Vreme je za konačnu procenu: Da li je uspela Tanjgina psihoterapija?

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Vojvodina večeras protiv TSC-a igra svoje šesto uzastopno polufinale Kupa Srbije (18.30 TV Arena Premium 1). Lale su od sezone 2019/2020 svaki put uspele da uđu među poslednje četiri ekipe, a u dva navrata su uspeli da se plasiraju u finale, u sezoni 2019/2020 posle pobede na Banovom Brdu, i prošle sezone nakon što je Seid Korać u sudijskoj nadoknadi srušio Radnički na Čika Dači. Dakle, svoja poslednja dva finala, Novosađani su izborili na strani, dok su na Karađorđu u dva navrata doživeli poraze – od Partizana pre četiri i od Čukaričkog pre dve sezone. Zanimljivo, na svih pet pomenutih Vošinih polufinala postignut je samo jedan gol. I dok taj statistički podatak ne predstavlja nikakav teret za ekipu Mirolsava Tanjge, činjenica da je Vojvodina, uz Ub, najgori domaćin u Mozzart Bet Superligi ove sezone, itekako uliva dozu nesigurnosti u redove crveno-belih. Upravo je TSC bila ekipa koja je poslednja Lalama pomrsila račune u Novom Sadu i nanela jedini poraz Vojvodini u poslednjih šest mečeva. 

Ali, tokom ovih šest sezona, koliko se igra pomenuti vojvođanski derbi, ustanovljena je norma da gosti iz Bačke Topole uglavnom pobeđuju u Novom Sadu. Od sedam mečeva odigranih u Novom Sadu, TSC je slavio čak pet puta, jednom je bilo nerešeno, a tek u aprilu prošle godine Bandovićeva Voša je uspela da prekine taj „crni niz“, golom Njegoša Petrovića u poslednjim sekundama utakmice, za prvu i jedinu pobedu Stare dame protiv TSC-a na domaćem terenu.

O ovom negativnom fenomenu govorio je i Miroslav Tanjga, pred, kako ga je i sam nazvao, meč sezone. 
"Ni ja ne mogu verujem da se nama dešava da dobijemo toliki broj mečeva na strani, igrajući našu igru i onda dođemo na Karađorđe i bude potpuno suprotno. Šta treba, da dovedemo popa da osvešta teren? Ne znam šta se to dešava sa nama kad igramo kod kuće. Moramo da okrenemo ćurak i da od sada sve krenemo da radimo drugačije. TSC se bolje oseća ovde nego mi. Zašto je tako, kakav je to pritisak koji igrači osećaju ovde, ne znam ni sam. Ali jasno je da moramo to da promenimo. Radimo na tome, možda treba igračima da namestimo glave kao da igraju u Bačkoj Topoli ili bilo gde na strani, umesto na Karađorđu. Iako, priznajem, to nije normalno“, izjavio je šef struke novosadske ekipe.

Da stvar bude gora, Voša će u ovom polufinalu nastupiti znatno oslabljena — bez Đorđa Crnomarkovića zbog suspenzije, i Jusufa Bamidelea koji je povređen. Neizvestan je i nastup Njegoša Petrovića, kao i Uroša Nikolića, koji su takođe zadobili povrede u prethodnom meču u Zaječaru. A upravo je taj trojac nosio Vojvodinu u napadu tokom prolećnog dela sezone — od poslednjih 19 golova crveno-belih, čak 12 potpisuju Bamidele, Petrović i Uroš Nikolić.

Nigerijski napadač, ujedno i najbolji strelac tima ove sezone, sam je zaslužan za polovinu tih pogodaka. S obzirom na njegovu izvanrednu formu, njegov izostanak će predstavljati najveći udarac za Staru damu pred ovo polufinale. Moraće Lazar Romanić da uz ulogu asistenta, koja mu je pripala po dolasku u Novi Sad, na sebe preuzme i onu golgetersku, pogotovo ako ni Petrović ni Nikolić ne budu bili u stanju da nastupe večeras.

Tradicija na Karađorđu, kao ni trenutno raspoloživi sastav, ne idu u prilog Lalama u prvom istorijskom meču Kupa Srbije protiv ekipe TSC-a. Ipak, podatak koji bi mogao da ohrabri sujeverne navijače Vojvodine jeste činjenica da su Lale u poslednjih 15 sezona gotovo nepobedive u penal serijama u okviru ovog takmičenja.

Od 2009. godine i poraza Vojvodine posle penala od Hajduka iz Beograda, Lale su samo jednom u 11 navrata eliminisane nakon lošijeg izvođenja jedanaesteraca. U sezoni 2015/2016 sa bele tačke ih je izbacio Javor u četvrtfinalu, ali su crveno-beli dobili svih preostalih 10 penal serija od 2010. pa do danas. Iako je Tanjga pred meč izjavio da njegova ekipa ne priželjkuje penal završnicu na Karađorđu, ona je možda i jedini scenario u kojem bi Novosađani, po tradiciji, imali prednost.

Međutim, kad god su se u novosadskom klubu ove sezone oslonili na tradiciju i statistiku — opekli su se. Uostalom, zar nije upravo iz tih razloga vraćen Nenad Lalatović, trener sa najviše pobeda u istoriji kluba i poslednji koji je podigao trofej sa Starom damom? Svi znamo kako se to završilo. Od njegovog odlaska, novi stručni štab fokusirao se prvenstveno na psihološki aspekt — Tanjga i saradnici pokušali su da „poprave glave“ fudbalerima i vrate samopouzdanje koje ih je krasilo u finišu prošle i na samom početku ove sezone. A postoji li veći test te terapije od utakmice koja ima težinu da odredi uspešnost čitave sezone, koju crveno-beli igraju bez glavnih nosilaca, protiv ekipe koja ih je pre samo dve nedelje deklasirala — i to upravo na ovom terenu?

Vreme je da se gurnu u stranu i tradicija i statistika, da se zaborave duhovi prošlosti i da Karađorđe, napokon, postane domaći teren.