice

“Italijanski fudbal je propao“, “Serija A je najgora od liga petice, čak je i francuska bolja”, neretko se čuje poslednjih godina po kafanama, medijima, društvenim mrežama.

Činjenica, prošle su devedesete kada je 15 od 20 ekipa u Kalču u svojim redovima imalo bar jednu ozbiljnu "fudbalsku mačku", prošle su i “dvehiljadite“ odnosno polovina prve decenije 21. veka kada je Čizma još bila Meka za najveće fudbalske zvezde što nisu marile za odlazak na Ostrvo, već su iz italijanskih klubova birali još moćnije italijanske klubove. Znalo se gde stanuje najbolji fudbal.

Nije Serija A već deceniju i jače ono što je nekada bila, finansijski kaska za preobagatom engleskom velikom šestorkom, šišaju je po ulaganjima i izdacima za plate igrača i osrednji klubovi Premijer lige. Ekonomski ne može da prati korak sa Real Madridom i Barselonom, nisu joj velikani cakum-pakum uređeni poput Bajerna, a u odnosu na Pari Sen Žermen i njegovo magnetno privlačenje zvezda (novcem) svetlosnim godinama su daleko.

Ne gazduju više u Seriji A fanatici poput Silvija Berluskonija i Masima Moratija što bi sve dali za svoje čedo, što nisu žalili novca da im dođu jedan Ronaldo (ne pričamo o Portugalcu) i zvezde takvog kalibra pa da seju strah po Evropi, osvajaju Lige šampiona. Uglavnom su ih zamenili neki ljudi što fudbal gledaju isključivo kroz finansijski profit, što vole digitron više nego loptu.

Ali i tako okrnjena, finansijski nekonkurentna, nipodaštavana, lepotica sa Apenina stala je na noge i prvi put od 2006. godine (Milan, Inter, Juventus) dala tri predstavnika u četvrtfinalu Lige šampiona. Sva tri sa domaćim trenerima i sva tri bez da su primili gol u dvomečima osmine finala! Reč je naravno o Milanu, Interu i otkrovenju sezone Napoliju koji se takmiči sam sa sobom hoće li spektakularnije i ubedljivije predstave pružati u Seriji A ili evropskoj eliti.

Reći će dežurni spočitavaoci i nipodaštavatelji italijanskog fudbala kako je milanskim velikanima i Azurima žreb bio naklonjen, kako su izbegli mitraljeze Bajerna, Pari Sen Žeremena, Mančester Sitija, pa i Real Madrida. Ali i ta sreća mora da se zasluži. A Napoli ju je zaslužio onog dana kada je uhvatio Liverpul i podno Vezuva ga izvrnuo naglavačke i tresao dok mu sve iz džepova nije poispadalo (4:1). Tako su Hviča, Osimen i drugovi shvatili da su zreli za prvo mestu u grupi, te izbegli Bajern, Real i Siti.

Milan i Inter jesu eskivirali najmoćnije, ali su dobili rivale po meri što su i pokazali dvomeči sa Totenhemom, odnosno Portom. Prošli su dalje Rosoneri i Nerazuri po istom receptu (1:0 kod kuće, pa remi bez golova u gostima), s tim što je Milanova odbrana u dvomeču sa Totenhemom delovala kao da ne bi primila gol da su igrane još dve utakmice, a Inter se ozbiljno napatio u revanšu sa Portom.

U svakom slučaju, teza o fortuni na žrebu nije validna, bar ne u potpunosti. Pa pogledajte samo poslednjih nekoliko sezona. U prošloj Inter se u osmini finala jeste sudario sa potonjim finalistom Liverpulom, ali Juventus je izvukao Viljareal pa je Italija svejedno ostala bez predstavnika među najboljih osam. Godinu dana ranije Bjankoneri su u osmini ispali od Porta, a porazi Atalante i Lacija od Real Madrida i Bajerna bili su očekivani. Italija je ponovo ostala bez predstavnika u četvrtfinalu. Takmičarske 2019/20 Stara Dama je takođe razočarala eliminacijom od Liona, Napoli nije bio ono što je danas i poražen je od Barselone, a obraz je osvetlala Atalanta u dvomeču sa Valensijom (8:4), pa se Boginja još i dobro porvala sa Pari Sen Žermenom u borbi za polufinale na jednu utakmicu (1:2). Podsetimo se još i da je Italija takmičarske 2018/19 na početku nokaut faze imala Juventus i Romu, da je torinski velikan preko Atletiko Madrida došao do četvrtfinala (tu je i završio takmičenje), dok je Vučica ustuknula pred Portom. Dakle, bilo je i lakših rivala za italijasnke klubove u osmini finala u poslednjih pet godina, ali iskorak je napravljen. Koliki, pokazaće nastavak takmičenja.

Sa tri kluba u četvrtfinalu Italijani su već prešišali Engleze koji su u nokaut fazu ušli sa četiri kluba, a rundu kasnije broj im se prepolovio. Nećemo izvlačiti brojke koliko je ostrvska buržoazija samo ove sezone spiskala novca u odnosu na sirotinju sa Apenina. Međ’ 16 učesnika nokaut faze Milan i Inter su potrošački gledano pri začelju uz Ajntraht, Porto i Klub Briž, a ni Napoli sa sedamdesetak miliona izdataka nije baš među najvećim kupoholičarima.

Ostaje da se vidi mogu li Italijani prsa u prsa bar-a-bar sa Sitijem, Bajernom, Realom, Čelsijem… Može li ragazza u lepršavoj prolećnoj haljini da zaseni napirlitanu ostrvsku bogatašicu, pa i druge evropske dame u skupim toaletama?

Ukoliko žreb u petak spoji dva italijanska kluba, eto garantovanog mesta u polufinalu za jednog člana Serije A. Tamo Italije nije imala predstavnika još od 2017/18 i Rome, one Rome što je posle poraza 4:1 na Kamp Nou u Rimu šokirala Barsu 3:0, pa se dobro potukla sa Liverpulom u revašu polufinala. Na Enfildu je izgubila 5:2, a na Olimpiku je vodila 4:2 i gol joj je nedostajao za produžetke.

Između poslednjeg najvećeg uspeha italijanskih klubova u Ligi šampiona, tj. Interovog pokoravanja Evrope 2010. godine i Rominog polufinala, samu završnicu elitnog takmičenja igrao je isključivo Juventus u onoj svojoj zlatnoj eri. Međutim, hegemoniju u Seriji A nikada nije uspeo da pretoči u trofej prvaka Evrope na koji čeka od 1996. godine – gubio je finala od Barselone 2015. i Real Madrida 2017. godine.

Italijanska fudbalska moć se možda jeste izgubila, ili možda bolje reći izbledela u vrtlogu jurnjave za komercijalnim interesima, ali obrisi romantike se vide kroz Napoli koji hrli ka Skudetu, a kako igra, više nikoga neće začuditi ako se nađe u polufinalu, zašto ne i finalu evropske A produkcije. Reče Pep Gvardiola da je to najjači tim Evrope, pa sad igra li Španac psihološke igrice ili ne, nije toliko ni važno. Napoli je sa 25 postignutih golova ove sezone svakako najubitačniji tim Lige šampiona. Kad Hviča Kvarachelija sa spuštenim štucnama počne da zalama protivničke defanzivce, zamiriše Serija A na onu nekadašnju, nedeljom u tri... Na Rafaelu Karu i “A Far L'amore Cominicia Tu“.

Spaleti ne pada na Gvardiolinu slatkorečivost: Njegove reči mi ne znače ništa, žele da nas sruše igricama

Ima i Napoli gazdu ekscentrika kojem na leto, verujte na reč, a i iskustvo je prethodnih godina pokazalo, neće biti bitno koliko su teške i debele džakove novca namenjene za kupovinu Hviče i Osimena poneli emisari evropskih giganata. Posle Skudeta koji dolazi i istorijskog plasmana Napolija u četvrtfinale Lige šampiona Aurelio De Laurentis sigurno neće birati sredstva da sačuva ekipu na okupu. Živi bili pa videli.

Milan s druge strane jeste u većinskom vlasništvu investicionog fodna Red Bird, ali takođe proživljava period renesanse. U italijanski vrh se vratio prošlosezonskim Skudetom, a u Ligi šampiona koja mu je u DNK već je pomerio granicu i sasvim dovoljno uradio šta god da se desi i koga god da izvuče u četvrtfinalu. Deluje da je klub sa Paolom Maldinijem na čelu sportskog, a Stefanom Piolijem za kormilom stručnog sektora na pravom kursu i da se na novo četvrtfinale neće čekati 11 godina koliko je prošlo od prethodnog.

Kretanje Intera je u ovom trenutku prava mala misterija. Na papiru kvalitetniji od Milana, mada trenutno maglovitije budućnosti od brata po stadionu. Sa Škrinjarom koji napušta klub na leto, sa neizvesnom sudbinom trenera Simonea Inzagija...

O Juventusu nekom drugom prilikom. Posle oduzimanja bodova zbog trasnfer malverzacija Stara Dama će preskočiti Ligu šampiona naredne sezone.

Ali Italija se vratila. I čeka polufinalistu Lige šampiona. Bar jednog za sada.

DOMET ITALIJANSKIH KLUBOVA U LIGI ŠAMPIONA OD 2010. GODINE

2022/23

Osmina finala – Milan (Totenhem), Inter (Porto), Napoli (Ajntraht)

Četvrtfinale – Milan, Inter, Napoli

2021/22

Osmina finala – Juventus (Viljareal), Inter (Liverpul)

Četvrtfinale – bez predstavnika

2020/21

Osmina finala – Lacio (Bajern), Atalanta (Real Madrid), Juventus (Porto)

Četvrtfinale – bez predstavnika

2019/20

Osmina finala – Atalanta (Valensija), Juventus (Lion), Napoli (Barselona)

Četvrtfinale – Atalanta (PSŽ)

Polufinale – bez predstavnika

2018/19

Osmina finala – Juventus (Atletiko Madrid), Roma (Porto)

Četvrtfinale – Juventus (Ajaks)

Polufinale – bez predstavnika

2017/18

Osmina finala – Juventus (Totenhem), Roma (Šahtjor)

Četvrtfinale – Juventus (Real Madrid),

Roma (Barselona)

Polufinale – Roma (Liverpul)

Finale – bez predstavnika

2016/17

Osmina finala – Juventus (Porto), Napoli (Real Madrid)

Četvrtfinale – Juve (Barselona)

Polufinale – Juventus (Monako)

Finale – Juventus (Real Madrid)

2015/16

Osmina finala – Juventus (Bajern Minhen), Roma (Real Madrid)

Četvrtfinale – bez predstavnika

2014/15

Osmina finala – Juventus (Borusija Dortmund)

Četvrtfinale – Juventus (Monako)

Polufinale – Juventus (Real Madrid)

Finale – Juventus (Barselona)

2013/14

Osmina finala – Milan (Atletiko Madrid)

Četvrtfinale – bez predstavnika

2012/13

Osmina finala – Milan (Barselona), Juventus (Seltik)

Četvrtfinale – Juventus (Bajern Minhen)

Polufinale – bez predstavnika

2011/12

Osmina finala – Inter (Olimpik Marselj), Milan (Arsenal), Napoli (Čelsi)

Četvrtfinale – Milan (Barselona)

Polufinale – bez predstavnika

2010/11

Osmina finala – Milan (Totenhem), Roma (Šahtjor), Inter (Bajern Minhen)

Četvrtfinale – Inter (Šalke)

Polufinale – bez predstavnika

2009/10

Osmina finala – Fiorentina (Bajern Minhen), Milan (Mančester Junajted), Inter (Čelsi)

Četvrtfinale – Inter (CSKA Moskva)

Polufinale – Inter (Barselona)

Finale – Inter (Bajern Minhen)